Živim u vanbračnoj zajednici: koja su moja prava?

Šta je vanbračna zajednica po zakonu

Porodični zakon („Sl. glasnik RS“, br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon, 6/2015 i 109/2025 - dr. zakon) vanbračnu zajednicu definiše kao trajniju zajednicu života žene i muškarca između kojih nema bračnih smetnji (čl. 4 st. 1). Vanbračni partneri imaju prava i dužnosti supružnika pod uslovima određenim tim zakonom (čl. 4 st. 2).

Dva uslova iz definicije odlučuju o svemu ostalom.

Prvi je trajnost. Zakon ne propisuje broj meseci ili godina; „trajnija“ zajednica se ceni prema okolnostima: zajedničko stanovanje i domaćinstvo, dužina trajanja, zajednička deca, ponašanje prema okolini. Kratka ili povremena veza bez zajedničkog života nije vanbračna zajednica.

Drugi je nepostojanje bračnih smetnji. Bračne smetnje su okolnosti zbog kojih dvoje ljudi ne bi mogli da sklope brak: postojeći brak jednog od njih (čl. 17), nesposobnost za rasuđivanje (čl. 18), krvno, adoptivno i tazbinsko srodstvo (čl. 19 do 21), odnos staratelja i štićenika (čl. 22) i maloletstvo (čl. 23). U praksi je najvažnija prva: ako je jedan partner još formalno u braku sa drugom osobom, zajednica sa njim po zakonu nije vanbračna zajednica, pa iz nje ne nastaju prava na izdržavanje i zajedničku imovinu. Razvod zato ima praktičan značaj i za novu zajednicu.

Vanbračna zajednica se ne sklapa ni pred matičarem ni pred bilo kojim organom i ne upisuje se ni u jedan registar. Nastaje faktičkim zajedničkim životom i prestaje njegovim prekidom.

Izdržavanje između vanbračnih partnera

Vanbračni partner koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog vanbračnog partnera srazmerno njegovim mogućnostima (čl. 152 st. 1). Na to izdržavanje se shodno primenjuju odredbe o izdržavanju supružnika (čl. 152 st. 2): pravo ne postoji ako bi njegovo priznanje predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog partnera (čl. 151 st. 3), visina se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika (čl. 160), a izdržavanje posle prestanka zajednice po pravilu ne može trajati duže od pet godina (čl. 163).

Rok je ono što se najčešće propusti. Tužba za izdržavanje vanbračnog partnera može se podneti tokom trajanja zajednice života, odnosno u roku od godinu dana od prestanka zajednice života ili od poslednjeg faktičkog davanja izdržavanja (čl. 279). Ko propusti godinu dana od raskida, zahtev više ne može postaviti.

Odricanje od prava na izdržavanje nema pravnog dejstva (čl. 8 st. 2), pa klauzula o odricanju u bilo kom ugovoru partnera ne obavezuje.

Zajednička imovina vanbračnih partnera

Imovina koju su vanbračni partneri stekli radom u toku trajanja zajednice života u vanbračnoj zajednici predstavlja njihovu zajedničku imovinu, a na imovinske odnose vanbračnih partnera shodno se primenjuju odredbe o imovinskim odnosima supružnika (čl. 191). To znači da važe ista pravila kao u braku:

• posebna imovina je sve što je partner stekao pre zajednice i sve što je u toku zajednice stekao nasleđem, poklonom ili deobom (čl. 168), i njome upravlja sam (čl. 169);
• ako je u toku zajednice uvećana vrednost posebne imovine jednog partnera, drugi ima pravo na novčano potraživanje ili udeo srazmerno svom doprinosu (čl. 170);
• zajedničkom imovinom partneri upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno, a partner ne može raspolagati svojim udelom u njoj (čl. 174);
• deoba se može tražiti u toku zajednice i posle njenog prestanka (čl. 178), sporazumom u obliku javnobeležnički potvrđene isprave (čl. 179) ili pred sudom (čl. 180);
• pretpostavlja se da su udeli jednaki, a veći udeo se dokazuje prema ostvarenim prihodima, vođenju domaćinstva, staranju o deci i imovini i drugim okolnostima (čl. 180 st. 2 i 3);
• za sopstvene dugove odgovara partner koji ih je preuzeo, a za dugove radi podmirenja potreba zajedničkog života partneri odgovaraju solidarno (čl. 186 i 187).

Razlika u odnosu na brak nije u pravilima, nego u dokazivanju. Kod braka Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture nalaže da se nepokretnost koju jedan supružnik stiče u toku braka upiše kao zajednička svojina oba supružnika, na osnovu podatka o braku iz isprave (čl. 7 st. 5). Za vanbračnu zajednicu takvog pravila nema, jer katastar nema odakle da zna da zajednica postoji. Stan kupljen u zajednici i upisan samo na jednog partnera zato formalno glasi samo na njega, a drugi partner svoj udeo dokazuje u parnici: prvo postojanje zajednice, zatim da je imovina stečena radom u toku zajednice, pa onda i eventualni veći udeo.

