Otvaranje firme u Srbiji: preduzetnik ili DOO, korak po korak

Otvaranje firme u Srbiji: šta zapravo registrujete

Otvaranje firme u Srbiji je upravni postupak pred Agencijom za privredne registre. Sud u njemu ne učestvuje. Reč "firma" u svakodnevnom govoru pokriva dve različite stvari: preduzetnika i privredno društvo, najčešće društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO). Oba oblika uređuje Zakon o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021), a sam postupak Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre.

Registracija je objedinjena. Jednom prijavom dobijate matični broj i PIB, a podaci se prosleđuju Poreskoj upravi i fondovima osiguranja. Zato je samo osnivanje brzo i jeftino. Odluke koje donesete u prijavi i osnivačkom aktu imaju mnogo duže posledice od same registracije.

Preduzetnik ili DOO: ključne razlike

Pitanje preduzetnik ili DOO svodi se na četiri teme.

Odgovornost. Preduzetnik za sve obaveze iz delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom, uključujući ličnu (čl. 85. ZOPD). Član DOO ne odgovara za obaveze društva, osim do iznosa neuplaćenog uloga i u izuzetnim slučajevima zloupotrebe (čl. 18. ZOPD).

Porezi. Preduzetnik može da bude paušalac ili da vodi knjige. Paušalac plaća unapred utvrđen mesečni porez i doprinose po rešenju Poreske uprave i vodi samo knjigu prometa (KPO). DOO plaća porez na dobit po stopi od 15%, a kada vlasnik isplaćuje dobit sebi, i porez na dividendu od 15%.

Novac. Preduzetnik paušalac slobodno raspolaže novcem sa računa. Vlasnik DOO novac podiže kao zaradu, dividendu ili po drugom pravnom osnovu. Novac društva nije novac vlasnika.

Administracija. DOO vodi dvojno knjigovodstvo, predaje finansijske izveštaje APR-u i evidentira stvarnog vlasnika. To znači stalnog knjigovođu.

Paušal ili knjige

Paušalno oporezivanje je dostupno preduzetniku čiji promet ne prelazi 6 miliona dinara godišnje i čija delatnost nije isključena (na primer trgovina na veliko i malo, ugostiteljstvo, finansije, promet nekretnina). Zahtev se podnosi u samoj prijavi osnivanja. Visinu mesečne obaveze određuje Poreska uprava rešenjem, prema delatnosti, opštini i drugim kriterijumima, a novoosnovani preduzetnici imaju umanjenje u prvim godinama: u godini registracije osnovica se množi koeficijentom 0,5, a zatim, zavisno od broja meseci od registracije, koeficijentom 0,8, 0,85 i 0,9 (čl. 5. Uredbe o paušalnom oporezivanju).

Paušalci koji rade pretežno za jednog klijenta treba da obrate pažnju na test samostalnosti iz Zakona o porezu na dohodak građana. Ako je ispunjeno pet od devet kriterijuma u odnosu na istog nalogodavca, prihod se oporezuje nepovoljnije.

Bez obzira na formu, obaveza ulaska u sistem PDV-a nastaje kada promet u prethodnih 12 meseci pređe 8 miliona dinara. Ulazak u PDV isključuje paušal.

eRegistracija, osnivački akt i kapital

Prijava osnivanja DOO podnosi se preko aplikacije eRegistracija na portalu APR-a. Osnivački akt se sastavlja u aplikaciji ili učitava, a potpisuju ga svi osnivači kvalifikovanim elektronskim potpisom. Prednost je u tome što nema overe potpisa kod javnog beležnika. APR na sajtu nudi primere akata za jednočlano i višečlano društvo.

Tipski akt je dovoljan za jednog osnivača. Kod dva ili više osnivača vredi unapred urediti kako se donose odluke, šta se dešava kada jedan član želi da izađe, ko ima pravo preče kupovine udela i kako se rešava blokada u odlučivanju. Ta pitanja se kasnije teško dogovaraju.

