Pređi na sadržaj
AdvokatX
Meni
Probajte besplatno

Ostavinski postupak

Kako teče ostavinski postupak kod javnog beležnika i suda - od prijave smrti do rešenja o nasleđivanju.

Tok postupka

Ostavinski postupak po pravilu ne pokreću naslednici - pokreće ga sud po službenoj dužnosti čim primi izvod iz matične knjige umrlih, koji matičar dostavlja nadležnom sudu nakon upisa smrti. Sud potom sprovođenje postupka gotovo uvek poverava javnom beležniku sa područja poslednjeg prebivališta, odnosno boravišta ostavioca; beležnik od tog trenutka postupa kao poverenik suda i ima ovlašćenje da preduzima sve radnje i donosi sve odluke u postupku, osim u retkim slučajevima koje zakon izričito zadržava sudu.

Prvi konkretan korak beležnika je sastavljanje smrtovnice - pregleda podataka o ostaviocu, mogućim naslednicima, testamentu (ako postoji) i imovini, koje beležnik prikuplja od srodnika i drugih upućenih lica, a po potrebi proverava i uvidom u katastar nepokretnosti, registar vozila, bankarske i druge javne registre. Smrtovnica je osnov za zakazivanje ročišta i poziv naslednicima.

Na ročištu se okupljaju svi zakonski i testamentarni naslednici koji su pozvani. Beležnik utvrđuje identitet prisutnih i raspravlja sva pitanja bitna za nasleđivanje - pravo na nasleđe, veličinu naslednog dela, eventualno pravo na legat - i uzima izjave naslednika o prihvatanju ili odricanju od nasledstva. Takva izjava ne može biti delimična ni data pod uslovom: naslednik ili prihvata nasleđe u celini ili ga se u celini odriče.

Ako su naslednici saglasni i oko kruga naslednika i oko načina podele zaostavštine, taj sporazum se unosi direktno u rešenje o nasleđivanju, čime se pitanje deobe rešava u istom postupku. Ako, međutim, postoji spor o nekoj činjenici od koje zavisi samo pravo na nasleđe - na primer o punovažnosti testamenta, o srodstvu sa ostaviocem ili o tome šta uopšte ulazi u zaostavštinu - beležnik postupak u tom delu prekida i upućuje sporne strane da svoje pravo dokažu u posebnoj parnici pred sudom. Ostavinski postupak se u tom slučaju nastavlja tek pošto ta parnica bude pravnosnažno okončana. To je različito od situacije kad je krug naslednika i veličina delova već nesporno utvrđena, a spore se samo oko toga ko dobija koju konkretnu stvar iz već podeljene zaostavštine - to pitanje se rešava naknadno, sporazumom ili tužbom za deobu, van samog ostavinskog postupka.

Kad su sve odlučne činjenice utvrđene - bilo nesporno, bilo posle okončanja upućene parnice - beležnik u ime suda donosi rešenje o nasleđivanju, kojim se utvrđuju naslednici, veličina njihovih naslednih delova, sastav zaostavštine i eventualna prava legatara. Rešenje postaje pravnosnažno kad protekne rok za žalbu, ako žalba nije izjavljena, i tek tada služi kao osnov za upis prava svojine naslednika u katastar nepokretnosti, registar vozila i druge javne registre.

Kad nema spora, ovaj tok se u praksi često okonča za nekoliko meseci od prijave smrti, jer se svodi na sastavljanje smrtovnice, jedno ročište i rešenje. Kad je deo postupka upućen na parnicu, ukupno trajanje zavisi od trajanja te parnice i može biti znatno duže - zakon ne propisuje jedinstven rok za okončanje celog ostavinskog postupka.

Ostavinski postupak kod notara

Ostavinski postupak kod notara nije poseban postupak, već isti sudski postupak koji sud poverava javnom beležniku (Zakon o vanparničnom postupku, čl. 30a). Predmet do beležnika stiže bez vaše inicijative: matičar u roku od 30 dana od upisa smrti dostavlja sudu izvod iz matične knjige umrlih, sud rešenjem poverava beležniku sastavljanje smrtovnice, a potom i samu ostavinsku raspravu, po pravilu istom beležniku (čl. 92 i 110a). Sud to ne može da učini kada je za nasleđivanje merodavno strano pravo.

