Zakonik o krivičnom postupku ukratko: prava okrivljenog, pritvor, sporazum, žalba
ZKP Srbija: važeći tekst, prava osumnjičenog i okrivljenog, saslušanje, branilac, zadržavanje, pritvor, tužilačka istraga, sporazum o priznanju, žalba.
Šta uređuje Zakonik o krivičnom postupku i na koga se primenjuje
Zakonik o krivičnom postupku (skraćeno ZKP) uređuje pravila po kojima se utvrđuje da li je neko učinio krivično delo i da li mu se može izreći sankcija: ko vodi postupak, koja prava imaju okrivljeni, branilac, oštećeni i svedoci, kako se prikupljaju dokazi, kad je dozvoljeno lišenje slobode, kako teku istraga, optuženje i glavni pretres i koji pravni lekovi postoje. Koja ponašanja su krivična dela i koje kazne su za njih propisane određuje Krivični zakonik, opisan na strani Krivični zakonik ukratko.
Zvanični citat glasi: Zakonik o krivičnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021 - odluka US i 62/2021 - odluka US). Zakonik se primenjuje od 1. oktobra 2013. godine, a u postupcima za krivična dela organizovanog kriminala i ratne zločine od 15. januara 2012. godine (čl. 608). Njegova najveća promena u odnosu na raniji zakonik je prelazak na tužilačku istragu: istragu vodi javni tužilac, dok sudija za prethodni postupak odlučuje o pritvoru i drugim merama koje zadiru u prava okrivljenog.
Tri načela se najčešće pominju u praksi. Pretpostavka nevinosti: svako se smatra nevinim dok se krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (čl. 3). Ne bis in idem: niko ne može biti gonjen za delo za koje je pravnosnažno oslobođen ili osuđen, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena (čl. 4). In dubio pro reo: sud presudu zasniva samo na činjenicama u čiju je izvesnost uveren, a sumnju o činjenicama od kojih zavisi odluka rešava u korist okrivljenog (čl. 16).
Kako je zakonik strukturisan
Zakonik ima 608 članova u tri dela i 27 glava.
Deo prvi, Opšte odredbe (čl. 1-279): Glava I Osnovne odredbe (čl. 1-20), II Sudska nadležnost (čl. 21-36), III Izuzeće (čl. 37-42), IV Javni tužilac (čl. 43-49), V Oštećeni, oštećeni kao tužilac i privatni tužilac (čl. 50-67), VI Okrivljeni i branilac (čl. 68-81), VII Dokazi (čl. 82-187), VIII Mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka (čl. 188-223), IX Rokovi (čl. 224-228), X Podnesci i zapisnici (čl. 229-241), XI Dostavljanje pismena i razmatranje spisa (čl. 242-251), XII Imovinskopravni zahtev (čl. 252-260), XIII Troškovi postupka (čl. 261-268), XIV Donošenje, saopštavanje i izvršenje odluka (čl. 269-279).
Deo drugi, Tok postupka (čl. 280-494): Glava XV Predistražni postupak (čl. 280-294), XVI Istraga, uključujući sporazume javnog tužioca i okrivljenog (čl. 295-330), XVII Optuženje (čl. 331-343), XVIII Glavni pretres i presuda (čl. 344-431), XIX Postupak po pravnim lekovima (čl. 432-494).
Deo treći, Posebni postupci (čl. 495-601): Glava XX Skraćeni postupak (čl. 495-520), XXI Postupci za izricanje mera bezbednosti (čl. 521-536), XXII Postupak za oduzimanje imovinske koristi (čl. 537-543), XXIII Postupci za preinačenje pravnosnažne presude (čl. 544-561), XXIV Postupci za ostvarivanje prava osuđenog (čl. 562-582), XXV Postupak za ostvarivanje prava lica neosnovano lišenog slobode ili neosnovano osuđenog (čl. 583-595), XXVI Postupci za izdavanje poternice ili objave (čl. 596-601). Prelazne i završne odredbe su u Glavi XXVII (čl. 602-608).
