Zakon o nasleđivanju ukratko: nasledni redovi, nužni deo, testament
Zakon o nasleđivanju Srbija: važeći tekst, zakonski naslednici i nasledni redovi, nužni deo, oblici testamenta, odricanje od nasleđa, dugovi ostavioca i ostavinski postupak.
Šta uređuje Zakon o nasleđivanju i na koga se primenjuje
Zakon o nasleđivanju uređuje šta se nasleđuje, ko nasleđuje i pod kojim uslovima. Nasleđuje se zaostavština, to jest sva nasleđivanju podobna prava koja su ostaviocu pripadala u trenutku smrti (čl. 1). Nasleđuje se na osnovu zakona ili na osnovu zaveštanja, odnosno testamenta (čl. 2). Nasleđivanje po zakonu primenjuje se kad nema testamenta ili kad testament ne obuhvata celu zaostavštinu.
Zvanični citat glasi: Zakon o nasleđivanju („Sl. glasnik RS“, br. 46/95, 101/2003 - odluka USRS i 6/2015). Zakon se primenjuje na nasleđivanje svih lica za koje je merodavno pravo Republike Srbije, bez obzira na to da li imovina čini stan, zemljište, novac na računu ili udeo u firmi. Kada neko pretražuje „nasledno pravo“ ili „zakon o nasledjivanju“, gotovo uvek traži odgovor na tri pitanja: ko nasleđuje, koliki je nužni deo i kako se sastavlja testament.
Sam postupak u kome se nasleđe utvrđuje nije u ovom zakonu. Ostavinski postupak uređuje Zakon o vanparničnom postupku, a sprovode ga javni beležnici kao poverenici suda. Zato se ovaj tekst na kraju osvrće i na taj zakon.
Kako je zakon strukturisan
Zakon ima 239 članova u šest glava:
- Glava prva, Opšte odredbe (čl. 1-7): zaostavština, osnovi nasleđivanja, sposobnost za nasleđivanje, nedostojnost
- Glava druga, Nasleđivanje na osnovu zakona (čl. 8-77): nasledni redovi, posebna pravila za bračnog druga i roditelje, nužni deo, uračunavanje poklona
- Glava treća, Nasleđivanje na osnovu zaveštanja (čl. 78-178): sposobnost, oblici testamenta, sadržina, legat, izvršilac, opoziv, ništavost i rušljivost
- Glava četvrta, Ugovori u naslednom pravu (čl. 179-205): zabrana ugovora o nasleđivanju, ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života, ugovor o doživotnom izdržavanju
- Glava peta, Prelazak zaostavštine na naslednike (čl. 206-236): otvaranje nasleđa, prijem i odricanje, odgovornost za dugove, deoba nasledstva
- Glava šesta, Prelazne i završne odredbe
Odredbe Zakona o nasleđivanju koje se najčešće traže
Nedostojnost (čl. 4). Ne može naslediti ko je umišljajno usmrtio ostavioca ili to pokušao, ko ga je prinudom, pretnjom ili prevarom naveo da sačini ili opozove testament, ko je uništio ili sakrio testament, ili ko se teže ogrešio o obavezu izdržavanja ostavioca. Sud na nedostojnost pazi po službenoj dužnosti, a ostavilac je može oprostiti u obliku potrebnom za testament (čl. 5).
Zakonski naslednici i nasledni redovi (čl. 8-21). Nasleđuje se po naslednim redovima, a bliži red isključuje dalji (čl. 8). Prvi red: potomci i bračni drug, deca i bračni drug na jednake delove (čl. 9). Drugi red: bračni drug i roditelji, po polovina (čl. 12); ako roditelj ne može ili neće da nasledi, njegov deo nasleđuju njegova deca, dakle braća i sestre ostavioca (čl. 13); ako roditelji nemaju potomstva, bračni drug nasleđuje sve (čl. 15). Treći red: dedovi i babe po lozama (čl. 16-18). Četvrti red: pradedovi i prababe (čl. 19). Republika Srbija nasleđuje kad nema drugih naslednika i ne može se odreći (čl. 21).
