Pređi na sadržaj
AdvokatX
Meni
Probajte besplatno

Koliko košta knjigovođa 2026: cene za paušalca, preduzetnika na knjigama i DOO, šta ulazi u cenu

Orijentacione cene knjigovodstva u Srbiji 2026 za paušalca, preduzetnika na knjigama i DOO: šta ulazi u mesečnu cenu, šta se doplaćuje, na šta paziti u ugovoru.

INFO
Kratak odgovor. Cene knjigovodstva nisu propisane i razlikuju se od agencije do agencije; ono što sledi su orijentacioni rasponi sa tržišta u oktobru 2026, prikupljeni iz javno objavljenih cenovnika, ne iz zvaničnog izvora. Paušalac bez zaposlenih plaća oko 3.000 do 8.000 dinara mesečno (25 do 70 evra), a mnogi vode sami samo knjigu KPO. Preduzetnik na knjigama van PDV-a plaća oko 8.000 do 15.000 dinara (70 do 130 evra), u PDV-u 12.000 do 25.000 dinara (100 do 210 evra). Mikro DOO u PDV-u bez zaposlenih ili sa direktorom počinje od oko 15.000 do 30.000 dinara (130 do 250 evra), a sa pet do deset zaposlenih i stotinak dokumenata mesečno od 30.000 do 60.000 dinara (250 do 500 evra); veće firme dobijaju ponudu po obimu. U cenu po pravilu ulaze knjiženje, PDV prijave, obračun zarada za mali broj zaposlenih, eFakture i završni račun, a doplaćuju se obračun zarada preko dogovorenog broja, registracija promena u APR, poreske prijave fizičkih lica, revizija dokumentacije iz prethodnih godina i savetovanje.

Zašto se cene toliko razlikuju

Knjigovodstvo nije tarifirana usluga: nema propisanog cenovnika, Komora ovlašćenih revizora i APR ne utvrđuju cene, a tržište je rascepkano na hiljade agencija i samostalnih knjigovođa. Cena zavisi od toga koliko dokumenata mesečno nastaje, koliko ljudi primate na posao, da li ste u PDV-u, kakvu delatnost obavljate (maloprodaja, uvoz i devizno poslovanje traže više posla) i koliko savetovanja očekujete. Zato se iste tri reči, „knjigovodstvo za DOO“, kreću od desetak do više stotina evra mesečno.

Svi iznosi na ovoj strani su orijentacioni rasponi sa tržišta u oktobru 2026, sastavljeni iz javno objavljenih cenovnika knjigovodstvenih agencija. Ne postoji zvanični izvor na kome bi se mogli proveriti; konkretna ponuda za vašu firmu može biti ispod ili iznad njih.

Paušalac: 3.000 do 8.000 dinara mesečno

Preduzetnik paušalac po zakonu vodi samo poslovnu knjigu o ostvarenom prometu, KPO (čl. 43 st. 4 Zakona o porezu na dohodak građana), i plaća porez i doprinose po rešenju Poreske uprave, ne po stvarnoj zaradi. Zato je obim posla za knjigovođu mali: upis izdatih faktura u KPO, praćenje limita od 6.000.000 dinara prometa za paušal (čl. 40 st. 2 tač. 4 ZPDG) i 8.000.000 dinara za obavezan ulazak u PDV (čl. 33 Zakona o PDV), dostava rešenja i naloga za plaćanje, podsetnik na rokove i, kad ih ima, obračun zarada zaposlenih.

Mesečni paketi za paušalca bez zaposlenih kreću se od oko 3.000 do 8.000 dinara (25 do 70 evra), najčešće 4.000 do 6.000. Deo paušalaca uopšte ne angažuje knjigovođu, nego vodi KPO sam ili kroz program za fakturisanje. Knjigovođa postaje koristan kad imate zaposlene, kad naplaćujete iz inostranstva, kad se približavate limitu ili kad razmišljate o prelasku na knjige ili na DOO.

