Pređi na sadržaj
AdvokatX
Meni
Probajte besplatno

Ugovor o doživotnom izdržavanju: forma, sadržina i da li može da se pobije

Ugovor o doživotnom izdržavanju: šta mora da sadrži, solemnizacija kod notara, troškovi, raskid i kada naslednici mogu da traže poništaj ugovora.

INFO
Kratak odgovor. Ugovor o doživotnom izdržavanju je ugovor kojim se davalac izdržavanja obavezuje da primaoca izdržava i brine o njemu do kraja života i da ga sahrani, a zauzvrat posle smrti primaoca stiče tačno određenu imovinu. Mora biti zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave, inače je ništav. Imovina iz ugovora ne ulazi u zaostavštinu i iz nje se ne namiruje nužni deo. Zakonski naslednici mogu tražiti poništaj samo pod uslovima iz zakona i u kratkim rokovima.
ROK
Rok. Zakonski naslednici primaoca izdržavanja mogu zahtevati poništaj ugovora u roku od jedne godine od dana saznanja za ugovor, a najkasnije u roku od tri godine od dana smrti primaoca. Rok od jedne godine ne može početi da teče pre smrti primaoca izdržavanja. (Čl. 203 Zakona o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95, 101/2003 - odluka USRS i 6/2015).)

Šta je ugovor o doživotnom izdržavanju

Ugovor o doživotnom izdržavanju uređen je čl. 194 do 205 Zakona o nasleđivanju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95, 101/2003 - odluka USRS i 6/2015). Primalac izdržavanja se obavezuje da se posle njegove smrti na davaoca prenese svojina tačno određenih stvari ili druga prava. Davalac se obavezuje da primaoca izdržava, da se brine o njemu do kraja života i da ga posle smrti sahrani.

Dve osobine određuju ovaj ugovor. Prva je odloženi prenos: primalac ostaje vlasnik do smrti, a davalac stiče imovinu tek tada. Druga je neizvesnost (aleatornost): u trenutku zaključenja niko ne zna koliko će izdržavanje trajati i koliko će davaoca koštati. Upravo na izostanku te neizvesnosti počiva posebno pravo naslednika da traže poništaj.

Ako ugovorom nije drugačije određeno, obaveza izdržavanja obuhvata stanovanje, hranu, odeću i obuću, negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne potrebe.

Ugovor o doživotnom izdržavanju između roditelja i dece: primer

Najčešći primer je ugovor između roditelja i deteta. Majka udovica ima dvoje dece i stan. Sa jednim detetom zaključuje ugovor o doživotnom izdržavanju: dete se brine o njoj do kraja života, a stan posle njene smrti prelazi na to dete.

Posledice za ostalu decu su velike. Stan ne ulazi u zaostavštinu, pa drugo dete ne može iz njega da traži nužni deo (čl. 195). Ono može samo pokušati da pobije ugovor, ako za to postoje zakonski razlozi (čl. 203).

Porez se računa ovako. Da je nasleđe otvoreno na dan zaključenja ugovora, dete davalac bi po zakonu nasledilo polovinu, jer deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove (čl. 9 Zakona o nasleđivanju). Na tu polovinu porez se ne plaća, a na drugu polovinu davalac plaća porez na prenos apsolutnih prava od 2,5% posle smrti majke (čl. 31 st. 1 tač. 6 Zakona o porezima na imovinu).

Ako je cilj samo da stan pređe na dete, bez obaveze izdržavanja, u obzir dolazi i ugovor o poklonu. Poklon se, za razliku od doživotnog izdržavanja, uračunava u nužni deo ostalih naslednika.

Forma: solemnizacija i upozorenje javnog beležnika

Ugovor mora biti zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave (čl. 195). Javni beležnik je dužan da strane posebno upozori da imovina iz ugovora ne ulazi u zaostavštinu primaoca i da se njome ne mogu namiriti nužni naslednici. Napomena o tom upozorenju unosi se u klauzulu o potvrđivanju. Ako forma nije poštovana, ugovor je ništav.

Ugovori zaključeni pre uvođenja javnih beležnika overavani su pred sudijom.

Kada je predmet ugovora nepokretnost, javni beležnik ispravu dostavlja katastru.