Pravo predstavljanja (čl. 10). Ako dete ostavioca ne može ili neće da nasledi, njegov deo nasleđuju njegova deca na jednake delove, i tako redom dokle ima potomaka. Isto pravilo važi za potomke roditelja i dedova i baba (čl. 13 i 17).
Poseban položaj bračnog druga (čl. 22-26). Bračni drug gubi pravo nasleđivanja ako je ostavilac podneo tužbu za razvod koja se posle smrti pokaže osnovanom, ako je brak poništen iz razloga koje je znao pri zaključenju, ili ako je zajednica života trajno prestala njegovom krivicom ili sporazumom (čl. 22). U drugom naslednom redu bračni drug bez sredstava za život može u roku od godinu dana od smrti tražiti doživotno uživanje na zaostavštini (čl. 23), a ostali naslednici mogu tražiti smanjenje njegovog dela do četvrtine ako je zajednica života bila kratka, a zaostavština potiče iz nasleđenih dobara (čl. 26).
Testament (čl. 78-88, 111a i 112). Testament može sačiniti lice sa navršenih 15 godina koje je sposobno za rasuđivanje (čl. 79). Oblici koji se koriste u praksi: svojeručni (čl. 84), pismeni pred svedocima (čl. 85), sudski (čl. 86-88) i javnobeležnički (čl. 111a). Zakon poznaje i konzularni, međunarodni, brodski, vojni i usmeni testament. Svojeručni, pismeni pred svedocima i sudski testament mogu se poveriti sudu na čuvanje (čl. 90). Testament je uvek opoziv (čl. 78).
Odricanje od nasleđa i prijem (čl. 212-220). Zaostavština prelazi na naslednike u trenutku smrti (čl. 212). Naslednik se može odreći nasleđa izjavom u ostavinskom postupku do okončanja prvostepenog postupka, samo u svoje ime; ko se odrekao, smatra se da nikad nije bio naslednik (čl. 213). Odricanje ne može biti delimično ni uslovno i neopozivo je, osim ako je posledica prinude, pretnje, prevare ili zablude (čl. 214). Odricanje u korist određenog naslednika je zapravo prijem uz ustupanje dela, na koje se primenjuju pravila o poklonu (čl. 216). Ko se do kraja postupka ne odrekne, smatra se da je nasleđe primio (čl. 219).
Odgovornost za dugove (čl. 222-227). Naslednik odgovara do visine vrednosti nasleđene imovine (čl. 222), sanaslednici solidarno do visine svojih delova (čl. 224), a odrekli naslednik ne odgovara (čl. 223). Poverioci ostavioca mogu u roku od tri meseca tražiti odvajanje zaostavštine (čl. 225).
Deoba nasledstva (čl. 228-232). Deobu može zahtevati svaki naslednik u svako doba, osim u nevreme, i to pravo ne zastareva (čl. 228). Do deobe naslednici zajednički upravljaju i raspolažu nasledstvom (čl. 229), a nasledni deo pre deobe može se preneti samo na sanaslednika (čl. 231). Praktični koraci kad se naslednici ne slažu opisani su na strani Brat neće da podeli nasledstvo.
Zakon o nasleđivanju: nužni deo
Nužni deo je najčešće pretraživana tema naslednog prava, jer odlučuje koliko testament i pokloni za života mogu da promene zakonski raspored. Pravila su u čl. 39-60.
Nužni naslednici su potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji, usvojilac, braća i sestre, dedovi i babe i ostali preci. Usvojilac iz nepotpunog usvojenja, braća i sestre, dedovi i babe i ostali preci nužni su naslednici samo ako su trajno nesposobni za privređivanje i nemaju nužnih sredstava za život (čl. 39). Nužni naslednik može biti samo onaj ko je u konkretnom slučaju pozvan na nasleđe po zakonskom redu; dok ima dece, roditelji ostavioca nisu nužni naslednici.
Nužni deo potomaka, usvojenika i bračnog druga je polovina, a ostalih nužnih naslednika trećina dela koji bi im pripao po zakonu (čl. 40). Primer: ostavilac ostavlja suprugu i dvoje dece, a ceo stan zavešta jednom detetu. Po zakonu bi svako dobilo trećinu; nužni deo supruge i drugog deteta je polovina te trećine, dakle šestina vrednosti zaostavštine svakome.