Ko je osumnjičeni, okrivljeni, optuženi i osuđeni
Zakonik razlikuje četiri položaja lica protiv koga se postupak vodi (čl. 2). Osumnjičeni je lice prema kome je nadležni organ zbog postojanja osnova sumnje preduzeo radnju i lice protiv koga se vodi istraga. Okrivljeni je lice protiv koga je podignuta optužnica koja još nije potvrđena, ili protiv koga je podnet optužni predlog, privatna tužba ili predlog za izricanje mere bezbednosti. Optuženi je lice protiv koga je optužnica potvrđena, a osuđeni lice za koje je pravnosnažnom odlukom suda utvrđeno da je učinilac krivičnog dela. Izraz „okrivljeni“ zakonik koristi i kao opšti naziv za sve četiri položaja, pa prava iz čl. 68 pripadaju i osumnjičenom.
Jednako je važna lestvica sumnje: osnovi sumnje su činjenice koje posredno ukazuju da je učinjeno delo ili da je određeno lice učinilac; osnovana sumnja su činjenice koje na to neposredno ukazuju, a opravdana sumnja one koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju i opravdavaju podizanje optužbe (čl. 2 tač. 17-19). Istraga se pokreće na osnovu osnova sumnje, pritvor i optužnica zahtevaju osnovanu, odnosno opravdanu sumnju.
Prava okrivljenog i branilac
Okrivljeni ima pravo da u najkraćem roku, a uvek pre prvog saslušanja, podrobno i na jeziku koji razume bude obavešten o delu koje mu se stavlja na teret i o osnovima sumnje; da ništa ne izjavi, uskrati odgovor na pojedino pitanje i slobodno iznese odbranu; da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca; da njegovom saslušanju prisustvuje branilac; da u najkraćem roku bude izveden pred sud; da neposredno pre prvog saslušanja pročita krivičnu prijavu, zapisnik o uviđaju i nalaz veštaka; da ima dovoljno vremena za pripremanje odbrane; da razmatra spise; da prikuplja dokaze; da se izjasni o svemu što ga tereti i ispituje svedoke optužbe; da koristi pravne lekove (čl. 68 st. 1). Organ postupka dužan je da ga pre prvog saslušanja pouči o pravu da ćuti, da ima branioca i da pročita prijavu (čl. 68 st. 2). Odluka suda ne može se zasnivati na iskazu okrivljenog koji je saslušan protivno tim pravilima (čl. 85 st. 5).
Saslušanje je usmeno, sa pristojnošću i uz puno poštovanje ličnosti; pitanja moraju biti jasna i ne smeju sadržati obmanu (čl. 86). Pri prvom saslušanju okrivljeni se poziva da se izjasni da li uzima branioca po svom izboru; ako ga ne obezbedi ni u roku od 24 časa od pouke, može biti saslušan bez branioca, osim kad je odbrana obavezna (čl. 85 st. 3 i 4). Okrivljeni se poziva pismeno, a poziv sadrži naziv organa, delo, mesto i vreme i upozorenje na posledice neodazivanja; pri prvom pozivu poučava se o pravu na branioca (čl. 191 i 192).
Branilac može biti samo advokat (čl. 73). Ima pravo na poverljiv razgovor sa uhapšenim pre prvog saslušanja, da pročita prijavu i zapisnike pre prvog saslušanja, da razmatra spise posle naredbe o sprovođenju istrage i da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može i okrivljeni (čl. 71). Odbrana je obavezna u slučajevima iz čl. 74: nemo, gluvo, slepo ili za odbranu nesposobno lice; delo sa propisanim zatvorom od osam godina ili težom kaznom; zadržavanje, zabrana napuštanja stana ili pritvor; suđenje u odsustvu; postupak za meru obaveznog psihijatrijskog lečenja; pregovori o sporazumu o priznanju. Tada se branilac, ako ga okrivljeni ne izabere, postavlja po službenoj dužnosti (čl. 76). Siromaško pravo iz čl. 77 daje branioca na teret budžeta i van obavezne odbrane, za dela sa propisanim zatvorom preko tri godine ili kad to nalaže pravičnost. Bliski srodnici i partner okrivljenog oslobođeni su dužnosti svedočenja (čl. 94).
