Krivični zakonik ukratko: kazne, zastarelost, uslovna osuda, rehabilitacija

Šta uređuje Krivični zakonik i na koga se primenjuje

Krivični zakonik uređuje materijalno krivično pravo: koja ponašanja su krivična dela, koje sankcije se za njih mogu izreći, kako se kazna odmerava, kad gonjenje i izvršenje kazne zastarevaju i kad se osuda briše. Krivično delo je delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno (čl. 14). Krivica postoji ako je učinilac bio uračunljiv i postupao sa umišljajem, a nehat je dovoljan samo kad zakon to izričito predviđa (čl. 22).

Zvanični citat glasi: Krivični zakonik („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016, 35/2019, 94/2024 i 63/2026). Zakonik je stupio na snagu 1. januara 2006. godine (čl. 432). Primenjuje se na svakoga ko učini krivično delo na teritoriji Srbije, a licu koje u vreme dela nije navršilo 14 godina krivične sankcije se ne izriču (čl. 4). Za maloletnike od 14 do 18 godina sankcije i postupak uređuje poseban zakon.

Ko pretražuje „krivični zakonik“ obično traži jedno od četvoro: koja kazna je propisana za određeno delo, kad delo zastareva, kad se može dobiti uslovna osuda i kad se osuda briše iz kaznene evidencije. Ovaj tekst odgovara na ta pitanja. Sam tok postupka, od poziva i saslušanja do pritvora i žalbe, uređuje poseban propis, opisan na strani Zakonik o krivičnom postupku ukratko.

Kako je zakonik strukturisan

Zakonik ima 432 člana u dva dela. Opšti deo (čl. 1-112) sadrži pravila koja važe za sva krivična dela, a Posebni deo (čl. 113-430) opisuje pojedina krivična dela i propisane kazne.

Opšti deo:

• Glava prva, Osnovne odredbe (čl. 1-4): nema krivičnog dela ni kazne bez zakona, nema kazne bez krivice, vrste sankcija
• Glava druga, Važenje krivičnog zakonodavstva (čl. 5-13): vremensko i prostorno važenje, primena najblažeg zakona
• Glava treća, Krivično delo (čl. 14-41): pojam, delo malog značaja, nužna odbrana, krajnja nužda, uračunljivost, umišljaj i nehat, pokušaj, saučesništvo
• Glava četvrta, Kazne (čl. 42-63): vrste kazni, odmeravanje, ublažavanje, sticaj
• Glava peta, Mere upozorenja (čl. 64-77): uslovna osuda i sudska opomena
• Glava šesta, Mere bezbednosti (čl. 78-90): lečenje, zabrana vršenja delatnosti, zabrana upravljanja motornim vozilom, oduzimanje predmeta, proterivanje stranca, zabrana približavanja
• Glava sedma, Oduzimanje imovinske koristi (čl. 91-93)
• Glava osma, Pravne posledice osude (čl. 94-96)
• Glava deveta, Rehabilitacija, prestanak pravnih posledica osude i davanje podataka iz kaznene evidencije (čl. 97-102)
• Glava deseta, Zastarelost (čl. 103-108)
• Glava jedanaesta, Amnestija i pomilovanje (čl. 109-111)
• Glava dvanaesta, Značenje izraza (čl. 112)

Posebni deo grupiše krivična dela po zaštićenom dobru, u glavama trinaestoj do trideset pete: protiv života i tela (čl. 113-127), sloboda i prava čoveka i građanina (čl. 128-153), izbornih prava (čl. 154-162), prava po osnovu rada (čl. 163-169), časti i ugleda (čl. 170-177), polne slobode (čl. 178-186), braka i porodice (čl. 187-197), intelektualne svojine (čl. 198-202), imovine (čl. 203-222), privrede (čl. 223-245), zdravlja ljudi (čl. 246-259), životne sredine (čl. 260-277), opšte sigurnosti ljudi i imovine (čl. 278-288), bezbednosti javnog saobraćaja (čl. 289-297), bezbednosti računarskih podataka (čl. 298-304a), ustavnog uređenja i bezbednosti (čl. 305-321), državnih organa (čl. 322-330), pravosuđa (čl. 331-342), javnog reda i mira (čl. 343-354), pravnog saobraćaja (čl. 355-358), službene dužnosti (čl. 359-369), čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom (čl. 370-393a) i Vojske Srbije (čl. 394-430). Prelazne i završne odredbe su u čl. 431 i 432.

