Prelazak sa paušala na knjige: kada je obavezan, kako se prijavljuje, prosto ili dvojno knjigovodstvo

Tri razloga za obavezan prelazak

Paušalno oporezivanje je privilegija vezana za obim i vrstu posla. Zakon o porezu na dohodak građana (ZPDG) u čl. 40 st. 2 nabraja ko paušal ne može da dobije, a ista lista određuje ko ga gubi.

Promet preko 6.000.000 dinara. Gleda se ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se porez utvrđuje, odnosno planirani promet kod početka delatnosti (tač. 4). Promet je ono što ste naplatili od prodaje proizvoda i usluga; refundacije, pozajmice i uplate sopstvenog novca na račun ne ulaze, ali Poreska uprava polazi od priliva na račun, pa svaki netipičan priliv treba da bude dokumentovan. Limit od 6.000.000 ne menja se godinama i Uredba o paušalnom oporezivanju („Sl. glasnik RS“, br. 94/2019, 96/2019 - ispr., 156/2020, 141/2022, 89/2023 i 115/2025) produžena je do 2027. godine bez promene.

Ulazak u PDV. Ko je evidentiran kao obveznik PDV ne može biti paušalac (tač. 5). U PDV se ulazi obavezno kad promet u prethodnih 12 meseci pređe 8.000.000 dinara (čl. 33 st. 1 i čl. 38 st. 1 Zakona o PDV) ili dobrovoljno, evidencionom prijavom (čl. 33 st. 3). Ova dva praga se razlikuju: paušalni limit meri kalendarsku godinu, PDV limit kliznih 12 meseci.

Promena delatnosti. Paušal nije dozvoljen za reklamiranje i istraživanje tržišta (tač. 1), trgovinu na veliko i malo, hotele i restorane, finansijsko posredovanje i poslove sa nekretninama (tač. 2), ni kad u delatnost ulažu druga lica (tač. 3). Izuzetak su trgovina i ugostiteljstvo iz kioska, prikolice ili sličnog pokretnog objekta, kojima se paušal može odobriti na zahtev (st. 3). Promena pretežne šifre delatnosti u APR-u na neku sa ove liste gasi paušal.

Ranija praksa da se paušalcu, po slobodnoj oceni poreskog organa, odbija zahtev „jer je u stanju da vodi knjige“ više nije u zakonu; uslovi su samo oni nabrojani.

Od kog datuma vodite knjige

Posledica zavisi od razloga (čl. 42 st. 4-6 ZPDG):

Paušal traje „dok se ne utvrdi da su prestali razlozi za paušalno oporezivanje“ (st. 4). Do dana koji odredi rešenje plaćate stari mesečni iznos, a od tog dana sami obračunavate akontacije.

Prijava Poreskoj upravi

Tri podneska, sva preko portala ePorezi:

1. Evidenciona prijava za PDV (EPPDV), u roku od 5 dana od dana kad je promet u 12 meseci prešao 8.000.000 dinara (čl. 38 st. 1 ZPDV). Ako je ne podnesete, Poreska uprava vas evidentira po službenoj dužnosti (st. 3), ali kaznu i obračun PDV na promet od tog dana snosite vi.
2. Obaveštenje o opredeljenju za ličnu zaradu, u roku od 15 dana od dana gubitka prava na paušal (čl. 33a ZPDG). Ovo je rok koji se najčešće propušta, a propust košta celu godinu doprinosa na dobit.
3. Poreska prijava PPDG-1S sa procenom prihoda, rashoda i mesečne akontacije do kraja godine. Zakon rok od 15 dana izričito propisuje za preduzetnika koji tek počinje (čl. 94 st. 1 ZPDG); za prelazak sa paušala poseban rok nije propisan, pa prijavu podnesite odmah po rešenju odnosno ulasku u PDV i tačan rok proverite kod Poreske uprave.

Kad knjige nalaže rešenje, PPDG-1S prati datum iz rešenja; kad ulazite u PDV, podnosite je zajedno sa EPPDV.

Prosto ili dvojno knjigovodstvo

Pitanje iz naslova ima kratak odgovor: za običnog preduzetnika izbor ne postoji. Od 1. januara 2019. preduzetnik koji porez plaća na stvarni prihod vodi knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva, u skladu sa Zakonom o računovodstvu (čl. 43 st. 2 ZPDG). Prosto knjigovodstvo ostalo je samo preduzetniku poljoprivredniku i preduzetniku drugom licu (čl. 43 st. 3), a paušalac vodi samo poslovnu knjigu o ostvarenom prometu, KPO (čl. 43 st. 4).

