Bračni (predbračni) ugovor: ko ga zaključuje, overa kod notara, šta sme da uredi i upis u katastar

Šta je bračni ugovor i ko ga zaključuje

Imovina supružnika može biti zajednička i posebna (čl. 29 Porodičnog zakona, „Sl. glasnik RS“, br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon, 6/2015 i 109/2025 - dr. zakon). Ako supružnici ništa ne ugovore, važi zakonski režim: imovina stečena radom u toku zajednice života u braku je njihova zajednička imovina (čl. 171 st. 1), a imovina stečena pre braka, kao i imovina stečena u braku nasleđem, poklonom ili deobom zajedničke imovine, je posebna imovina onog supružnika koji ju je stekao (čl. 168).

Bračni ugovor je način da se taj režim promeni. Supružnici odnosno budući supružnici mogu svoje imovinske odnose na postojećoj ili budućoj imovini urediti ugovorom (čl. 188 st. 1), a čl. 171 st. 2 izričito kaže da bračnim ugovorom mogu drugačije urediti svoje imovinske odnose.

Zakon ne poznaje posebnu kategoriju „predbračni ugovor“. Ugovor zaključen pre venčanja i ugovor zaključen u braku isti su pravni posao. Razlika je samo u trenutku zaključenja: ugovor budućih supružnika proizvodi dejstvo kada brak bude sklopljen, dok ugovor zaključen u braku deluje od zaključenja i može da obuhvati i imovinu koja je do tada stečena.

Na imovinske odnose vanbračnih partnera shodno se primenjuju odredbe o imovinskim odnosima supružnika (čl. 191 st. 2), pa i vanbračni partneri mogu zaključiti ugovor o imovinskim odnosima u istoj formi. Javnobeležnička tarifa i Zakon o postupku upisa u katastar takav ugovor izričito pominju.

Posebna i zajednička imovina: šta ugovor menja

Da bi se ugovor smisleno sastavio, prvo se mora znati šta bi bez ugovora bilo čije.

Posebna imovina je imovina koju je supružnik stekao pre sklapanja braka i imovina koju je u toku braka stekao deobom zajedničke imovine, nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava (čl. 168). Svaki supružnik njome samostalno upravlja i raspolaže (čl. 169). Ako je u toku braka vrednost posebne imovine jednog supružnika uvećana, drugi supružnik ima pravo na novčano potraživanje srazmerno svom doprinosu kod neznatnog uvećanja, odnosno na udeo u toj imovini kod znatnog uvećanja (čl. 170).

Zajednička imovina je imovina stečena radom u toku trajanja zajednice života u braku (čl. 171), a zajedničkom se smatra i imovina stečena igrom na sreću i korišćenjem prava intelektualne svojine u tom periodu (čl. 172 i 173). Supružnici njome upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno, a supružnik ne može raspolagati svojim udelom niti ga opteretiti pravnim poslom među živima (čl. 174). Pretpostavlja se da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki; veći udeo se u sudskoj deobi dokazuje prema ostvarenim prihodima, vođenju domaćinstva, staranju o deci i imovini i drugim okolnostima (čl. 180).

Bračnim ugovorom se taj zakonski režim može zameniti. Ugovorom se, na primer, može predvideti da svaki supružnik ostaje isključivi vlasnik svega što stekne na svoje ime, da se udeli u zajedničkoj imovini utvrđuju unapred u drugačijoj srazmeri, da pojedina nepokretnost ili firma ostane posebna imovina jednog supružnika iako se otplaćuje u braku, ili kako se dele obaveze po kreditima. Za posledice se treba upoznati i sa pravilima o odgovornosti za obaveze: za sopstvene obaveze odgovara supružnik koji ih je preuzeo, svojom posebnom imovinom i udelom u zajedničkoj, a za obaveze preuzete radi podmirenja potreba zajedničkog života supružnici odgovaraju solidarno (čl. 186 i 187).