Krivična dela i kazne koje se najčešće traže

Kazne navedene ispod su zakonski rasponi za osnovni i najčešće kvalifikovane oblike. Sud kaznu odmerava u tim granicama prema olakšavajućim i otežavajućim okolnostima (čl. 54), a pod uslovima iz čl. 56 i 57 može je i ublažiti ispod propisanog minimuma.

Dela protiv života i tela (čl. 113-127). Ubistvo: zatvor od 5 do 15 godina (čl. 113). Teško ubistvo, na primer na svirep ili podmukao način, iz koristoljublja, ubistvo deteta ili trudnice, ubistvo više lica: zatvor najmanje 10 godina ili doživotni zatvor (čl. 114). Nehatno lišenje života: 6 meseci do 5 godina (čl. 118). Teška telesna povreda: 6 meseci do 5 godina; ako je doveden u opasnost život ili je nastupila trajna invalidnost: 1 do 8 godina; ako je nastupila smrt: 2 do 12 godina; iz nehata: do 3 godine (čl. 121). Laka telesna povreda: novčana kazna ili zatvor do jedne godine, a oružjem ili opasnim oruđem do 3 godine; gonjenje je po privatnoj tužbi (čl. 122).

Ugrožavanje sigurnosti (čl. 138). Pretnja da će se napasti na život ili telo nekog lica: novčana kazna ili zatvor do jedne godine; prema više lica ili uz uznemirenje građana: 3 meseca do 3 godine; prema nosiocima javnih funkcija i drugim licima koja zakon posebno navodi: 6 meseci do 5 godina.

Čast i ugled (čl. 170-177). Uvreda se kažnjava novčanom kaznom, a kazna je veća kad je učinjena putem medija ili na javnom skupu (čl. 170). Kleveta iz čl. 171 brisana je iz zakonika izmenama iz 2012. godine i više nije krivično delo; zaštita od neistinitih tvrdnji ostvaruje se u parnici za naknadu štete. Iznošenje podataka iz ličnog i porodičnog života ostaje krivično delo (čl. 172).

Nasilje u porodici (čl. 194). Primena nasilja, pretnja napadom ili drsko i bezobzirno ponašanje kojim se ugrožava mir ili telesni integritet člana porodice: zatvor od 3 meseca do 3 godine; uz upotrebu oružja: 6 meseci do 5 godina; ako je nastupila teška telesna povreda ili je delo učinjeno prema maloletniku: 2 do 10 godina; ako je nastupila smrt: 5 do 15 godina. Kršenje mera zaštite od nasilja u porodici koje je odredio sud takođe je kažnjivo.

Imovina (čl. 203-222). Krađa: novčana kazna ili zatvor do 3 godine (čl. 203). Teška krađa, na primer obijanjem, od strane grupe, sa oružjem ili iskorišćavanjem bespomoćnosti: 1 do 8 godina, a kod veće vrednosti ili organizovane grupe 2 do 10 godina (čl. 204). Prevara: 6 meseci do 5 godina i novčana kazna, a kod veće pribavljene koristi 1 do 8, odnosno 2 do 12 godina (čl. 208).

Opojne droge (čl. 246 i 246a). Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet: 3 do 12 godina; uzgajanje opijumskog maka ili psihoaktivnog kanabisa: 2 do 8 godina (čl. 246). Neovlašćeno držanje male količine za sopstvenu upotrebu: novčana kazna ili zatvor do 3 godine, uz mogućnost da sud učinioca oslobodi od kazne; držanje veće količine: 3 do 10 godina (čl. 246a). Učinilac koji otkrije od koga nabavlja drogu može biti oslobođen od kazne.