Nužni deo je povređen kad je vrednost onoga što je nužni naslednik dobio testamentom i poklonima manja od njegovog nužnog dela (čl. 42). Kod obračuna se popisuje cela imovina u trenutku smrti, odbijaju dugovi i troškovi sahrane, pa dodaje vrednost svih poklona zakonskim naslednicima i poklona trećima iz poslednje godine života (čl. 48). Ne ulaze dobra iz punovažnog ugovora o ustupanju i raspodeli, troškovi izdržavanja i školovanja naslednika, dobrotvorni i manji uobičajeni pokloni (čl. 49).
Nužnom nasledniku po pravilu pripada novčana protivvrednost, koju solidarno duguju testamentarni naslednici i legatari (čl. 43 i 44); sud na zahtev može dosuditi i deo stvari (stvarno pravo, čl. 43). Rok: isplata se traži u roku od tri godine od proglašenja testamenta, a dopuna zbog poklona u roku od tri godine od smrti ostavioca (čl. 58 i 59). Nužni naslednik se namiruje posle poverilaca, a pre legatara, i ne odgovara za dugove do visine nužnog dela (čl. 41). Imovina iz ugovora o doživotnom izdržavanju ne ulazi u zaostavštinu i iz nje se nužni deo ne namiruje (čl. 195), što je česta tačka spora; više na strani Ugovor o doživotnom izdržavanju.
Ostavinski postupak: Zakon o vanparničnom postupku
Postupak u kome se utvrđuju naslednici i delovi vodi se po Zakonu o vanparničnom postupku („Sl. glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88 i „Sl. glasnik RS“, br. 46/95 ... 14/2022). Sud ga pokreće po službenoj dužnosti kad primi izvod iz matične knjige umrlih (čl. 89 ZVP), a kad utvrdi da je merodavno pravo Srbije, sprovođenje poverava javnom beležniku, po pravilu onome koji je sačinio smrtovnicu (čl. 110a ZVP). Beležnik zakazuje ročište, poziva naslednike i uzima izjave o prijemu ili odricanju. Ako je sporna činjenica od koje zavisi pravo na nasleđe, stranke se upućuju na parnicu. Žalba na rešenje o nasleđivanju izjavljuje se u roku od 15 dana od dostavljanja (čl. 19 ZVP). Pravnosnažno rešenje je osnov za upis u katastar. Lice koje nije učestvovalo u postupku svoje pravo ostvaruje tužbom u parnici, jer se ostavinski postupak ne obnavlja; pravo naslednika da zahteva zaostavštinu ne zastareva (čl. 221 Zakona o nasleđivanju). Tok postupka, dokumenti i troškovi opisani su na strani Ostavinski postupak.
Da li postoji novi Zakon o nasleđivanju 2025. ili 2026. godine
Ne. Važi zakon iz 1995. godine sa dve promene. Odluka Ustavnog suda objavljena u br. 101/2003 ukinula je jednu tačku čl. 4 o nedostojnosti. Izmene iz 2015. godine (br. 6/2015) uvele su javnobeležničko zaveštanje (čl. 111a) i propisale da se ugovor o ustupanju i raspodeli imovine i ugovor o doživotnom izdržavanju zaključuju u obliku javnobeležnički potvrđene isprave, uz obavezno upozorenje beležnika da imovina ne ulazi u zaostavštinu (čl. 184 i 195). Građanski zakonik koji bi obuhvatio i nasledno pravo nije usvojen do septembra 2026. Ono što se za građane promenilo u praksi jeste prelazak ostavinskih postupaka na javne beležnike po Zakonu o vanparničnom postupku.
Gde pročitati zvanični tekst
Zvanični prečišćeni tekst dostupan je u Pravno-informacionom sistemu Republike Srbije: Zakon o nasleđivanju na pravno-informacioni-sistem.rs. Za postupak proverite Zakon o vanparničnom postupku, a za troškove Javnobeležničku tarifu i Zakon o sudskim taksama.
