Krivično pravo

Pregled oblasti

Krivično i prekršajno pravo uređuju kada država može da nekome ograniči slobodu ili imovinu zbog povrede propisa, i po kojim pravilima se to utvrđuje. Krivična dela propisuje Krivični zakonik; to su teže povrede zaštićenih dobara (života, zdravlja, imovine, bezbednosti saobraćaja i drugih), a postupak se vodi po Zakoniku o krivičnom postupku, uz učešće javnog tužilaštva i suda. Prekršaji su lakše povrede propisa - tipično iz oblasti saobraćaja, javnog reda i mira ili posebnih zakona - i o njima odlučuje prekršajni sud po Zakonu o prekršajima, po pravilu brže i sa blažim sankcijama.

Za građanina se ove dve oblasti u praksi najčešće ukrštaju u par situacija: poziv policije na informativni razgovor ili saslušanje, saznanje da je protiv njega podneta krivična prijava, i učešće u saobraćajnoj nezgodi u kojoj materijalna šteta ili povrede mogu prerasti u prekršajnu ili krivičnu odgovornost. U sve tri situacije važe ista osnovna pravila: niko nije dužan da sam sebe tereti, pravo na branioca postoji od prvog kontakta sa organima gonjenja, a o krivici odlučuje isključivo nadležni sud, nakon sprovedenog postupka.

Tekstovi povezani sa ovom stranicom objašnjavaju šta praktično da uradite u svakoj od ovih situacija - koje rokove treba imati u vidu, koji su prvi koraci i kada ima smisla uključiti advokata. Reč je o opštim, informativnim objašnjenjima; konkretan slučaj uvek zavisi od činjenica koje samo advokat može da proceni nakon uvida u dokumentaciju.

Izvori

Pitanja i odgovori

Koja je razlika između krivičnog dela i prekršaja?

Krivično delo je propisano Krivičnim zakonikom i za njega je zaprećena kazna zatvora ili novčana kazna izrečena u krivičnom postupku pred sudom opšte nadležnosti. Prekršaj je lakša povreda propisa (na primer iz oblasti bezbednosti saobraćaja, javnog reda ili poreskih obaveza) i o njemu odlučuje prekršajni sud po pravilima Zakona o prekršajima, uz blaže sankcije. Za isti događaj ponekad su moguća oba postupka, paralelno ili jedan za drugim, u zavisnosti od toga kako je delo pravno kvalifikovano.

Da li se mogu sam braniti u krivičnom postupku, bez advokata?

Zakonik o krivičnom postupku dozvoljava ličnu odbranu (čl. 68. st. 1. tač. 3)), osim u slučajevima obavezne odbrane koje zakon izričito nabraja (čl. 74) - na primer kada je okrivljeni nem, gluv, slep ili nesposoban da se sam uspešno brani, kada se postupak vodi za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža, ili kada je okrivljeni zadržan ili pritvoren. U tim situacijama branilac mora biti angažovan, a ako ga okrivljeni sam ne obezbedi, sud mu postavlja branioca po službenoj dužnosti.

Dobio sam poziv od policije ili tužilaštva - šta to znači?

Poziv sam po sebi ne znači da je protiv vas doneta bilo kakva odluka o krivici. Može značiti da policija prikuplja obaveštenja od vas kao građanina, da se od vas traži iskaz kao od svedoka, ili da ste pozvani kao osumnjičeni radi saslušanja. U pozivu policije mora biti naznačen razlog pozivanja i svojstvo u kome se pozivate (čl. 288. st. 1. Zakonika o krivičnom postupku), što određuje i koja prava se u tom trenutku primenjuju.

Gde mogu da dobijem uverenje da se protiv mene ne vodi krivični postupak?

To uverenje izdaje nadležni sud (po pravilu osnovni sud prema mestu prebivališta), na osnovu sopstvene evidencije predmeta koji se kod njega vode. Ne treba ga mešati sa uverenjem o (ne)kažnjavanju, koje se odnosi na ranije pravnosnažne osude i izdaje ga Ministarstvo unutrašnjih poslova - reč je o dva različita dokumenta, za dve različite svrhe (npr. konkurs za posao često traži baš uverenje o nekažnjavanju, dok neki postupci ili viza zahtevaju uverenje da se ne vodi postupak). Na primer, Prvi osnovni sud u Beogradu izdaje ovo uverenje za područje sva tri osnovna suda i Višeg suda u Beogradu, uz ličnu kartu ili pasoš i taksu od 300 dinara. Tačan postupak podnošenja zahteva, potrebnu dokumentaciju i visinu takse proverite kod nadležnog suda, jer se taksa periodično usklađuje. Zahtev za uverenje o (ne)kažnjavanju koje izdaje MUP može se podneti i elektronski, preko portala eUprava.

Da li stranica na kojoj se nalazim predstavlja pravni savet za moj slučaj?

Ne. Tekstovi u ovom delu portala daju opšte, informativne odgovore zasnovane na važećim propisima i služe za prvu orijentaciju. Za ocenu konkretnog slučaja - uključujući rokove, dokaze i strategiju odbrane - neophodan je razgovor sa advokatom koji poznaje sve okolnosti.