Saobraćaj (čl. 289-297). Ugrožavanje javnog saobraćaja, kad učesnik u saobraćaju nepoštovanjem propisa ugrozi saobraćaj i time nekome nanese laku telesnu povredu ili prouzrokuje štetu preko 200.000 dinara: zatvor do 3 godine; iz nehata: novčana kazna ili zatvor do jedne godine (čl. 289). Teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja: ako je nastupila teška telesna povreda ili imovinska šteta velikih razmera, 2 do 10 godina, a ako je nastupila smrt, 5 do 15 godina; kad je osnovno delo učinjeno iz nehata, rasponi su 6 meseci do 5 godina, odnosno 2 do 10 godina; mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom je obavezna (čl. 297). Praktični koraci posle udesa opisani su na strani Saobraćajna nezgoda, šta da radim.

Javni red, isprave, službena dužnost. Nasilničko ponašanje: zatvor do 3 godine, u grupi ili uz laku telesnu povredu 6 meseci do 5 godina (čl. 344). Falsifikovanje isprave: do 3 godine, a kod javne isprave, testamenta, menice ili čeka 3 meseca do 5 godina (čl. 355). Zloupotreba službenog položaja: 6 meseci do 5 godina, a preko 450.000 dinara koristi 1 do 8 godina, preko 1.500.000 dinara 2 do 12 godina (čl. 359). Primanje mita: 2 do 12 godina u osnovnom obliku (čl. 367); davanje mita: 6 meseci do 5 godina, uz mogućnost oslobođenja od kazne ako je delo prijavljeno pre otkrivanja (čl. 368). Krivična dela u vezi sa vatrenim oružjem (čl. 348) menjana su izmenama iz 2026. godine, o čemu više u odeljku o poslednjim izmenama.

Krivični zakonik: kazne i odmeravanje

Krivične sankcije su kazne, mere upozorenja, mere bezbednosti i vaspitne mere (čl. 4). Kazne su doživotni zatvor, zatvor, novčana kazna, rad u javnom interesu i oduzimanje vozačke dozvole (čl. 43). Svrha kažnjavanja uključuje sprečavanje učinioca da ponovo čini dela, uticaj na druge, izražavanje društvene osude i ostvarivanje srazmernosti između dela i sankcije (čl. 42).

Zatvor (čl. 45 i 46). Kazna zatvora ne može biti kraća od 30 dana ni duža od 20 godina; izriče se na pune godine i mesece, a do šest meseci i na dane. Kad izrekne zatvor do jedne godine, sud može odrediti da se izvrši u prostorijama u kojima osuđeni stanuje, ako se s obzirom na ličnost, raniji život, držanje posle dela i stepen krivice može očekivati da se tako ostvari svrha kažnjavanja; osuđeni ne sme napuštati prostorije osim u zakonom predviđenim slučajevima, a ko ih samovoljno napusti, jednom preko šest časova ili dva puta do šest časova, ostatak kazne izdržava u zavodu. Ova mogućnost ne postoji za dela protiv braka i porodice ako osuđeni živi u istom domaćinstvu sa oštećenim (čl. 45). Uslovni otpust je moguć posle dve trećine kazne, odnosno posle 27 godina kod doživotnog zatvora, ako se može očekivati da se osuđeni neće ponovo ogrešiti; za pojedina dela je isključen (čl. 46).

Novčana kazna (čl. 49 i 50). Izriče se po pravilu u dnevnim iznosima: sud prvo odredi broj dnevnih iznosa (10 do 360) prema težini dela, pa visinu jednog dnevnog iznosa (500 do 50.000 dinara) prema prihodima i rashodima osuđenog. Kad se dnevni iznos ne može utvrditi, izriče se u određenom iznosu, od 10.000 do 1.000.000 dinara, odnosno do 10.000.000 dinara za dela iz koristoljublja.