Dva načina da se to izbegne unapred. Prvi je upis oba partnera u katastar sa određenim udelima već pri kupovini. Drugi je ugovor o imovinskim odnosima vanbračnih partnera kod javnog beležnika: na vanbračne partnere se shodno primenjuje čl. 188 o bračnom ugovoru, Javnobeležnička tarifa izričito pominje ugovor o imovinskim odnosima između supružnika ili vanbračnih partnera (tarifni br. 1), a katastar upisuje zabeležbu ugovora o deobi imovine između supružnika ili vanbračnih partnera (čl. 15 st. 1 tač. 9 Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture). Detalji su na stranici o bračnom ugovoru.

Nasleđivanje: ovde izjednačenosti nema

Zakon o nasleđivanju („Sl. glasnik RS“, br. 46/95, 101/2003 - odluka USRS i 6/2015) među zakonske naslednike ubraja ostaviočeve potomke, usvojenike i njihove potomke, bračnog druga, roditelje, usvojioce, braću i sestre i druge pretke (čl. 8). Prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug (čl. 9), a u drugom naslednom redu bračni drug nasleđuje polovinu zaostavštine (čl. 12). Vanbračni partner se u tim odredbama ne pominje. On nije ni nužni naslednik (čl. 39). Jedino mesto gde zakon pominje vanbračnog partnera je zabrana da bude svedok zaveštanja svog partnera (čl. 113).

Posledica je ozbiljna: ako partner umre bez zaveštanja, njegovu imovinu nasleđuju deca, a ako dece nema, roditelji, braća i sestre, pa dalji srodnici. Preživeli partner ne dobija ništa, uključujući i udeo u stanu koji je upisan na preminulog, osim onoga što u ostavinskom postupku ili parnici uspe da izdvoji kao svoj udeo u zajedničkoj imovini (čl. 181 Porodičnog zakona daje pravo na deobu i naslednicima umrlog, a zajednička imovina se pre nasleđivanja deli).

Nasleđivanje vanbračnog partnera se zato uređuje unapred, jednim od ovih načina:

• zaveštanjem: svojeručnim, pismenim pred dva svedoka, sudskim ili javnobeležničkim (čl. 84, 85, 86 i 111a Zakona o nasleđivanju); zaveštanje ne može povrediti nužni deo dece, roditelja i drugih nužnih naslednika (čl. 39 i 40), a partner ne može biti svedok;
• ugovorom o doživotnom izdržavanju, kojim imovina prelazi na davaoca izdržavanja posle smrti primaoca; zaključuje se kao javnobeležnički potvrđena isprava (čl. 194 i 195);
• poklonom za života, uz pravila o uračunavanju i nužnom delu.

Ugovor kojim bi partneri jedan drugom „ostavili“ imovinu u nasleđe nije dozvoljen: ugovor o nasleđivanju je ništav (čl. 179).

Porez: oslobođenje od poreza na nasleđe i poklon važi za naslednika prvog naslednog reda, supružnika i roditelja ostavioca (čl. 21 st. 1 tač. 1 Zakona o porezima na imovinu). Vanbračni partner nije obuhvaćen, pa nasleđe po zaveštanju ili poklon oporezuje kao lice koje sa ostaviocem nije u srodstvu, po stopi od 2,5% (čl. 19 st. 2).

Deca iz vanbračne zajednice

Dete rođeno van braka ima jednaka prava kao dete rođeno u braku (čl. 6 st. 4 Porodičnog zakona). Nasleđuje roditelje u prvom naslednom redu, ima pravo na izdržavanje po istim pravilima i isti položaj u svim postupcima.

Jedina razlika je u utvrđivanju očinstva. Za dete rođeno u braku ocem se smatra muž majke (čl. 45 st. 1), dok se za dete rođeno van braka ocem smatra muškarac čije je očinstvo utvrđeno priznanjem ili pravnosnažnom sudskom presudom (čl. 45 st. 4). Dok otac ne prizna očinstvo, dete je upisano samo sa majkom. Priznanje se zato po pravilu daje odmah po rođenju.

Roditelji roditeljsko pravo vrše zajednički i sporazumno kada vode zajednički život (čl. 75 st. 1), kao i u braku. Ako zajednica prestane, važe ista pravila kao kod razvedenih roditelja: zajedničko vršenje po sporazumu koji sud oceni kao sporazum u najboljem interesu deteta, ili samostalno vršenje jednog roditelja po odluci suda, uz izdržavanje i održavanje ličnih odnosa sa drugim roditeljem (čl. 75 do 77 i 272).