Izvori
Šta da uradite
- Nasleđuje se na osnovu zakona i na osnovu zaveštanja (testamenta); ugovor o nasleđivanju je ništav (čl. 2 i 179).
- Prvi nasledni red čine potomci i bračni drug ostavioca i nasleđuju na jednake delove; ako nema potomaka, bračni drug prelazi u drugi nasledni red sa roditeljima ostavioca i dobija polovinu (čl. 9, 11 i 12).
- Pravo predstavljanja: ako dete ostavioca ne može ili neće da nasledi, njegov deo nasleđuju njegova deca, unuci ostavioca (čl. 10).
- Nužni deo potomaka, usvojenika i bračnog druga je polovina, a ostalih nužnih naslednika trećina zakonskog dela; roditelji su nužni naslednici bez dodatnih uslova, a braća, sestre, dedovi i babe samo ako su trajno nesposobni za privređivanje i nemaju nužnih sredstava za život (čl. 39 i 40).
- Nužni deo se po pravilu traži u novcu, u roku od tri godine od proglašenja testamenta, odnosno od smrti ostavioca kad je povređen poklonima (čl. 43 i 58).
- Testament može sačiniti lice sa navršenih 15 godina sposobno za rasuđivanje; najčešći oblici su svojeručni, pismeni pred dva svedoka, sudski i javnobeležnički (čl. 79, 84-88 i 111a).
- Ugovor o doživotnom izdržavanju i ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života zaključuju se u obliku javnobeležnički potvrđene isprave; imovina iz tih ugovora ne ulazi u zaostavštinu (čl. 184, 186 i 195).
- Nasleđa se možete odreći izjavom pred sudom, odnosno javnim beležnikom, do okončanja prvostepenog ostavinskog postupka; odricanje ne može biti delimično ni uslovno i neopozivo je (čl. 213 i 214).
- Naslednik odgovara za dugove ostavioca samo do visine vrednosti nasleđene imovine; ko se odrekao nasleđa, ne odgovara (čl. 222 i 223).
- Žalba na rešenje o nasleđivanju izjavljuje se u roku od 15 dana od dostavljanja (Zakon o vanparničnom postupku, čl. 19).
Pitanja i odgovori
Koji Zakon o nasleđivanju važi 2025. i 2026. godine i da li ima novog zakona?
Važi Zakon o nasleđivanju iz 1995. godine („Sl. glasnik RS“, br. 46/95), sa odlukom Ustavnog suda iz 2003. godine (br. 101/2003), kojom je prestala da važi jedna tačka čl. 4 o nedostojnosti, i izmenama iz 2015. godine (br. 6/2015), kojima su uvedeni javnobeležničko zaveštanje i obavezna solemnizacija ugovora o doživotnom izdržavanju i ugovora o ustupanju i raspodeli imovine. Novi zakon o nasleđivanju nije usvojen do septembra 2026. Promene u praksi dolaze iz Zakona o vanparničnom postupku, po kome ostavinski postupak vode javni beležnici kao poverenici suda.
Ko su zakonski naslednici i koji su nasledni redovi?
Zakonski naslednici su potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji, usvojioci, braća i sestre i njihovi potomci, dedovi i babe i njihovi potomci i ostali preci; Republika Srbija je poslednji zakonski naslednik (čl. 8 i 21). Bliži nasledni red isključuje dalji. Prvi red: deca i bračni drug, na jednake delove (čl. 9). Drugi red: bračni drug (polovina) i roditelji ostavioca (druga polovina), odnosno braća i sestre umesto roditelja koji ne može ili neće da nasledi (čl. 12 i 13). Treći red: dedovi i babe i njihovo potomstvo, po lozama (čl. 16). Četvrti red: pradedovi i prababe (čl. 19). Vanbračni partner nije zakonski naslednik.
Koliki je nužni deo po Zakonu o nasleđivanju?