Predistražni postupak: prijava, poziv, hapšenje, zadržavanje
Krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti prijavljuju državni organi, pravna i fizička lica (čl. 280). Prijava se podnosi nadležnom javnom tužiocu, a policija i sud prosleđuju prijave koje prime (čl. 281). Tužilac rukovodi predistražnim postupkom, a policija postupa po njegovim zahtevima i izveštava ga u roku od 30 dana (čl. 282 i 285). Tužilac prijavu odbacuje ako delo nije krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, ako je nastupila zastarelost ili druga trajna smetnja ili ako nema osnova sumnje, o čemu oštećenog obaveštava u roku od osam dana (čl. 284). Za dela sa zatvorom do pet godina može odložiti gonjenje uz obaveze osumnjičenog (čl. 283).
Policija može pozivati građane radi prikupljanja obaveštenja; poziv mora navesti razlog i svojstvo, a prinudno dovođenje je moguće samo ako je u pozivu na to upozoreno. Razgovor traje najduže četiri časa, obaveštenja se ne smeju prikupljati prinudno, a građanin se u tom razgovoru ne može saslušavati kao osumnjičeni ni ispitivati kao svedok (čl. 288). Ako policija oceni da pozvani može biti osumnjičeni, odmah ga poučava o pravima; osumnjičeni se poziva uz upozorenje da ima pravo na branioca, a njegov iskaz pred policijom je dokaz samo ako su pristanak i iskaz dati u prisustvu branioca (čl. 289).
Policija može uhapsiti lice ako postoji razlog za pritvor i mora ga bez odlaganja privesti tužiocu, uz pouku o pravima iz čl. 69 (čl. 291). Uhapšeni ima pravo da odmah sazna razlog hapšenja, da pre saslušanja poverljivo razgovara sa braniocem, da o hapšenju bude obaveštena porodica i da ga pregleda lekar po izboru; sudiji za prethodni postupak mora biti predat najkasnije u roku od 48 časova (čl. 69). Tužilac uhapšenom omogućava da kontaktira branioca; ako branilac ne dođe u roku od 24 časa, saslušava ga bez odlaganja, a u slučaju obavezne odbrane postavlja branioca po službenoj dužnosti (čl. 293). Zadržavanje radi saslušanja traje najduže 48 časova; rešenje se uručuje u roku od dva časa, žalba se podnosi u roku od šest časova, sudija odlučuje u roku od četiri časa, a zadržani mora imati branioca (čl. 294).
Pritvor
Pritvor se može odrediti samo pod uslovima iz zakonika i samo ako se ista svrha ne može ostvariti blažom merom, kao što su jemstvo ili zabrana napuštanja stana; dužnost je svih organa da traje što kraće (čl. 210). Razlozi su: opasnost od bekstva ili skrivanja, odnosno neutvrđen identitet; opasnost da okrivljeni uništi dokaze ili utiče na svedoke i saučesnike; opasnost da u kratkom vremenu ponovi ili dovrši delo; i, za dela sa propisanim zatvorom preko deset godina, uznemirenje javnosti koje može ugroziti nesmetano vođenje postupka (čl. 211). Pritvor određuje sud na predlog tužioca, posle saslušanja okrivljenog, rešenjem koje se uručuje odmah ili najkasnije u roku od 12 časova (čl. 212 i 213). Žalba se podnosi veću, koje odlučuje u roku od 48 časova, i ne zadržava izvršenje (čl. 214).
U istrazi pritvor traje najduže tri meseca od lišenja slobode, uz obaveznu kontrolu svakih 30 dana; veće neposredno višeg suda može ga iz važnih razloga produžiti za još tri meseca, a ako do tada optužnica nije podignuta, okrivljeni se pušta (čl. 215). Posle podizanja optužnice sud pritvor preispituje svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice i svakih 60 dana posle toga; pritvor može trajati do upućivanja na izvršenje kazne, ali ne duže od kazne izrečene u prvostepenoj presudi (čl. 216). Pritvoreniku se mora poštovati ličnost i dostojanstvo, uz najmanje osam časova noćnog odmora i dva časa dnevno na otvorenom (čl. 217 i 218).