Šta bračni ugovor ne može da uredi

Predmet bračnog ugovora su imovinski odnosi supružnika. Nekoliko pitanja ostaje van njega:

• Nasleđivanje. Ugovor kojim neko svoju imovinu ili njen deo ostavlja u nasleđe saugovaraču ili trećem ništav je (čl. 179 Zakona o nasleđivanju), kao i ugovor o budućem nasledstvu i ugovor o sadržini zaveštanja (čl. 180 i 181). Ko želi da uredi šta se dešava posle smrti, za to ima zaveštanje ili ugovor o doživotnom izdržavanju.
• Izdržavanje. Supružnici su dužni da se uzajamno izdržavaju pod uslovima određenim zakonom (čl. 28 Porodičnog zakona), a odricanje od prava na izdržavanje nema pravnog dejstva (čl. 8 st. 2). Klauzula kojom se supružnik unapred odriče izdržavanja posle razvoda zato ne obavezuje.
• Deca. Vršenje roditeljskog prava i izdržavanje dece uređuju se sporazumom roditelja koji sud ocenjuje prema najboljem interesu deteta, odnosno odlukom suda (čl. 75 do 77 i 272). To nije imovinski odnos supružnika i ne spada u bračni ugovor.
• Lični odnosi. Dužnosti zajedničkog života, uzajamnog poštovanja i pomaganja, sloboda izbora zanimanja i sporazumno određivanje mesta stanovanja propisani su zakonom (čl. 25 do 27) i nisu predmet imovinskog ugovora.

Odredbe o tim pitanjima, ako se unesu u ugovor, ne proizvode dejstvo, a mogu dovesti u pitanje i tumačenje ostatka ugovora. Zato se u praksi bračni ugovor drži imovine.

Forma: solemnizacija kod javnog beležnika

Bračni ugovor zaključuje se u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave (čl. 188 st. 2 Porodičnog zakona). To znači da ugovor može sastaviti advokat ili same strane, ali ga javni beležnik mora potvrditi: javni beležnik proverava identitet strana, čita im ispravu, utvrđuje da ona odgovara njihovoj volji i upozorava ih na sadržinu i pravne posledice posla, o čemu stavlja klauzulu o potvrđivanju koja je uslov punovažnosti pravnog posla (čl. 93a i 93b Zakona o javnom beležništvu). Ugovor može sastaviti i sam javni beležnik, kao javnobeležnički zapis.

Kod bračnog ugovora zakon predviđa i posebno upozorenje: javni beležnik je dužan da ugovornike naročito upozori na to da se ugovorom isključuje zakonski režim zajedničke imovine, o čemu stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju (čl. 188 st. 2). Ta napomena je znak da je postupak sproveden kako zakon traži.

Ugovor koji nije zaključen u propisanoj formi nema pravno dejstvo (čl. 70 Zakona o obligacionim odnosima). Bračni ugovor potpisan bez javnog beležnika, ili samo sa overenim potpisima, ne menja zakonski režim zajedničke imovine. Isto važi i za kasnije izmene i dopune, koje se zaključuju u istoj formi (čl. 67 st. 2).

Sporazum o deobi već stečene zajedničke imovine i ugovor kojim jedan supružnik preuzima upravljanje i raspolaganje zajedničkom imovinom takođe se zaključuju kao solemnizovane isprave (čl. 179 st. 2 i čl. 189 st. 5 Porodičnog zakona), pa se ta tri ugovora često sastavljaju zajedno.

Upis u katastar i dejstvo prema trećim licima

Bračni ugovor koji se odnosi na nepokretnosti upisuje se u javni registar prava na nepokretnostima (čl. 188 st. 3 Porodičnog zakona). U katastru nepokretnosti za to služi zabeležba postojanja bračnog ugovora, odnosno ugovora o deobi imovine između supružnika ili vanbračnih partnera (čl. 15 st. 1 tač. 9 Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture).

Javni beležnik ispravu koju je sastavio ili potvrdio dostavlja katastru po službenoj dužnosti, preko e-šaltera, u roku od 24 časa od sastavljanja odnosno potvrđivanja (čl. 22 st. 1 tač. 2 i čl. 23 st. 4 tač. 1 istog zakona). Strane ne podnose poseban zahtev, ali je korisno proveriti da li je zabeležba upisana.