Da li može da se pobije ugovor o doživotnom izdržavanju

Naslednici ovo pitanje postavljaju kada posle smrti roditelja saznaju da stan nije ušao u zaostavštinu. Zakon predviđa više puteva, a svaki ima svoje uslove:

  • Poništaj zbog izostanka neizvesnosti (čl. 203). Na zahtev zakonskih naslednika sud može poništiti ugovor ako zbog bolesti ili starosti primaoca ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca. Tipičan primer je ugovor zaključen kada je primalac već bio teško bolestan i smrt je bila izvesna i bliska. Zahtev se podnosi u roku od jedne godine od saznanja za ugovor, a najkasnije tri godine od smrti primaoca.
  • Ništavost zbog forme (čl. 195) ili zbog lica davaoca (čl. 196).
  • Opšti razlozi iz Zakona o obligacionim odnosima. Na primer, primalac nije bio sposoban za rasuđivanje, postojala je prevara ili pretnja, ili je ugovor prividan i prikriva poklon. Kod prividnog ugovora važe pravila o poklonu, pa se imovina može uračunati u nužni deo.
  • Neispunjenje. Ako davalac nije izvršavao obaveze, raskid je za života mogao tražiti primalac.

Činjenica da su naslednici ostali bez imovine sama po sebi nije razlog za poništaj. Teret dokazivanja je na onome ko ugovor osporava, a dokazuje se medicinskom dokumentacijom, svedocima i veštačenjem.

Troškovi i porez

Trošak pri zaključenju je javnobeležnička nagrada za solemnizaciju, koja zavisi od vrednosti imovine. Porez se ne plaća pri zaključenju ugovora, jer tada nema prenosa. Poreska obaveza nastaje posle smrti primaoca, kada davalac stiče imovinu, i plaća se porez na prenos apsolutnih prava od 2,5%.

Primalac do smrti ostaje obveznik poreza na imovinu za nepokretnost, jer je i dalje njen vlasnik.

Greške koje se često prave

  • Obaveze davaoca su opisane jednom rečenicom, pa se kasnije ne može utvrditi šta je ugovoreno.
  • Davalac ne čuva dokaze o izdržavanju (računi, uplate, potvrde), a njih sud traži u sporu sa naslednicima.
  • Ugovor se ne upiše u katastar.
  • Ugovor se zaključuje kada je primalac već teško bolestan, što otvara put poništaju po čl. 203.
  • Zanemari se da je stan zajednička imovina supružnika.
  • Ugovor se meša sa ugovorom o poklonu ili sa testamentom, iako su dejstva prema nužnim naslednicima različita.

Kratak pregled klauzula koje se obično nalaze u ugovoru: ugovorne strane, imovina koja je predmet ugovora, sadržina izdržavanja, način ispunjenja, sahrana, upis u katastar, izjava o bračnoj imovini, raskid, troškovi. Ovo je pregled sadržine, a ne gotov tekst ugovora.

Izvori

Šta da uradite

  • Podaci o primaocu i davaocu izdržavanja. Ako se izdržavanje ugovara za bračni par, svako od supružnika ima zasebno pravo na davanja (čl. 197).
  • Tačno određena imovina koja posle smrti primaoca prelazi na davaoca: nepokretnost sa katastarskim podacima, pokretne stvari, druga prava. Mogu se obuhvatiti samo stvari i prava koji postoje u trenutku zaključenja ugovora (čl. 194).
  • Sadržina izdržavanja: stanovanje, hrana, odeća i obuća, nega u bolesti i starosti, troškovi lečenja, davanja za svakodnevne potrebe. Što je opis konkretniji, manje je prostora za spor.
  • Način ispunjenja: zajednica života ili odvojen život, novčani iznos ako se ugovara, ko plaća račune i lekove.
  • Obaveza davaoca da primaoca sahrani i podigne spomenik, ako se to ugovara.
  • Saglasnost da davalac svoje pravo obezbedi upisom u katastar (čl. 199) i da se posle smrti primaoca upiše kao vlasnik.
  • Izjava o tome da li je imovina zajednička imovina supružnika i saglasnost supružnika kada je potrebna.

Šta ovo košta

Solemnizacija se naplaćuje po Javnobeležničkoj tarifi ("Sl. glasnik RS", br. 91/2014 ... 59/2025), prema vrednosti imovine koja je predmet ugovora. Vrednost boda je 180 dinara bez PDV-a, a Tar. br. 1 predviđa, na primer, 140 bodova za vrednost od 2,5 do 5 miliona dinara i 240 bodova za vrednost od 7 do 10 miliona dinara. Za solemnizaciju se naplaćuje 60% tog iznosa (tarifni br. 9), jer tarifa za ovaj ugovor ne predviđa posebno pravilo. Porez: posle smrti primaoca izdržavanja davalac plaća porez na prenos apsolutnih prava po stopi od 2,5% (čl. 25 i 30 Zakona o porezima na imovinu). Poreska obaveza nastaje danom smrti primaoca izdržavanja (čl. 29). Porez se ne plaća kada je davalac supružnik primaoca ili lice iz njegovog prvog naslednog reda, na deo nepokretnosti koji bi davalac po zakonu nasledio da je nasleđe otvoreno na dan zaključenja ugovora (čl. 31 st. 1 tač. 6).