Rad u javnom interesu i oduzimanje vozačke dozvole (čl. 52 i 53). Rad u javnom interesu može se izreći za dela sa propisanim zatvorom do tri godine ili novčanom kaznom, traje od 60 do 360 časova i izriče se samo uz pristanak učinioca; ko ispuni sve obaveze može dobiti umanjenje za četvrtinu. Oduzimanje vozačke dozvole traje od jedne do tri godine i može biti sporedna kazna, a za dela sa propisanim zatvorom do dve godine i glavna; upravljanje vozilom za vreme trajanja kazne zamenjuje se zatvorom.

Odmeravanje i ublažavanje (čl. 54-57). Sud odmerava kaznu u granicama propisanim za delo, uzimajući u obzir stepen krivice, pobude, jačinu ugrožavanja ili povrede, okolnosti pod kojima je delo učinjeno, raniji život, lične prilike i držanje posle dela (čl. 54). Kazna se može ublažiti ispod minimuma kad zakon to predviđa ili kad postoje naročito olakšavajuće okolnosti (čl. 56), u granicama iz čl. 57; za pojedina najteža dela, na primer teško ubistvo i silovanje, ublažavanje je isključeno, kao i za učinioca ranije osuđivanog za isto ili istovrsno delo.

Uslovna osuda i sudska opomena

Mere upozorenja su uslovna osuda i sudska opomena (čl. 64). Uslovnom osudom sud utvrđuje kaznu i određuje da se ona neće izvršiti ako osuđeni za vreme proveravanja, od jedne do pet godina, ne učini novo krivično delo; sud može naložiti i da osuđeni u određenom roku vrati imovinsku korist, naknadi štetu ili ispuni druge obaveze, a mere bezbednosti izrečene uz uslovnu osudu se izvršavaju (čl. 65).

Uslovi su u čl. 66: utvrđena kazna zatvora mora biti manja od dve godine; uslovna osuda se ne može izreći za delo za koje je propisan zatvor od osam godina ili teža kazna, ni učiniocu kome je za umišljajno delo pravnosnažno izrečen zatvor ili uslovna osuda, a od te osude nije prošlo pet godina. Sud opoziva uslovnu osudu ako osuđeni u vreme proveravanja učini jedno ili više dela za koja je izrečen zatvor od dve godine ili više; kod blažih novih dela sud ceni da li da je opozove, prema srodnosti dela, pobudama i drugim okolnostima (čl. 67). Sud može odrediti izvršenje utvrđene kazne i ako osuđeni u određenom roku ne ispuni naložene obaveze (čl. 65 st. 2).

Uslovna osuda je u praksi najčešći ishod za prvi put osuđena lica kod lakših dela, ali nije automatska: zavisi od utvrđene kazne i okolnosti slučaja.

Zastarelost krivičnog gonjenja i izvršenja kazne

Zastarelost je uređena u čl. 103-108. Krivično gonjenje ne može se preduzeti kad protekne: 20 godina za delo sa propisanim zatvorom preko 15 godina; 15 godina za delo preko 10 godina; 10 godina za delo preko 5 godina; 5 godina za delo preko 3 godine; 3 godine za delo preko jedne godine; 2 godine za delo sa zatvorom do jedne godine ili novčanom kaznom (čl. 103).

Zastarelost počinje da teče od dana izvršenja dela, a ako je posledica nastupila kasnije, od dana posledice. Ne teče dok se gonjenje po zakonu ne može preduzeti. Prekida je svaka procesna radnja koja se preduzima radi otkrivanja dela ili gonjenja učinioca, kao i novo, isto teško ili teže delo učinjeno u tom roku; posle prekida rok teče iznova. Zastarelost nastupa u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme iz čl. 103, što se naziva apsolutnom zastarelošću (čl. 104). Primer: za krađu (zatvor do tri godine) relativni rok je pet godina, a apsolutni deset godina od izvršenja.