Upis ima i praktičnu stranu. Po pravilu se nepokretnost koju jedan supružnik stiče u toku braka u katastar upisuje kao zajednička svojina oba supružnika, na osnovu podatka o braku iz isprave za upis (čl. 7 st. 5). Izuzetak je, pored sticanja nasleđem i besteretnim poslom, slučaj kada su supružnici bračnim ugovorom drugačije uredili pitanje sticanja zajedničke ili posebne imovine (čl. 7 st. 7). Bračni ugovor je zato dokument na osnovu koga se stan kupljen u braku upisuje samo na jednog supružnika, ako je tako ugovoreno.

Kada se bračni ugovor zaključuje u praksi

Bračni ugovor nije rezervisan za velike imovine. Najčešće situacije u kojima se sastavlja su:

• jedan supružnik u brak unosi nepokretnost koja se u braku renovira ili dograđuje, pa se želi unapred urediti da ona ostane posebna imovina, a drugi supružnik dobije unapred određeno potraživanje ili udeo (umesto dokazivanja doprinosa po čl. 170);
• jedan supružnik vodi firmu ili radnju, pa se želi odvojiti poslovna imovina i poslovni dugovi od porodične imovine;
• stan se kupuje na kredit u braku, a otplaćuje se novcem jednog supružnika ili njegovih roditelja;
• drugi brak sa decom iz prethodnih brakova, gde se želi izbeći mešanje imovine, uz napomenu da se nasleđivanje uređuje zaveštanjem, a ne bračnim ugovorom;
• vanbračna zajednica u kojoj partneri žele da unapred urede imovinske odnose umesto da ih kasnije dokazuju pred sudom (čl. 191).

Ko ne zaključi bračni ugovor, nije bez zaštite: zakonski režim zajedničke imovine sa pretpostavkom jednakih udela važi sam od sebe. Ugovor je izbor onih koji žele drugačije pravilo ili više izvesnosti.

Greške koje se često prave

• Ugovor se potpiše kod kuće ili samo sa overenim potpisima, pa ne proizvodi dejstvo (čl. 188 st. 2 Porodičnog zakona, čl. 70 Zakona o obligacionim odnosima).
• U ugovor se unose odredbe o nasleđivanju, odricanju od izdržavanja ili o deci, koje su ništave ili bez dejstva, a stvaraju lažan osećaj sigurnosti.
• Nepokretnosti se opišu neprecizno, bez podataka iz lista nepokretnosti, pa se zabeležba ne može upisati.
• Zaboravi se da ugovor zaključen pre braka počinje da deluje tek sklapanjem braka, a ne od potpisa.
• Kasnije izmene se dogovore usmeno ili običnim pisanim aneksom, umesto u istoj formi kod javnog beležnika (čl. 67 st. 2 Zakona o obligacionim odnosima).
• Ne razmišlja se o poreskim posledicama budućih prenosa između supružnika i o položaju poverilaca, posebno kada jedan supružnik vodi firmu.

Kao primer strukture, bračni ugovor obično sadrži ove celine: ugovorne strane i podatak o braku ili nameri sklapanja braka, popis posebne imovine svakog supružnika, režim buduće imovine, pravila za pojedine nepokretnosti i za kredite, upravljanje i raspolaganje, odgovornost za obaveze, saglasnost za upis zabeležbe u katastar, troškovi i broj primeraka. Ovo je pregled sadržine, a ne gotov tekst ugovora.

Izvori

• Porodični zakon („Sl. glasnik RS“, br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon, 6/2015 i 109/2025 - dr. zakon), čl. 8, 25-29, 75-77, 168-174, 178-180, 186-191 i 272
• Zakon o javnom beležništvu („Sl. glasnik RS“, br. 31/2011 ... 80/2026), čl. 93, 93a i 93b
• Javnobeležnička tarifa („Sl. glasnik RS“, br. 91/2014 ... 59/2025), čl. 5 i 10 i tarifni br. 1, 2 i 9
• Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture („Sl. glasnik RS“, br. 41/2018 ... 92/2023), čl. 7, 15, 22 i 23
• Zakon o nasleđivanju („Sl. glasnik RS“, br. 46/95, 101/2003 - odluka USRS i 6/2015), čl. 179-181
• Zakon o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78 ... „Sl. glasnik RS“, br. 18/2020), čl. 67 i 70
• Javnobeležnička komora Srbije