Preduzetnik na knjigama: 8.000 do 25.000 dinara

Preduzetnik koji porez plaća na stvarni prihod vodi poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva (čl. 43 st. 2 i 43a ZPDG), kao i privredno društvo, i primenjuje Zakon o računovodstvu (čl. 4). Posao je zato uporediv sa poslom za mikro DOO: knjiženje svih dokumenata, poreski bilans i poreska prijava PPDG-1S, lična zarada preduzetnika, završni račun.

Van sistema PDV-a, bez zaposlenih i sa do dvadesetak dokumenata mesečno, cene se kreću od oko 8.000 do 15.000 dinara (70 do 130 evra). U sistemu PDV-a dodaju se mesečne ili tromesečne PDV prijave i elektronsko evidentiranje PDV-a u SEF-u, pa cena ide na 12.000 do 25.000 dinara (100 do 210 evra). Obračun lične zarade i jednog ili dva zaposlena obično je u ceni.

DOO: od 15.000 dinara do ponude po obimu

Za mikro DOO u PDV-u (do 10 zaposlenih, do 700.000 evra prihoda, čl. 6 Zakona o računovodstvu) sa direktorom i do pedesetak dokumenata mesečno ponude počinju od oko 15.000 do 30.000 dinara (130 do 250 evra). Sa pet do deset zaposlenih i 100 do 200 dokumenata cena je najčešće 30.000 do 60.000 dinara (250 do 500 evra). Preko toga agencije daju ponudu po obimu, često uz posebnu cenu za obračun zarada po zaposlenom, orijentaciono 500 do 1.500 dinara po licu mesečno.

Cenu podižu maloprodaja i fiskalna kasa, uvoz i izvoz sa carinskom dokumentacijom, devizni računi, više poslovnih jedinica, lizing i krediti, povezana lica (transferne cene) i strani osnivači koji traže izveštaje na engleskom. Mala DOO bez prometa („firma na čekanju“) plaćaju održavanje, orijentaciono 5.000 do 10.000 dinara mesečno, jer prijave i završni račun idu i kad prometa nema.

Šta ulazi u cenu, a šta je dodatno

Standardni mesečni paket po pravilu obuhvata: knjiženje dokumenata i vođenje glavne knjige i pomoćnih evidencija; obračun i prijavu PDV-a; obračun zarada za dogovoren broj zaposlenih sa pojedinačnom prijavom PPP PD; prijem i evidentiranje eFaktura (obveznici PDV su obveznici sistema elektronskih faktura; ko nije u PDV-u ulazi dobrovoljno, što je u praksi neophodno kad fakturiše javnom sektoru); obračun poreza na dobit i akontacija, odnosno poreza na prihod od samostalne delatnosti; sastavljanje i predaju redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja APR-u; podsetnike na rokove.

Najčešće doplate: obračun zarada preko dogovorenog broja; prijave i odjave na CROSO; ugovori o delu, autorski honorari i zakup od fizičkih lica (prijava PPP PD po isplati); registracija promena u APR; vanredni finansijski izveštaji kod statusnih promena i likvidacije; sređivanje knjiga iz ranijih perioda; zastupanje u poreskoj kontroli; studija o transfernim cenama; poreske prijave vlasnika kao fizičkog lica (godišnji porez na dohodak, kapitalni dobitak); savetovanje po satu, orijentaciono 3.000 do 8.000 dinara. Završni račun je kod nekih agencija u mesečnoj ceni, kod drugih se naplaćuje kao jedna do dve mesečne naknade; to pitajte unapred.

Zakonska obaveza vođenja knjiga i gde ostaje odgovornost

Zakon o računovodstvu („Sl. glasnik RS“, br. 73/2019 i 44/2021 - dr. zakon) primenjuju privredna društva, zadruge, ogranci stranih lica i preduzetnici koji poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva (čl. 4 u vezi sa čl. 2). Oni se razvrstavaju na mikro, mala, srednja i velika pravna lica po broju zaposlenih, prihodu i imovini (čl. 6); od toga zavisi koji se računovodstveni okvir primenjuje i da li je potrebna revizija, što se odražava i na cenu. Način organizovanja računovodstva, interne kontrole i lice odgovorno za knjige uređuju se opštim aktom firme (čl. 8 i 15).