Nužni deo je deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao raspolagati testamentom ni poklonima (čl. 40). Za potomke, usvojenike i bračnog druga iznosi polovinu onoga što bi im pripalo po zakonu, a za roditelje, usvojioca, braću i sestre, dedove i babe i ostale pretke trećinu (čl. 40). Nužni naslednik može biti samo onaj ko bi u konkretnom slučaju bio pozvan na nasleđe po zakonskom redu (čl. 39). Nužni deo se po pravilu ostvaruje kao novčano potraživanje prema testamentarnim naslednicima i legatarima, a sud na zahtev može dosuditi i deo stvari iz zaostavštine (čl. 43 i 44). Ako nužni deo nije povređen, to jest ako je naslednik testamentom ili poklonima dobio bar toliko, nema šta da se traži (čl. 42).
Kako se sastavlja punovažan testament?
Testament je jednostrana, lična i uvek opoziva izjava volje u obliku propisanom zakonom (čl. 78 i 83). Svojeručni testament zaveštalac sam piše i potpisuje; datum nije uslov punovažnosti, ali je poželjan (čl. 84). Pismeni testament pred svedocima zaveštalac potpisuje pred dva svedoka, izjavljujući da je pismeno pročitao i da je to njegova poslednja volja, a svedoci se istovremeno potpisuju (čl. 85). Sudski testament po kazivanju zaveštaoca sastavlja sudija (čl. 87 i 88), a javnobeležnički testament javni beležnik u obliku javnobeležničkog zapisa (čl. 111a). Svedoci moraju biti pismeni, punoletni i poslovno sposobni (čl. 112). Poništaj testamenta zbog nesposobnosti, mana volje ili povrede oblika traži se u roku od jedne godine od saznanja, a najkasnije 10 godina od proglašenja (čl. 169 i 170).
Koja je razlika između ugovora o doživotnom izdržavanju i ugovora o ustupanju i raspodeli imovine?
Oba se zaključuju u obliku javnobeležnički potvrđene isprave i kod oba imovina ne ulazi u zaostavštinu, na šta je javni beležnik dužan da upozori strane (čl. 184 i 195). Ugovor o doživotnom izdržavanju je teretan: davalac izdržava primaoca do smrti i tek tada stiče tačno određenu imovinu (čl. 194); zakonski naslednici mogu tražiti poništaj ako ugovor zbog bolesti ili starosti primaoca nije predstavljao nikakvu neizvesnost, u roku od jedne godine od saznanja, a najkasnije tri godine od smrti primaoca (čl. 203). Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine zaključuje predak sa potomcima još za života i punovažan je samo ako su se saglasili svi potomci koji bi ga po zakonu nasledili (čl. 182 i 183); ustupilac može zadržati pravo uživanja ili ugovoriti izdržavanje (čl. 188), a potomci ne odgovaraju za njegove dugove ako nije drukčije ugovoreno (čl. 190).
Da li naslednik odgovara za dugove ostavioca?
Da, ali ograničeno: naslednik odgovara za dugove ostavioca do visine vrednosti nasleđene imovine (čl. 222). Sanaslednici odgovaraju solidarno, svaki do vrednosti svog dela, a među sobom dele dugove srazmerno delovima (čl. 224). Naslednik koji se odrekao nasleđa ne odgovara uopšte (čl. 223). Poverioci ostavioca mogu u roku od tri meseca od otvaranja nasleđa tražiti odvajanje zaostavštine od imovine naslednika (čl. 225). Nužni naslednik ne odgovara za dugove do visine vrednosti nužnog dela (čl. 41).
Kako teče ostavinski postupak i ko ga vodi?
Ostavinski postupak uređuje Zakon o vanparničnom postupku, ne Zakon o nasleđivanju. Pokreće ga sud po službenoj dužnosti kad primi izvod iz matične knjige umrlih, a sprovođenje po pravilu poverava javnom beležniku, koji sastavlja smrtovnicu i vodi raspravu kao poverenik suda (čl. 89, 93 i 110a ZVP). Na ročištu se pozivaju naslednici i uzimaju izjave o prijemu ili odricanju. Ako je sporno pravo na nasleđe, stranke se upućuju na parnicu. Rešenje o nasleđivanju može se pobijati žalbom u roku od 15 dana (čl. 19 ZVP). Detaljan tok, dokumenti i troškovi opisani su na strani Ostavinski postupak.