Minimalni osnovni kapital je 100 dinara. Nizak kapital je zakonit, ali banke i poslovni partneri ga vide u registru. Osnovni kapital se može i kasnije povećati.

Registracija u APR-u korak po korak: preduzetnik i DOO, onlajn ili na šalteru

Preduzetnik: onlajn ili na šalteru. Prijava osnivanja preduzetnika podnosi se Agenciji neposredno, u papirnoj ili elektronskoj formi, ili poštom (čl. 9. st. 1. Zakona o postupku registracije u APR). Elektronski se podnosi kroz aplikaciju eRegistracija na portalu APR-a, a papirno na obrascu JRPPS (jedinstvena registraciona prijava osnivanja i upisa u evidenciju poreskih obveznika). Redosled je isti u oba slučaja:

1. Odaberite poslovno ime, koje mora da sadrži vaše ime i prezime i oznaku „preduzetnik“ ili „pr“ (čl. 86. ZOPD), sedište i šifru pretežne delatnosti.
2. U prijavi se izjasnite za paušalno oporezivanje ili za vođenje knjiga i, ako vodite knjige, za isplatu lične zarade. Ovde se može evidentirati i PDV obveznik.
3. Uplatite naknadu od 2.500 dinara i priložite dokaz o uplati, ličnu kartu ili pasoš i, ako je propisana za delatnost, dozvolu ili saglasnost nadležnog organa.
4. Registrator odlučuje u roku od pet radnih dana od prijema prijave (čl. 15); rešenje se objavljuje na sajtu APR-a.
5. Sa rešenjem otvarate poslovni račun, aktivirate nalog na portalu ePorezi i, ako knjige ne vodite sami, ovlašćujete knjigovođu.

DOO: samo onlajn. Prijava osnivanja privrednog društva podnosi se Agenciji samo u elektronskoj formi (čl. 9. st. 2. istog zakona), pa šaltera za osnivanje DOO više nema:

1. Svaki osnivač i zastupnik pribavi kvalifikovani elektronski sertifikat ili potpis u klaudu preko portala eID.
2. Proverite u pretrazi APR-a da li je naziv slobodan; po potrebi ga rezervišite (2.000 dinara za privredno društvo).
3. Sastavite osnivački akt: odluku o osnivanju za jednog osnivača ili ugovor o osnivanju za više njih (sadržina po čl. 141. ZOPD), i potpišite ga elektronski. Overe kod javnog beležnika kod elektronski potpisanog akta nema.
4. U aplikaciji eRegistracija unesite podatke o članovima i udelima, osnovnom kapitalu, zastupniku, sedištu i delatnosti, učitajte akt i ostale priloge.
5. Platite naknadu od 8.000 dinara u aplikaciji i potpišite prijavu elektronski.
6. Po rešenju otvorite račun i uplatite osnovni kapital u roku iz akta, a u roku od 30 dana od osnivanja evidentirajte stvarnog vlasnika.

Ako APR odbaci prijavu. Kad nisu ispunjeni svi uslovi, registrator rešenjem odbacuje prijavu i navodi šta nedostaje. Ako u roku od 30 dana od objavljivanja tog rešenja podnesete novu, urednu prijavu, plaćate polovinu naknade; to pravo može se iskoristiti jednom (čl. 17. st. 2-4). Ako registrator ne odluči u roku od pet radnih dana, prijava se smatra usvojenom (čl. 19). Protiv rešenja registratora može se izjaviti žalba ministru nadležnom za privredu, preko APR-a, u roku od 30 dana od objavljivanja; žalba ne zadržava izvršenje (čl. 25).

Otvaranje firme iz radnog odnosa

Zakon ne zabranjuje zaposlenom da registruje preduzetničku radnju ili osnuje DOO dok je u radnom odnosu kod drugog poslodavca. Ograničenje može da postoji samo u vašem ugovoru o radu: zabrana konkurencije (čl. 161. Zakona o radu) može da obuhvati poslove koje bez saglasnosti poslodavca ne smete da radite u svoje ime i za svoj račun, pa pre registracije proverite šta ugovor kaže o konkurenciji i dopunskom radu. Poslodavca o registraciji ne obaveštavate ni vi ni APR.