Knjige može voditi zaposleni ili sam vlasnik. Ako se vođenje knjiga i sastavljanje izveštaja poverava drugome, to je ugovorom moguće samo sa pravnim licem ili preduzetnikom upisanim u Registar pružalaca računovodstvenih usluga koji vodi APR (čl. 16 i 17); za upis je potrebna dozvola Komore ovlašćenih revizora, registrovana pretežna delatnost računovodstvene usluge, odsustvo osuđivanosti vlasnika i rukovodstva i najmanje jedan zaposleni sa profesionalnim zvanjem (čl. 18). Upis se proverava na sajtu APR-a pre potpisivanja ugovora.

Poveravanje knjiga ne prenosi odgovornost. Zakonski zastupnik i organi upravljanja kolektivno odgovaraju za istinito i pošteno prikazivanje finansijskih izveštaja (čl. 43 Zakona o računovodstvu), lice koje sastavlja računovodstvenu ispravu odgovara za njenu tačnost (čl. 10), a za poreske prijave, plaćanje poreza i prekršajne kazne prema Poreskoj upravi odgovara poreski obveznik, bez obzira na to što prijave tehnički podnosi knjigovođa kao punomoćnik. Preduzetnik paušalac Zakon o računovodstvu ne primenjuje: vodi samo KPO i čuva je u poslovnoj prostoriji (čl. 43 st. 4 i čl. 47 ZPDG).

Kako izabrati knjigovođu i šta staviti u ugovor

Tražite ponude sa istim opisom posla (broj dokumenata, zaposlenih, PDV status, delatnost), proverite upis u Registar pružalaca računovodstvenih usluga, pitajte ko konkretno vodi vaš predmet, kako se razmenjuje dokumentacija i koliko brzo odgovaraju na pitanja. Jeftina ponuda bez broja dokumenata u ceni gotovo uvek raste posle prvih meseci.

U ugovoru o pružanju računovodstvenih usluga precizirajte: popis usluga u mesečnoj ceni i cenu doplata po jedinici; rok u kom vi dostavljate dokumentaciju (na primer do 5. u mesecu) i rok u kom se knjiži i podnose prijave; ko je ovlašćen na ePorezi (PEP obrazac), u sistemu eFaktura i na CROSO i kako se ovlašćenje gasi pri raskidu; odgovornost za kazne i kamate nastale posle urednog prijema dokumentacije i polisu osiguranja od profesionalne odgovornosti; čuvanje podataka i predaju baze, kartica i dokumentacije u roku pri raskidu; otkazni rok i cenu primopredaje. Promena knjigovođe najlakše ide na kraju godine, posle predaje završnog računa, uz kratku primopredaju otvorenih stavki.

Kada se obratiti advokatu

Advokat nije potreban za izbor knjigovođe, ali je koristan kad ugovor o računovodstvenim uslugama sadrži nejasne odredbe o odgovornosti, kad knjigovođa odbija da preda bazu i dokumentaciju pri raskidu, kad vam je zbog propusta knjigovođe izrečena kazna ili pokrenuta poreska kontrola i treba razgraničiti odgovornost, i kad birate između paušala, knjiga i DOO, gde se poreski i statusni efekti preklapaju.