Po istoj lestvici zastareva i izvršenje izrečene kazne, s tim što se računa prema izrečenoj, a ne propisanoj kazni (čl. 105). Ne zastarevaju gonjenje ni izvršenje kazne za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine iz čl. 370-375, za dela za koja je propisan doživotni zatvor i za dela za koja to isključuju ratifikovani međunarodni ugovori (čl. 108).

Rehabilitacija i kaznena evidencija

Rehabilitacijom se briše osuda i prestaju sve njene pravne posledice, a osuđeni se smatra neosuđivanim (čl. 97). Postoje zakonska i sudska rehabilitacija.

Zakonska rehabilitacija nastupa po sili zakona, ali samo licu koje pre osude na koju se odnosi nije bilo osuđivano. Rokovi iz čl. 98 teku pod uslovom da u tom vremenu nema novog krivičnog dela: godinu dana od pravnosnažnosti odluke za lice koje je oglašeno krivim a oslobođeno od kazne, ili kome je izrečena sudska opomena; za uslovnu osudu, godinu dana od isteka vremena proveravanja; tri godine od izvršene, zastarele ili oproštene kazne za novčanu kaznu, rad u javnom interesu, oduzimanje vozačke dozvole ili zatvor do šest meseci; pet godina za zatvor od šest meseci do jedne godine; deset godina za zatvor od jedne do tri godine. Rehabilitacija ne nastupa dok traje sporedna kazna ili mera bezbednosti.

Sudska rehabilitacija može se dati licu osuđenom na zatvor preko tri do pet godina, na zahtev, ako u roku od deset godina od izvršene, zastarele ili oproštene kazne nije učinilo novo delo, a sud oceni da je svojim vladanjem to zaslužilo i da je po svojim mogućnostima naknadilo štetu (čl. 99). Za zatvor preko pet godina ni zakonska ni sudska rehabilitacija nisu predviđene.

Poslednje izmene: 2019, 2024 i 2026

Izmene iz 2019. godine (br. 35/2019, primena od 1. decembra 2019) uvele su doživotni zatvor kao najtežu kaznu umesto ranijeg zatvora od 30 do 40 godina i pooštrile pravila za ranije osuđivana lica. Izmena iz 2024. godine (br. 94/2024) stupila je na snagu osmog dana od objavljivanja i ima svega tri člana.

Poslednje izmene objavljene su 10. jula 2026. godine (br. 63/2026) i stupile su na snagu osmog dana od objavljivanja. Menjaju čl. 55a tako da se kazna ranije osuđivanom učiniocu odmerava počev od minimuma propisane kazne, pri čemu se ranija osuda odnosi na isto ili istovrsno delo, a ranijom osudom smatra se i pravnosnažna presuda stranog suda. Krivično delo iz čl. 348 dobija novi naziv, nedozvoljeno držanje i nošenje vatrenog oružja, municije i eksplozivnih materija, a proizvodnja, promet i krijumčarenje postaju posebna krivična dela u novim čl. 348a-348g, uz veće raspone kazni (na primer 5 do 15 godina za neovlašćeno nošenje). Te odredbe o oružju primenjuju se devet meseci od stupanja izmena na snagu; do tada važi dosadašnji čl. 348. Novi krivični zakonik nije donet; nacrt daljih izmena bio je na javnoj raspravi u septembru 2025. godine.

Gde pročitati zvanični tekst

Zvanični prečišćeni tekst dostupan je u Pravno-informacionom sistemu Republike Srbije: Krivični zakonik na pravno-informacioni-sistem.rs. Za tok postupka proverite Zakonik o krivičnom postupku, a za maloletnike Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.

Izvori

• Krivični zakonik („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016, 35/2019, 94/2024 i 63/2026)
• Zakonik o krivičnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011 ... 62/2021 - odluka US), čl. 283 i 284
• Narodna skupština Republike Srbije, doneti zakoni