Beležnik je dužan da prihvati povereni posao i postupa po istim pravilima kao sud. Sud mu određuje rok i nadzire njegov rad, a predmet mu oduzima ako radi na štetu stranaka, stvara suvišne troškove ili neopravdano odugovlači (čl. 30g do 30ž). Na rešenje beležnika žali se isto kao na rešenje suda (čl. 30z).

Javnobeležnička tarifa za ostavinski postupak je posebna tarifa za beležnika kao poverenika suda. Nagrada zavisi od vrednosti zaostavštine umanjene za dugove, a iznosi su prikazani u pregledu troškova. Nagrada advokata je odvojena i računa se po advokatskoj tarifi.

Nadležnost

Mesno je nadležan osnovni sud na čijem je području ostavilac u trenutku smrti imao prebivalište, odnosno boravište ako u Republici Srbiji nije imao prebivalište; ako ostavilac nije imao ni prebivalište ni boravište u Srbiji, nadležan je sud na čijem se području nalazi pretežni deo njegove imovine. Taj sud, međutim, sprovođenje postupka po pravilu ne obavlja lično, već ga rešenjem poverava javnom beležniku sa istog područja, koji postupa kao poverenik suda i u njegovo ime donosi rešenje o nasleđivanju. Sud lično sprovodi ostavinski postupak samo u izuzetnim situacijama koje su zakonom izričito predviđene, ili kad beležnik iz nekog razloga ne može da postupa.

Izvori

Šta da uradite

  1. 1

    Prijava smrti i pokretanje postupka po službenoj dužnosti

    Rok: Postupak počinje čim sud primi izvod iz matične knjige umrlih, bez posebnog zahteva naslednika

    Ostavinski postupak se po pravilu ne pokreće na predlog naslednika ili poverilaca, već ga sud pokreće po službenoj dužnosti čim sazna za smrt ili za pravnosnažno proglašenje nestalog lica za umrlo (Zakon o vanparničnom postupku, čl. 89).

  2. 2

    Sastavljanje smrtovnice

    Rok: Javni beležnik dostavlja smrtovnicu sudu u roku od 30 dana od prijema rešenja kojim mu je povereno njeno sastavljanje (čl. 92. st. 4)

    Beležnik od srodnika i drugih upućenih lica prikuplja podatke o mogućim naslednicima, testamentu i imovini ostavioca, po potrebi uvidom u katastar nepokretnosti, registar vozila i druge javne registre, i na osnovu toga sastavlja smrtovnicu koja je osnov za zakazivanje ročišta (Zakon o vanparničnom postupku, čl. 93).

  3. 3

    Poveravanje predmeta javnom beležniku

    Sud rešenjem poverava sprovođenje postupka javnom beležniku sa područja poslednjeg prebivališta, odnosno boravišta ostavioca. Beležnik potom postupa kao poverenik suda i ovlašćen je da preduzima sve radnje i donosi sve odluke u postupku, sem u slučajevima koje zakon izričito zadržava sudu (Zakon o vanparničnom postupku, čl. 110a).

  4. 4

    Zakazivanje i održavanje ročišta

    Rok: Zakon ne propisuje rok za zakazivanje ročišta (čl. 115); u praksi zavisi od opterećenosti javnog beležnika, odnosno suda

    Na ročište se pozivaju svi zakonski i testamentarni naslednici. Beležnik utvrđuje identitet prisutnih, raspravlja sva pitanja bitna za nasleđivanje - pravo na nasleđe, veličinu naslednog dela, pravo na legat - i uzima izjave o prihvatanju ili odricanju od nasledstva, koje ne mogu biti delimične ni uslovne (Zakon o vanparničnom postupku, čl. 115-117).

  5. 5

    Sporazum naslednika o deobi ili upućivanje na parnicu

    Ako se svi naslednici slože oko kruga naslednika i načina deobe zaostavštine, taj sporazum se unosi direktno u rešenje o nasleđivanju (čl. 122, st. 3). Ako je sporna neka činjenica od koje zavisi pravo na nasleđe - npr. punovažnost testamenta, srodstvo ili sastav zaostavštine - postupak se u tom delu prekida i sporne strane se upućuju da pravo dokažu u parnici pred sudom (čl. 119-121).