Porodična penzija, zdravstveno osiguranje i zaštita od nasilja

Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 34/2003 ... 94/2024) vanbračnog partnera izričito uvršćuje među članove porodice koji mogu ostvariti porodičnu penziju, u skladu sa propisima o porodičnim odnosima (čl. 28 st. 1 tač. 1). Uslov je da su brak odnosno vanbračna zajednica trajali najmanje tri godine ili da partner sa umrlim osiguranikom ima zajedničko dete (čl. 28 st. 2). Pravo može ostvariti i bivši partner kome je posle prestanka zajednice sudskom presudom utvrđeno pravo na izdržavanje (čl. 28 st. 3). Postojanje vanbračne zajednice utvrđuje se u vanparničnom postupku (čl. 28 st. 4), dakle sudskom odlukom, a ne izjavom ili potvrdom. Ostali uslovi (godine života, deca) isti su kao za supružnika (čl. 29 i 30).

Zakon o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 25/2019, 92/2023 i 109/2025 - dr. zakon) vanbračnog partnera ubraja u užu porodicu osiguranika, uz supružnika i decu rođenu u braku ili van braka (čl. 18 st. 2 tač. 1). Vanbračni partner osiguranika ima prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja od dana podnošenja prijave na osiguranje (čl. 19 st. 2). Zakon ne propisuje najkraće trajanje zajednice, a filijala Fonda proverava tačnost podataka i može tražiti dokaze (čl. 42 st. 3).

Kod zaštite od nasilja u porodici Porodični zakon članovima porodice izričito smatra vanbračne partnere i bivše vanbračne partnere, kao i lica koja žive ili su živela u istom domaćinstvu (čl. 197 st. 3). Mere zaštite dostupne su vanbračnom partneru pod istim uslovima kao supružniku.

Kako se vanbračna zajednica dokazuje

Pošto se zajednica ne registruje, ne postoji dokument kojim se ona dokazuje jednom za svagda. Dokazuje se u svakom postupku u kome je bitna, kao činjenica, i to na onome ko se na nju poziva.

U parnici o deobi imovine ili izdržavanju sud postojanje i trajanje zajednice utvrđuje na osnovu svih dokaza: prijave prebivališta na istoj adresi, iskaza svedoka (komšije, porodica, prijatelji), ugovora o zakupu ili kupoprodaji na oba imena, zajedničkih računa, kredita i uplata za domaćinstvo, podataka o zajedničkoj deci, fotografija i prepiske. Za porodičnu penziju zakon traži posebnu sudsku odluku u vanparničnom postupku (čl. 28 st. 4 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju). Za zdravstveno osiguranje prijavu podnosi osiguranik, a Fond proverava podatke.

Praktični koraci koji kasnije olakšavaju dokazivanje: ista adresa prebivališta, ugovori i računi na oba imena, upis oba partnera u katastar pri kupovini i ugovor o imovinskim odnosima kod javnog beležnika.

Kada se obratiti advokatu

Advokat je koristan kada je nepokretnost ili firma stečena u zajednici upisana samo na jednog partnera, kada drugi partner osporava da je zajednica postojala ili kada je jedan partner još u braku sa trećim licem. Isto važi kada partner umre bez zaveštanja, a preživeli partner želi da u ostavinskom postupku izdvoji svoj udeo u zajedničkoj imovini, i kada se priprema zaveštanje ili ugovor o doživotnom izdržavanju u porodici sa decom iz ranijih veza, gde se mora voditi računa o nužnom delu. Rok od godinu dana za izdržavanje posle raskida razlog je da se ne čeka.

Izvori

• Porodični zakon („Sl. glasnik RS“, br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon, 6/2015 i 109/2025 - dr. zakon), čl. 4, 6, 8, 17-23, 45, 75-77, 151, 152, 160, 163, 168-174, 178-181, 186-191, 197, 272 i 279
• Zakon o nasleđivanju („Sl. glasnik RS“, br. 46/95, 101/2003 - odluka USRS i 6/2015), čl. 8, 9, 12, 39, 40, 84-86, 111a, 113, 179, 194 i 195
• Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 34/2003 ... 94/2024), čl. 28-30 i 34
• Zakon o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 25/2019, 92/2023 i 109/2025 - dr. zakon), čl. 18, 19 i 42
• Zakon o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/2001 ... 94/2024), čl. 19 i 21
• Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture („Sl. glasnik RS“, br. 41/2018 ... 92/2023), čl. 7 i 15
• Javnobeležnička tarifa („Sl. glasnik RS“, br. 91/2014 ... 59/2025), tarifni br. 1, 2 i 9