Razlika je u doprinosima. Zaposleni je već osiguran po osnovu radnog odnosa. Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje plaća se po svim osnovima po kojima se prihod ostvaruje (čl. 12. st. 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje), dakle i iz radnje. Zdravstveno osiguranje se, naprotiv, ostvaruje samo po jednom, prioritetnom osnovu, a radni odnos ima prednost nad preduzetničkom delatnošću (čl. 15. Zakona o zdravstvenom osiguranju). U praksi to znači da paušalac iz radnog odnosa po rešenju Poreske uprave plaća porez i doprinos za PIO, a ne i doprinose koje plaća preduzetnik kome je radnja jedini osnov osiguranja, pa mu je mesečna obaveza niža. Poreska uprava podatak o osiguranju povlači iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, pa se izjašnjavanje o tome u prijavi ne traži posebno.

Kod DOO, osnivač zaposlen kod drugog poslodavca može biti direktor svog društva bez zasnivanja radnog odnosa u njemu. Prioritetan osnov zdravstvenog osiguranja ostaje radni odnos, a da li i koliko se iz društva plaćaju doprinosi zavisi od toga da li direktor za rad u društvu prima naknadu. To pitanje rešite sa knjigovođom pre registracije, jer od njega zavisi mesečni fiksni trošak društva.

Otvaranje paušalne firme

„Paušalna firma“ nije poseban oblik u registru. To je preduzetnik koji je u prijavi osnivanja zatražio paušalno oporezivanje, a paušal je poreski režim koji odobrava Poreska uprava. Registracija je ista kao za svakog preduzetnika, razlika je u jednom polju prijave i u onome što sledi:

1. Proverite da delatnost nije isključena iz paušala i da planirani godišnji promet ne prelazi 6 miliona dinara. Ko vodi računa o jednom klijentu, neka proveri i test samostalnosti.
2. U prijavi (JRPPS ili eRegistracija) označite zahtev za paušalno oporezivanje. Zahtev se podnosi odmah, uz osnivanje.
3. Orijentacioni mesečni iznos proverite unapred u kalkulatoru paušalnog poreza Poreske uprave, prema šifri delatnosti i opštini sedišta.
4. Poreska uprava donosi rešenje o paušalno utvrđenom prihodu; porez i doprinosi plaćaju se mesečno, u iznosu i rokovima iz rešenja, bez obzira na to da li je tog meseca bilo prihoda.
5. Vodite knjigu o ostvarenom prometu (KPO) i izdajete račune; pratite da promet ne pređe limit, jer prelazak limita ili ulazak u PDV znači prelazak na knjige.

Kako se osnovica utvrđuje, koje su stope poreza i doprinosa i koliko iznosi umanjenje u prvim godinama, detaljno je na strani Paušalni porez. Šta paušalac stvarno plaća knjigovođi, ako ga uopšte angažuje, na strani Koliko košta knjigovođa.

Otvaranje firme u Beogradu, Novom Sadu i Nišu

Registar privrednih subjekata i Registar preduzetnika su jedinstveni za celu Srbiju i vodi ih APR. Firma u Beogradu, Novom Sadu, Nišu ili bilo kom drugom mestu otvara se po istom zakonu, na istim obrascima, u istom roku od pet radnih dana i uz iste naknade; gradskih ili opštinskih propisa o osnivanju nema. Elektronsku prijavu podnosite sa bilo kog mesta. Papirnu prijavu preduzetnika možete predati ili poslati poštom sedištu APR-a u Beogradu (Brankova 25) ili organizacionoj jedinici APR-a u drugom gradu; spisak jedinica i radno vreme su na sajtu APR-a. Jedinica u kojoj predate prijavu ne menja ni postupak ni nadležnost.