Pitanja i odgovori

Da li može da se pobije ugovor o doživotnom izdržavanju?

Može, ali u ograničenom broju slučajeva. Zakonski naslednici mogu tražiti poništaj ako zbog bolesti ili starosti primaoca ugovor za davaoca nije predstavljao nikakvu neizvesnost (čl. 203 Zakona o nasleđivanju). Pored toga, ugovor je ništav ako nije solemnizovan ili ako javni beležnik nije upozorio strane na dejstva ugovora (čl. 195). Primenjuju se i opšta pravila Zakona o obligacionim odnosima o poslovnoj nesposobnosti, prevari, pretnji i prividnom ugovoru. O svakom od ovih osnova odlučuje sud prema dokazima u konkretnom slučaju.

Da li imovina iz ugovora o doživotnom izdržavanju ulazi u nužni deo?

Ne. Imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja i njome se ne mogu namiriti nužni naslednici. Na to je javni beležnik dužan da upozori ugovorne strane prilikom solemnizacije (čl. 195). U tome je glavna razlika u odnosu na ugovor o poklonu, koji se uračunava pri izračunavanju nužnog dela.

Ko može da bude davalac izdržavanja?

Davalac može biti svako poslovno sposobno lice, srodnik ili lice van porodice. Ako je davalac lice koje se u okviru svog zanimanja ili delatnosti stara o primaocu (medicinsko osoblje, bolnice, agencije), ugovor je ništav ako prethodno nije dobijena saglasnost organa starateljstva (čl. 196).

Kako se raskida ugovor o doživotnom izdržavanju?

Strane ga mogu raskinuti sporazumno. Svaka strana može tražiti da sud raskine ugovor ako se međusobni odnosi toliko poremete da postanu nepodnošljivi (čl. 201). Ako se okolnosti promene tako da ispunjenje postane znatno otežano, sud može odnose urediti iznova ili raskinuti ugovor, a uz saglasnost strana izdržavanje pretvoriti u doživotnu rentu (čl. 202). Za formu sporazumnog raskida važi opšte pravilo da se formalni ugovori mogu raskinuti i neformalnim sporazumom, osim ako zakon određuje drugačije ili cilj propisane forme zahteva istu formu (čl. 68 Zakona o obligacionim odnosima). Javnobeležnička tarifa predviđa nagradu za solemnizaciju raskida ugovora (tarifni br. 1).

Šta ako davalac izdržavanja umre pre primaoca?

Obaveze prelaze na bračnog druga i potomke davaoca koji su pozvani na nasleđe, ako na to pristanu. Ako ne pristanu, ugovor se raskida i oni ne mogu tražiti naknadu za ranije dato izdržavanje (čl. 204). Ako nisu u stanju da preuzmu obaveze, mogu tražiti naknadu od primaoca izdržavanja (čl. 205).

Može li primalac izdržavanja da proda stan posle zaključenja ugovora?

Primalac ostaje vlasnik do smrti. Zato davalac po pravilu svoje pravo obezbeđuje upisom ugovora u katastar, što zakon izričito dozvoljava (čl. 199). U katastar se upisuje zabeležba postojanja ugovora o doživotnom izdržavanju (čl. 15 Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture). Od upisa zabeležbe sva raspolaganja vlasnika koja su protivna njenoj svrsi su uslovna i zavise od ishoda rešavanja prava zbog kojih je zabeležba upisana (čl. 14 istog zakona). Posle tog upisa treća lica ne mogu tvrditi da za ugovor nisu znala.

Kolika je cena ugovora o doživotnom izdržavanju?

Glavni trošak pri zaključenju je nagrada javnog beležnika za solemnizaciju, koja iznosi 60% nagrade iz tarifnog broja 1 Javnobeležničke tarife (tarifni br. 9) i zavisi od vrednosti imovine. Vrednost boda je 180 dinara bez PDV-a. Na primer, za stan vredan 6 miliona dinara Tar. br. 1 predviđa 200 bodova, pa solemnizacija iznosi 120 bodova, odnosno 21.600 dinara plus PDV. Ako ugovor sastavlja advokat, njegova nagrada se plaća posebno. Porez na prenos apsolutnih prava od 2,5% plaća davalac tek posle smrti primaoca (čl. 25, 29 i 30 Zakona o porezima na imovinu). Supružnik i potomci primaoca ne plaćaju porez na deo koji bi nasledili po zakonu (čl. 31 st. 1 tač. 6).