Istraga, optuženje i sporazum o priznanju
Istraga se pokreće protiv određenog lica za koje postoje osnovi sumnje ili protiv nepoznatog učinioca, radi prikupljanja dokaza za odluku o optužnici (čl. 295). Pokreće je javni tužilac naredbom, pre ili odmah posle prve dokazne radnje, a najkasnije 30 dana od obaveštenja o prvoj radnji policije (čl. 296); naredba sa pozivom na prvu dokaznu radnju dostavlja se osumnjičenom i braniocu, a oštećeni se obaveštava o pokretanju istrage (čl. 297). Odbrana može sama prikupljati dokaze, uključujući pismene izjave uz pristanak lica (čl. 301), a ako tužilac odbije predlog za dokaznu radnju ili ne odluči u roku od osam dana, osumnjičeni se može obratiti sudiji za prethodni postupak, koji odlučuje u osam dana (čl. 302). Istragu treba završiti u šest meseci, odnosno godinu dana za dela posebne nadležnosti; inače tužilac obaveštava neposredno višeg tužioca, koji preduzima mere da se istraga okonča (čl. 310).
Optužnica se podiže kad postoji opravdana sumnja, u roku od 15 dana od završetka istrage, uz moguće produženje od 30 dana; ako tužilac ne postupi, okrivljeni, branilac i oštećeni mogu se u roku od osam dana prigovorom obratiti neposredno višem tužiocu (čl. 331). Optužnicu ispituje veće i može je vratiti na ispravku u roku od tri dana (čl. 333).
Sporazum o priznanju krivičnog dela zaključuju javni tužilac i okrivljeni, koji mora imati branioca, od naredbe o sprovođenju istrage do završetka glavnog pretresa (čl. 313). Sporazum sadrži opis dela, priznanje, saglasnost o vrsti i meri kazne ili drugoj sankciji, odluku o troškovima, imovinskopravnom zahtevu i oduzimanju imovinske koristi, izjavu o odricanju od žalbe kad sud sporazum prihvati u celini i potpise strana; može sadržati i odustajanje tužioca od gonjenja za druga dela (čl. 314). O sporazumu odlučuje sudija za prethodni postupak, odnosno predsednik veća, na ročištu bez javnosti (čl. 315). Sud sporazum prihvata presudom ako je okrivljeni svesno i dobrovoljno priznao delo, ako je svestan posledica, ako priznanje nije u suprotnosti sa drugim dokazima i ako je kazna predložena u skladu sa zakonom (čl. 317); u suprotnom ga odbija rešenjem, sporazum i spisi se uništavaju, a sudija koji je odlučivao ne učestvuje u daljem postupku (čl. 318). Protiv rešenja o odbijanju nema žalbe, a žalba na presudu kojom je sporazum prihvaćen podnosi se u roku od osam dana iz ograničenih razloga (čl. 319).
Glavni pretres, presuda i žalba
Žalba na prvostepenu presudu izjavljuje se u roku od 15 dana od dostavljanja prepisa presude; u složenim predmetima predsednik veća može na zahtev produžiti rok za najviše još 15 dana. Blagovremena i dozvoljena žalba zadržava izvršenje presude (čl. 432). Žalbu mogu izjaviti stranke, branilac i oštećeni, a u korist okrivljenog i njegov bračni drug, vanbračni partner, srodnici i druga bliska lica; oštećeni se po pravilu može žaliti samo na odluku o troškovima i imovinskopravnom zahtevu, a branilac ne može izjaviti žalbu protiv volje okrivljenog, osim kad je izrečen doživotni zatvor (čl. 433). Okrivljeni se žalbe može odreći tek posle dostavljanja presude (čl. 434). Žalba mora da sadrži označenje presude, osnov, obrazloženje, predlog i potpis (čl. 435), a osnovi su bitna povreda odredaba postupka, povreda krivičnog zakona, pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i odluka o sankciji, troškovima i drugim pitanjima (čl. 437). Odgovor na žalbu podnosi se u roku od osam dana (čl. 444). Drugostepeni sud žalbu odbacuje kao neblagovremenu ili nedozvoljenu, odbija je i potvrđuje presudu, ili presudu ukida odnosno preinačuje (čl. 456 i 457). Vanredni pravni lekovi, uključujući zahtev za zaštitu zakonitosti (čl. 482-494), uređeni su u istoj glavi.