  6. 6

    Donošenje rešenja o nasleđivanju

    Rok: Žalba na rešenje: 15 dana od dostavljanja prepisa rešenja (čl. 19. Zakona o vanparničnom postupku)

    Kad su činjenice bitne za nasleđivanje utvrđene - nesporno ili nakon okončanja eventualne parnice - beležnik u ime suda donosi rešenje o nasleđivanju kojim se utvrđuju naslednici, veličina njihovih naslednih delova, sastav zaostavštine i eventualna prava legatara.

  7. 7

    Pravnosnažnost rešenja i upis prava

    Kad protekne rok za žalbu, ako nije izjavljena, rešenje postaje pravnosnažno i služi kao osnov za upis prava svojine naslednika u katastar nepokretnosti, registar vozila i druge javne registre.

Potrebna dokumentacija

  • Izvod iz matične knjige umrlih za ostavioca
  • Izvod iz matične knjige rođenih, odnosno venčanih za naslednike - dokaz srodstva
  • Lične karte naslednika
  • Testament u originalu, ako postoji
  • Dokaz o vlasništvu nepokretnosti (list nepokretnosti, odnosno izvod iz katastra nepokretnosti)
  • Dokaz o vlasništvu vozila (saobraćajna dozvola)
  • Izvod iz banke o stanju računa i eventualnim depozitima ostavioca
  • Polisa životnog osiguranja, ako je ostavilac imao ugovoreno osiguranje
  • Dokazi o eventualnim dugovanjima ostavioca (ugovori o kreditu, drugi računi), jer zaostavštinu čine i obaveze, ne samo imovina
  • Punomoćje za advokata, ako se stranka opredeli za zastupanje

Nadležnost

Mesno je nadležan osnovni sud na čijem je području ostavilac u trenutku smrti imao prebivalište, odnosno boravište ako nije imao prebivalište u Republici Srbiji; ako nije imao ni prebivalište ni boravište u Srbiji, nadležan je sud na čijem se području nalazi pretežni deo njegove imovine (Zakon o vanparničnom postupku, čl. 88). Sud sprovođenje postupka po pravilu poverava javnom beležniku sa istog područja, koji postupa kao poverenik suda i donosi rešenje o nasleđivanju u ime suda (čl. 110a); sud lično sprovodi postupak samo izuzetno, kad je to zakonom izričito predviđeno ili beležnik ne može da postupa.

Šta ovo košta

Šta ovo košta
Stavka Iznos Osnov
Nagrada javnom beležniku za sastavljanje smrtovnice 20 bodova, nezavisno od vrednosti zaostavštine; uz vrednost boda od 180 dinara to je 3.600 dinara, bez PDV-a Javnobeležnička tarifa, čl. 10. (vrednost boda) i Tarifni broj 2. st. 2
Nagrada javnom beležniku za vođenje ostavinskog postupka Određuje se prema tržišnoj vrednosti zaostavštine umanjenoj za dugove ostavioca: od 20 bodova (do 150.000 dinara) do 300 bodova (7.000.001 do 10.000.000 dinara), a iznad toga po 20 bodova za svaki započeti milion, najviše 400 bodova; vrednost boda je 180 dinara bez PDV-a. Za više od tri stranke nagrada se uvećava, a troškovi iznose 5 bodova po stranci. Javnobeležnička tarifa javnog beležnika kao poverenika suda u postupku za raspravljanje zaostavštine ('Sl. glasnik RS', br. 12/2016 i 62/2025), čl. 3, 4, 7. i 8
Sudska taksa na rešenje o nasleđivanju Paušalno od 2.000 do 75.000 dinara, prema vrednosti koju sud utvrđuje slobodnom ocenom; plaćaju je naslednici srazmerno nasleđenim delovima, kad rešenje o nasleđivanju postane pravnosnažno Zakon o sudskim taksama, Tarifni broj 7
Advokatski honorar za zastupanje u ostavinskom postupku Za predlog i obrazložene podneske u raspravljanju zaostavštine advokatu pripada ista nagrada kao za tužbu prema vrednosti iz tar. br. 13, a za svako održano ročište isti iznos (za odloženo ročište 50%). Vrednost poena je 50 dinara; na primer, za vrednost od 5.000.000 dinara (100.000 poena) to je 750 poena, odnosno 37.500 dinara po podnesku ili ročištu, uz PDV ako je advokat obveznik. Ukupan iznos zavisi od vrednosti i broja ročišta, a visina se može dogovoriti u granicama koje dozvoljava tarifa. Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata ('Sl. glasnik RS', br. 43/2023 i 56/2025), čl. 13 i 15, tar. br. 13, 22 i 24

Pitanja i odgovori

Da li ostavinski postupak vodi sud ili javni beležnik?