Izvori

Šta da uradite

  • Utvrdite svoj status, jer on određuje obim posla: paušalac vodi samo knjigu o ostvarenom prometu (čl. 43 st. 4 Zakona o porezu na dohodak građana), preduzetnik koji porez plaća na stvarni prihod i svako privredno društvo vode dvojno knjigovodstvo (čl. 43 st. 2 i 43a ZPDG; čl. 4 Zakona o računovodstvu). Paušal prestaje kad promet pređe 6.000.000 dinara ili uđete u PDV (čl. 40 i 42 ZPDG), a PDV je obavezan kad promet u 12 meseci pređe 8.000.000 dinara (čl. 33 Zakona o PDV).
  • Pre nego što tražite ponude, prebrojte šta mesečno nastaje: izdate i primljene fakture, izvode, putne naloge, ugovore, broj zaposlenih i angažovanih po ugovoru o delu, da li ste u PDV-u, imate li uvoz, izvoz, maloprodaju ili fiskalnu kasu, poslovanje sa javnim sektorom (eFakture) i devizne račune. Cena se gradi na tim brojevima.
  • Zatražite tri do pet ponuda sa istim opisom posla i tražite da svaka izdvoji: šta je u mesečnoj ceni, šta se doplaćuje i po kojoj jedinici (po zaposlenom, po dokumentu, po satu), košta li završni račun posebno, i kako se cena menja kad pređete dogovoren broj dokumenata ili zaposlenih.
  • Proverite da li su agencija ili preduzetnik upisani u Registar pružalaca računovodstvenih usluga koji vodi APR i da li imaju dozvolu Komore ovlašćenih revizora (čl. 16-18 Zakona o računovodstvu); knjige za druge sme da vodi samo upisani pružalac. Pitajte ko konkretno radi na vašem predmetu i ko ga menja na odmoru.
  • U ugovoru o pružanju računovodstvenih usluga precizirajte: obim usluga po stavkama, rokove u kojima vi dostavljate dokumentaciju i rokove u kojima oni knjiže i podnose prijave, ko podnosi prijave na ePorezi i po kom ovlašćenju (PEP obrazac), ko odgovara za kaznu zbog kašnjenja kad je dokumentacija stigla na vreme, osiguranje od profesionalne odgovornosti, čuvanje i predaju podataka i baze pri raskidu, otkazni rok i cenu za period primopredaje.
  • Zapamtite da odgovornost ostaje na vama: zakonski zastupnik odgovara za istinito prikazivanje finansijskih izveštaja (čl. 43 Zakona o računovodstvu), a poreski obveznik za tačnost prijava i plaćanje poreza, bez obzira na to ko ih tehnički podnosi. Knjigovođa radi iz dokumenata koje mu dajete; šta ne dostavite, nije knjiženo.
  • Jednom godišnje uporedite cenu sa obimom: ako ste iz paušala prešli na knjige, ušli u PDV ili zaposlili ljude, cena raste; ako ste smanjili obim, tražite korekciju. Promena knjigovođe je jednostavna na kraju poslovne godine, posle predaje završnog računa.

Šta ovo košta

Rasponi na ovoj strani su orijentacioni tržišni iznosi iz oktobra 2026, sastavljeni iz javno objavljenih cenovnika knjigovodstvenih agencija, i ne mogu se proveriti na zvaničnom izvoru, jer cena knjigovodstva nije propisana. Konkretna cena zavisi od grada, broja dokumenata i zaposlenih, PDV statusa i toga da li agencija radi i obračun zarada, eFakture i savetovanje. Uz cenu knjigovođe računajte i troškove koje knjigovođa ne naplaćuje, ali ih podnosite vi: porez i doprinose, naknade APR-u za promene, kvalifikovani sertifikat ako nije na ličnoj karti, program za fakturisanje ili fiskalnu kasu i bankarske provizije.

Pitanja i odgovori

Koliko košta knjigovođa za paušalca u 2026. godini?

Na tržištu u oktobru 2026. mesečni paketi za paušalca bez zaposlenih kreću se orijentaciono od 3.000 do 8.000 dinara (25 do 70 evra), najčešće oko 4.000 do 6.000 dinara. Za tu cenu agencija obično vodi knjigu KPO, prati limit od 6.000.000 dinara i limit za PDV od 8.000.000, dostavlja rešenje i naloge za porez i doprinose, podseća na rokove i odgovara na pitanja. Paušalac po zakonu vodi samo knjigu o ostvarenom prometu (čl. 43 st. 4 ZPDG), pa mnogi to rade sami ili uz program za fakturisanje; knjigovođa je koristan kad imate zaposlene, kad se približavate limitu ili kad radite sa inostranstvom.

Koliko košta knjigovodstvo za preduzetnika koji vodi knjige?

Preduzetnik koji porez plaća na stvarni prihod vodi dvojno knjigovodstvo kao i DOO (čl. 43 st. 2 ZPDG), pa je cena bliža ceni za firmu nego paušalcu. Orijentaciono, u oktobru 2026: van PDV-a, bez zaposlenih, do dvadesetak dokumenata mesečno, 8.000 do 15.000 dinara (70 do 130 evra); u sistemu PDV-a 12.000 do 25.000 dinara (100 do 210 evra), jer se dodaju mesečne ili tromesečne PDV prijave i evidencija PDV u SEF-u. Lična zarada preduzetnika i obračun jednog ili dva zaposlena najčešće su u ceni, a svaki dalji zaposleni se doplaćuje.