Skraćeni postupak za lakša dela
Za dela sa propisanom novčanom kaznom ili zatvorom do osam godina vodi se skraćeni postupak (čl. 495). Pokreće se optužnim predlogom tužioca ili privatnom tužbom kad postoji osnovana sumnja; ako je prijavu podneo oštećeni, a tužilac u roku od šest meseci ne podnese optužni predlog niti ga obavesti o odbacivanju, oštećeni stiče prava iz čl. 51 (čl. 499). Rok za žalbu na presudu u skraćenom postupku je osam dana od dostavljanja prepisa (čl. 509). Za dela do pet godina zatvora tužilac može predložiti da se krivična sankcija izrekne na ročištu, bez glavnog pretresa: uz priznanje okrivljenog zatvor do dve godine, novčana kazna ili uslovna osuda, a za dela do tri godine i rad u javnom interesu, oduzimanje vozačke dozvole ili sudska opomena (čl. 512); protiv presude donete u odsustvu okrivljenog na tom ročištu prigovor se podnosi u roku od osam dana (čl. 518).
Da li postoji novi Zakonik o krivičnom postupku 2026. godine
Ne. Važi zakonik iz 2011. godine, čija je poslednja zakonska izmena iz 2019. godine (br. 35/2019, stupila na snagu osmog dana od objavljivanja, uz pojedine odredbe koje se primenjuju od 1. decembra 2019). Posle toga su objavljene dve odluke Ustavnog suda (br. 27/2021 i 62/2021). Radne verzije novog zakonika povremeno su predmet javne rasprave, ali nijedna nije usvojena do oktobra 2026. godine.
Gde pročitati zvanični tekst
Zvanični prečišćeni tekst dostupan je u Pravno-informacionom sistemu Republike Srbije: Zakonik o krivičnom postupku na pravno-informacioni-sistem.rs. Za dela i kazne proverite Krivični zakonik, a za nagradu branioca Tarifu o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.
Izvori
- Zakonik o krivičnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021 - odluka US i 62/2021 - odluka US)
- Krivični zakonik („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005 ... 94/2024 i 63/2026)
- Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Sl. glasnik RS“, br. 43/2023), tar. br. 1
Šta da uradite
- Svako se smatra nevinim dok se krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda, a sumnju o odlučnim činjenicama sud rešava u korist okrivljenog (čl. 3 i 16).
- Osumnjičeni je lice protiv koga se vodi istraga, okrivljeni lice protiv koga je podignuta još nepotvrđena optužnica ili optužni predlog, optuženi lice čija je optužnica potvrđena, a osuđeni lice čija je krivica pravnosnažno utvrđena; „okrivljeni“ je i opšti naziv za sve njih (čl. 2).
- Okrivljeni ima pravo da pre prvog saslušanja bude obavešten za koje delo se tereti, da ništa ne izjavi i uskrati odgovor na pojedino pitanje, da se brani sam ili uz branioca, da branilac prisustvuje saslušanju i da pročita krivičnu prijavu i zapisnik o uviđaju; o tim pravima mora biti poučen pre saslušanja (čl. 68 i 85).
- Ako okrivljeni pri prvom saslušanju nema branioca, saslušanje bez branioca moguće je tek ako ga ni u roku od 24 časa od pouke o tom pravu nije obezbedio, osim u slučaju obavezne odbrane (čl. 85 st. 4).
- Branilac je obavezan, između ostalog, kad se postupak vodi za delo sa propisanim zatvorom od osam godina ili težom kaznom, kad je okrivljeni zadržan ili pritvoren i od početka pregovora o sporazumu o priznanju; ko ne može da plati branioca može ga za dela preko tri godine zatvora dobiti na teret budžeta (čl. 74 i 77).
- Uhapšeni ima pravo da odmah sazna razlog hapšenja, da pre saslušanja poverljivo razgovara sa braniocem i da o hapšenju bude obaveštena porodica; mora biti predat sudiji za prethodni postupak najkasnije u roku od 48 časova ili pušten (čl. 69).
- Javni tužilac može zadržati osumnjičenog radi saslušanja najduže 48 časova; rešenje o zadržavanju uručuje se u roku od dva časa, žalba se podnosi u roku od šest časova, a osumnjičeni mora imati branioca (čl. 294).
- Pritvor određuje sud na predlog javnog tužioca samo kad se ista svrha ne može postići blažom merom; u istrazi traje do tri meseca, a veće neposredno višeg suda može ga produžiti za još tri meseca (čl. 210, 211 i 215).
- Istragu vodi javni tužilac, pokreće je naredbom i dužan je da je završi u roku od šest meseci, inače o razlozima obaveštava neposredno višeg tužioca; optužnica se podiže u roku od 15 dana od završetka istrage (čl. 296, 310 i 331).