Formalno je nadležan osnovni sud, ali sprovođenje postupka po pravilu poverava javnom beležniku sa područja poslednjeg prebivališta ostavioca. Beležnik tada postupa kao poverenik suda i u ime suda donosi rešenje o nasleđivanju (Zakon o vanparničnom postupku, čl. 110a). Sud lično sprovodi postupak samo izuzetno.

Da li naslednici moraju sami da pokrenu ostavinski postupak?

Ne. Postupak se po pravilu pokreće po službenoj dužnosti, čim sud (preko matičara) primi izvod iz matične knjige umrlih (Zakon o vanparničnom postupku, čl. 89). Naslednici i poverioci mogu skrenuti pažnju beležniku odnosno sudu na okolnosti bitne za postupak, ali poseban formalni predlog obično nije potreban da bi postupak počeo.

Šta ako se naslednici ne slažu oko toga ko ima pravo na nasleđe?

Ako je sporna sama činjenica od koje zavisi pravo na nasleđe - na primer punovažnost testamenta ili srodstvo sa ostaviocem - beležnik postupak u tom delu prekida i upućuje strane da spor reše u posebnoj parnici pred sudom (Zakon o vanparničnom postupku, čl. 119-121). Spor oko načina fizičke podele već utvrđene zaostavštine je odvojeno pitanje, koje se rešava nakon što je krug naslednika utvrđen.

Koliko traje ostavinski postupak?

Zakon ne propisuje jedinstven rok za okončanje postupka. Kad među naslednicima nema spora, postupak se u praksi svodi na sastavljanje smrtovnice, jedno ročište i donošenje rešenja, pa se često okonča u roku od nekoliko meseci od prijave smrti. Kad je deo postupka upućen na parnicu, ostavinski postupak čeka na njen ishod, pa ukupno trajanje zavisi od te parnice i može biti znatno duže.

Šta ako se posle rešenja o nasleđivanju pronađe imovina koja u njemu nije navedena?

Ako se posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju pronađe imovina za koju se tada nije znalo da pripada zaostavštini, sud ne raspravlja zaostavštinu ponovo, već tu imovinu novim rešenjem raspodeljuje na osnovu ranijeg rešenja o nasleđivanju (čl. 128. Zakona o vanparničnom postupku). Za takvo dopunsko rešenje nagrada javnog beležnika računa se prema vrednosti novonađenog dela zaostavštine.

Da li mogu da biram beležnika ili da prigovorim što ostavinski postupak vodi notar?

Ne biraju naslednici. Sud odlučuje da li će postupak poveriti javnom beležniku i po pravilu ga poverava beležniku koji je sastavio smrtovnicu (Zakon o vanparničnom postupku, čl. 30a i 110a). Sud ne može poveriti postupak beležniku kada je za nasleđivanje merodavno pravo strane države. Ako postoji razlog za isključenje ili izuzeće beležnika, primenjuju se pravila tog postupka (čl. 30d). Sud nadzire rad beležnika i oduzima mu predmet ako radi na štetu stranaka, stvara suvišne troškove ili neopravdano odugovlači (čl. 30e i 30ž), pa se u tom slučaju piše sudu koji je predmet poverio. Protiv rešenja koje beležnik donese kao poverenik suda izjavljuje se žalba kao da ga je doneo sud (čl. 30z), u roku od 15 dana (čl. 19).

Koliko košta advokat za ostavinsku raspravu?

Advokat nije obavezan u ostavinskom postupku. Ako ga angažujete, Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata za predlog u raspravljanju zaostavštine predviđa istu nagradu kao za tužbu prema vrednosti (tar. br. 22 i 13), a za svako održano ročište isti iznos (tar. br. 24). Vrednost poena je 50 dinara (čl. 15). Na primer, za vrednost od 5.000.000 dinara to je 750 poena, odnosno 37.500 dinara po ročištu, uz PDV ako je advokat obveznik PDV-a. Za odloženo ročište pripada polovina. Ovo nije isto što i javnobeležnička tarifa za ostavinski postupak, koju plaćaju naslednici beležniku i koja je prikazana u troškovima iznad.