Dvojno knjigovodstvo u praksi znači:

• glavnu knjigu i dnevnik, kontni okvir, analitiku kupaca i dobavljača;
• popis imovine i obaveza na dan prelaska (početni bilans) i na kraju svake godine;
• poreski bilans PB 2 i prijavu PPDG-1S do 15. aprila (čl. 93 st. 1 ZPDG);
• redovni godišnji finansijski izveštaj APR-u do 31. marta (čl. 44 st. 1 Zakona o računovodstvu);
• čuvanje isprava 5 godina, dnevnika i glavne knjige 10, finansijskih izveštaja 20 godina (čl. 28 Zakona o računovodstvu).

Zakon ne zabranjuje preduzetniku da knjige vodi sam, ali odgovornost za tačnost poreskog bilansa i izveštaja APR-u je njegova, pa je knjigovođa u praksi standard.

Oporezivanje na knjigama: dobit ili lična zarada

Na knjigama se plaćaju dve stvari.

Porez na prihode od samostalne delatnosti: 10% oporezive dobiti (čl. 38 ZPDG). Dobit je razlika prihoda i rashoda iz knjiga, korigovana u poreskom bilansu (nepriznati rashodi, amortizacija po poreskim stopama).

Doprinosi: 35,05% (PIO 24%, zdravstvo 10,3%, nezaposlenost 0,75%; čl. 44 st. 1 Zakona o doprinosima), na jednu od dve osnovice (čl. 22 st. 1):

• bez lične zarade, osnovica je oporeziva dobit: svaki dinar dobiti nosi 10% poreza i 35,05% doprinosa, ukupno 45,05%, uz ograničenje najviše godišnje osnovice (12 najviših mesečnih, u 2026. 12 × 732.820 dinara);
• sa ličnom zaradom, osnovica doprinosa je zarada koju sami sebi odredite, ne niža od najniže mesečne osnovice (51.297 dinara u 2026), na koju plaćate i porez na zaradu 10% iznad neoporezivih 34.221 dinara (čl. 15a i 16 ZPDG); lična zarada je rashod, a preostala dobit nosi samo 10% poreza i slobodno vam stoji na raspolaganju.

Primer, dobit pre lične zarade 5.000.000 dinara godišnje:

Razlika od oko 1.540.000 dinara godišnje je razlog zbog kog se opredeljenje za ličnu zaradu podnosi u roku od 15 dana od gubitka paušala, a ne „kad se setimo“. Viša lična zarada znači veću penzijsku osnovicu, pa iznos birajte prema tome šta želite da uplaćujete u PIO, ne samo prema minimumu.

Kada ima smisla preći na DOO

Prelazak sa paušala je trenutak kad se postavlja i pitanje forme. Preduzetnik na knjigama i DOO plaćaju slične tekuće troškove knjigovodstva, ali se razlikuju u tri stvari:

• odgovornost: preduzetnik odgovara celom ličnom imovinom, DOO imovinom društva (Zakon o privrednim društvima); kod posla sa realnim rizikom štete ili dugova to je glavni argument za DOO;
• izvlačenje novca: preduzetnik ostatak dobiti posle poreza od 10% uzima bez daljeg poreza; DOO plaća porez na dobit pravnih lica 15%, a isplata dividende osnivaču još 15% (čl. 61 ZPDG), što kombinovano daje oko 27,75% na raspodeljenu dobit, uz doprinose direktora bar na najnižu osnovicu (čl. 23 Zakona o doprinosima);
• struktura: više osnivača, investitor, zadržavanje dobiti za rast, prodaja udela i strani klijenti koji traže pravno lice idu u korist DOO.

Za jednog izvršioca sa prihodom od nekoliko miliona dinara i malim rizikom, preduzetnik na knjigama sa ličnom zaradom obično je jednostavniji i jeftiniji. Za posao sa zaposlenima, zalihama, ugovorima sa penalima ili planom da se jednog dana proda, DOO. Osnivanje i troškovi su opisani na stranici o otvaranju firme.

Najčešće greške

• Praćenje prometa tek u decembru: prekoračenje u prvoj polovini godine znači knjige od 1. jula, pa se pola godine vodi unazad.
• Mešanje dva limita: 6.000.000 po kalendarskoj godini za paušal, 8.000.000 po kliznih 12 meseci za PDV.
• Propušten rok od 15 dana za ličnu zaradu: godina doprinosa na celu dobit.
• Dobrovoljni ulazak u PDV radi odbitka na opremu, bez računice da to vezuje za tekuću i narednu godinu (čl. 33 st. 4 ZPDV) i da sa sobom nosi SEF i mesečne PDV prijave.
• Bez početnog bilansa na dan prelaska: oprema i zalihe kupljene u paušalu ne mogu kasnije u rashode ako nisu popisane i dokumentovane.

Ovaj tekst je informativan pregled propisa i ne zamenjuje knjigovođu ili poreskog savetnika; obrasce EPPDV i PPDG-1S i aktuelna obaveštenja potražite na sajtu Poreske uprave.