- Sporazum o priznanju krivičnog dela može se zaključiti od naredbe o sprovođenju istrage do završetka glavnog pretresa, okrivljeni mora imati branioca, a sud ga prihvata presudom ako je priznanje svesno i dobrovoljno i potkrepljeno dokazima (čl. 313-317).
- Žalba na prvostepenu presudu izjavljuje se u roku od 15 dana od dostavljanja, a u skraćenom postupku za dela do osam godina zatvora u roku od osam dana (čl. 432 i 509).
Pitanja i odgovori
Koji Zakonik o krivičnom postupku važi 2026. godine i da li se sprema novi?
Važi Zakonik o krivičnom postupku iz 2011. godine („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011), koji se u celini primenjuje od 1. oktobra 2013. godine, a u postupcima za organizovani kriminal i ratne zločine od 15. januara 2012. (čl. 608). Menjan je u br. 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014 i 35/2019, a dve odluke Ustavnog suda objavljene su u br. 27/2021 i 62/2021. Ključna novina ovog zakonika u odnosu na raniji je tužilačka istraga: istragu vodi javni tužilac, a ne istražni sudija. Novi zakonik nije donet do oktobra 2026. godine.
Koja prava imam ako me policija ili tužilaštvo pozove na saslušanje?
Zavisi od svojstva u kome ste pozvani, koje poziv mora da navede (čl. 288 st. 1). Građanin pozvan radi prikupljanja obaveštenja ne može se u tom razgovoru saslušavati kao osumnjičeni ni ispitivati kao svedok, razgovor traje najduže četiri časa bez pristanka, a obaveštenja se ne smeju prikupljati prinudno (čl. 288). Lice za koje postoje osnovi sumnje poziva se samo kao osumnjičeni, uz upozorenje da ima pravo da uzme branioca (čl. 289). Osumnjičeni ima pravo da ništa ne izjavi, da uskrati odgovor na pojedino pitanje, da se brani uz branioca i da branilac prisustvuje saslušanju (čl. 68), a iskaz dat policiji može se koristiti kao dokaz samo ako su pristanak i iskaz dati u prisustvu branioca (čl. 289 st. 4). Svedok je dužan da govori istinu, ali može uskratiti odgovor na pitanje kojim bi sebe ili bliskog izložio teškoj sramoti, znatnoj šteti ili krivičnom gonjenju (čl. 95). Praktični koraci su na strani Policija me pozvala na saslušanje.
Kad je branilac obavezan i mogu li da dobijem branioca ako nemam novca?
Branilac može biti samo advokat, a za dela do pet godina zatvora može ga zameniti advokatski pripravnik (čl. 73). Odbrana je obavezna ako je okrivljeni nem, gluv, slep ili nesposoban da se sam brani; za delo sa propisanim zatvorom od osam godina ili težom kaznom; kad je zadržan, kad mu je zabranjeno napuštanje stana ili je pritvoren; kad mu se sudi u odsustvu; od početka pregovora o sporazumu o priznanju i u još nekoliko slučajeva (čl. 74). Ako u tim slučajevima okrivljeni sam ne uzme branioca, javni tužilac ili predsednik suda postavlja ga po službenoj dužnosti (čl. 76). Okrivljeni koji prema imovinskom stanju ne može da plati branioca može na zahtev dobiti branioca na teret budžeta suda kad se postupak vodi za delo sa propisanim zatvorom preko tri godine ili kad to nalažu razlozi pravičnosti (čl. 77).
Koliko može da traje zadržavanje, a koliko pritvor?
Policija može uhapsiti lice ako postoji razlog za pritvor i mora ga bez odlaganja privesti javnom tužiocu (čl. 291). Tužilac može izuzetno zadržati uhapšenog ili pozvanog osumnjičenog radi saslušanja najduže 48 časova od hapšenja, odnosno odazivanja na poziv; rešenje o zadržavanju uručuje se u roku od dva časa, osumnjičeni i branilac mogu se žaliti u roku od šest časova, a sudija za prethodni postupak odlučuje u roku od četiri časa; zadržani mora imati branioca, a ako ga sam ne obezbedi u roku od četiri časa, postavlja mu se po službenoj dužnosti (čl. 294). Uhapšeni mora biti predat sudiji najkasnije u roku od 48 časova ili pušten (čl. 69 st. 2). Pritvor određuje sud na predlog tužioca, posle saslušanja okrivljenog (čl. 212). U istrazi pritvor traje najduže tri meseca od lišenja slobode, uz kontrolu svakih 30 dana, a veće neposredno višeg suda može ga iz važnih razloga produžiti za još tri meseca (čl. 215). Posle podizanja optužnice sud ga preispituje svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice i svakih 60 dana posle toga, a pritvor može trajati do upućivanja na izvršenje kazne, ali ne duže od kazne izrečene u prvostepenoj presudi (čl. 216).