Ono što od grada zaista zavisi:

• Paušalni porez. Polazna osnovica se računa od prosečne zarade u gradu ili opštini sedišta, pa isti programer ili frizer ima različito rešenje u Beogradu, Novom Sadu i Nišu (čl. 4. i 5. Uredbe o paušalnom oporezivanju).
• Lokalne takse i naknade. Komunalnu taksu za isticanje firme i druge lokalne naknade propisuje svaki grad svojom odlukom; preduzetnici i mala pravna lica sa godišnjim prihodom do 50 miliona dinara tu taksu ne plaćaju (čl. 15a Zakona o finansiranju lokalne samouprave), osim u delatnostima koje zakon izuzima, kao što su bankarstvo, osiguranje, trgovina naftom i derivatima, kockarnice i noćni barovi; ostale lokalne naknade proverite u odluci grada sedišta.
• Nadležna filijala Poreske uprave određuje se prema sedištu, a kod nje se vodi paušalno rešenje i sve kasnije prijave.

Posle registracije: banka, stvarni vlasnik i prve prijave

Sa rešenjem APR-a otvarate račun u banci. Banka po propisima o sprečavanju pranja novca utvrđuje identitet zastupnika i stvarnog vlasnika. DOO zatim evidentira stvarnog vlasnika u Centralnoj evidenciji po Zakonu o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika ("Sl. glasnik RS", br. 19/2025, 51/2025 i 60/2025). Stvarni vlasnik je fizičko lice koje posredno ili neposredno ima 25% ili više udela ili na drugi način kontroliše društvo.

Slede poreski koraci: aktiviranje naloga na portalu ePorezi i ovlašćenje knjigovođi, poreska prijava za akontaciju poreza, prijava na obavezno osiguranje za osnivača preduzetnika ili direktora, registracija na Sistemu e-faktura i, ako prodajete građanima, fiskalni uređaj ili aplikacija. Preduzetnik koji vodi knjige bira i da li će isplaćivati ličnu zaradu.

Rokovi za ove prijave su kratki i za propuštanje su propisane kazne, pa je razumno da knjigovođu izaberete pre, a ne posle registracije.

Troškovi van naknade APR-u: advokat, knjigovođa, pečat

Naknade APR-u su iste u celoj Srbiji i date su u tabeli iznad. Sve ostalo je stvar izbora: pečat nije obavezan (čl. 25. st. 3. ZOPD), overa potpisa postoji samo kod papirnog osnivačkog akta, a knjigovođa je kod DOO praktično neizbežan od prvog meseca. Puna tabela sa svim stavkama za preduzetnika i DOO je na strani Koliko košta otvaranje firme. Ako advokat sastavlja ugovor o osnivanju za više osnivača, nagrada se ugovara slobodno ili obračunava po Advokatskoj tarifi za sastav ugovora; iznos za konkretnu radnju daje kalkulator advokatske tarife.

Izvori

• Zakon o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011 ... 19/2025), čl. 18, 25, 46, 85, 86, 141. i 145
• Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, čl. 9, 15, 17, 19. i 25
• Zakon o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika („Sl. glasnik RS“, br. 19/2025, 51/2025 i 60/2025 - ispr.), čl. 8
• Zakon o porezu na dobit pravnih lica, čl. 64
• Zakon o porezu na dohodak građana, čl. 40. i 41
• Uredba o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti („Sl. glasnik RS“, br. 94/2019 ... 115/2025), čl. 5 (paragraf.rs)
• APR: eRegistracija osnivanja privrednog društva (obavezna od 17. maja 2023)
• APR: organizacione jedinice i radno vreme
• Zakon o radu, čl. 161
• Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS“, br. 84/2004 ... 80/2026), čl. 12. i 22 (paragraf.rs)
• Zakon o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 25/2019, 92/2023 i 109/2025 - dr. zakon), čl. 11. i 15 (paragraf.rs)
• APR: naknade za registraciju privrednih društava i preduzetnika