Kako teče istraga i šta se dešava sa krivičnom prijavom?
Krivična prijava podnosi se nadležnom javnom tužiocu, pismeno, usmeno ili drugim sredstvom; policija i sud prijavu koju prime prosleđuju tužiocu (čl. 281). Tužilac prijavu odbacuje ako delo nije krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, ako je gonjenje zastarelo ili ako nema osnova sumnje; oštećeni se o tome obaveštava u roku od osam dana i poučava o svojim pravima (čl. 284). Za dela do pet godina zatvora tužilac može odložiti gonjenje ako osumnjičeni u roku do godinu dana ispuni obaveze poput naknade štete ili uplate u humanitarne svrhe, pa prijavu odbaciti (čl. 283). Kad postoje osnovi sumnje, tužilac naredbom pokreće istragu, najkasnije 30 dana od obaveštenja o prvoj radnji policije (čl. 296); naredba se dostavlja osumnjičenom i braniocu uz poziv na prvu dokaznu radnju (čl. 297). Odbrana može sama prikupljati dokaze i tražiti od tužioca dokazne radnje, a ako ih tužilac odbije ili ne odluči u osam dana, obraća se sudiji za prethodni postupak (čl. 301 i 302). Istragu treba završiti u šest meseci (čl. 310), a optužnica se podiže u roku od 15 dana od završetka istrage kad postoji opravdana sumnja (čl. 331). Šta prijava znači za vas opisano je na strani Dobio sam krivičnu prijavu.
Šta je sporazum o priznanju krivičnog dela?
To je pismeni dogovor javnog tužioca i okrivljenog, koji mora imati branioca, kojim okrivljeni priznaje delo, a strane se saglase o vrsti i meri kazne, troškovima, imovinskopravnom zahtevu i oduzimanju imovinske koristi; okrivljeni se odriče prava na žalbu ako sud sporazum prihvati u celini (čl. 313 i 314). Može se zaključiti od naredbe o sprovođenju istrage do završetka glavnog pretresa. O sporazumu odlučuje sudija za prethodni postupak, odnosno predsednik veća, na ročištu bez prisustva javnosti (čl. 315). Sud ga prihvata presudom ako je okrivljeni svesno i dobrovoljno priznao delo i razume posledice, ako priznanje nije u suprotnosti sa drugim dokazima i ako je predložena kazna u skladu sa zakonom (čl. 317). Ako ga odbije, sporazum i spisi o njemu se uništavaju, a sudija koji je odlučivao ne učestvuje dalje u postupku (čl. 318). Žalba na presudu kojom je sporazum prihvaćen moguća je u roku od osam dana, i to samo iz ograničenih razloga (čl. 319).
Koliki je rok za žalbu na krivičnu presudu i ko može da je izjavi?
Žalba na prvostepenu presudu izjavljuje se u roku od 15 dana od dostavljanja prepisa presude; u složenim predmetima predsednik veća može produžiti rok za najviše još 15 dana (čl. 432). U skraćenom postupku, koji se vodi za dela sa propisanim zatvorom do osam godina, rok je osam dana (čl. 495 i 509). Žalbu mogu izjaviti stranke, branilac i oštećeni, a u korist okrivljenog i njegov bračni drug, srodnici i druga bliska lica; oštećeni se po pravilu može žaliti samo na odluku o troškovima i imovinskopravnom zahtevu (čl. 433). Osnovi za žalbu su bitna povreda odredaba postupka, povreda krivičnog zakona, pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i odluka o sankciji i drugim pitanjima (čl. 437). Blagovremena žalba odlaže izvršenje presude. Odgovor na žalbu podnosi se u roku od osam dana (čl. 444).