Koliko košta knjigovođa za DOO sa zaposlenima?

Za mikro DOO u PDV-u sa direktorom i do pedesetak dokumenata mesečno ponude u oktobru 2026. počinju orijentaciono od 15.000 do 30.000 dinara (130 do 250 evra). Sa pet do deset zaposlenih i 100 do 200 dokumenata cena je najčešće 30.000 do 60.000 dinara (250 do 500 evra), a preko toga se formira po ponudi i često prelazi 60.000 dinara. Obračun zarada se naplaćuje po zaposlenom, orijentaciono 500 do 1.500 dinara mesečno po licu, ako nije uključen u paket. Maloprodaja, uvoz, devizno poslovanje i više poslovnih jedinica podižu cenu.

Šta ulazi u mesečnu cenu knjigovodstva, a šta se doplaćuje?

U standardni paket po pravilu ulaze knjiženje dokumenata, vođenje glavne knjige i pomoćnih evidencija, obračun i prijava PDV-a, obračun zarada za dogovoren broj zaposlenih sa prijavama PPP PD, prijem i evidentiranje eFaktura, obračun poreza na dobit ili poreza na prihod od samostalne delatnosti i sastavljanje završnog računa, uz podsetnike na rokove. Posebno se najčešće naplaćuju: obračun zarada preko dogovorenog broja, prijave i odjave zaposlenih na CROSO, registracija promena u APR, ugovori o delu i autorski honorari, poreske prijave vlasnika kao fizičkog lica (godišnji porez, kapitalni dobitak), sređivanje knjiga iz prethodnih perioda, zastupanje u poreskoj kontroli, transferne cene i savetovanje po satu, orijentaciono 3.000 do 8.000 dinara po satu.

Da li firma mora da ima knjigovođu po zakonu?

Zakon ne traži da angažujete spoljnog knjigovođu, nego da se knjige vode. Pravna lica i preduzetnici koji nisu paušalci vode dvojno knjigovodstvo po Zakonu o računovodstvu (čl. 4) i sastavljaju finansijske izveštaje; to može raditi zaposleni ili vlasnik, pod uslovima iz opšteg akta firme (čl. 15). Ako vođenje knjiga poveravate drugome, to sme biti samo pravno lice ili preduzetnik upisan u Registar pružalaca računovodstvenih usluga pri APR, sa dozvolom Komore ovlašćenih revizora (čl. 16-18). Paušalac vodi samo knjigu KPO i ne primenjuje Zakon o računovodstvu. Odgovornost za izveštaje ostaje na zakonskom zastupniku (čl. 43).

Ko odgovara za kaznu ako knjigovođa zakasni sa prijavom?

Prema Poreskoj upravi odgovara poreski obveznik: prekršajne kazne iz Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji izriču se firmi, preduzetniku i odgovornom licu, a kamata tereti dug obveznika. Knjigovođa prijave podnosi kao punomoćnik po vašem ovlašćenju. Da li ćete kaznu i kamatu naplatiti od knjigovođe, zavisi od ugovora: zato u ugovor ulaze rokovi dostave dokumentacije, odgovornost za propuste nastale posle urednog prijema dokumenata i osiguranje od profesionalne odgovornosti. Bez takve odredbe ostaje opšti režim naknade štete iz Zakona o obligacionim odnosima, koji je sporiji i neizvesniji.

Na šta da pazim pri izboru knjigovođe i potpisivanju ugovora?

Proverite upis u Registar pružalaca računovodstvenih usluga na sajtu APR-a, ko tačno vodi vaš predmet i koliko klijenata ima, kako komunicirate (portal, e-pošta, program u koji sami unosite fakture) i koliko brzo odgovaraju. U ugovoru tražite popis usluga i cena po stavkama, jedinicu za doplate, rok u kom dostavljate dokumentaciju i rok u kom se knjiži, ko je ovlašćen na ePorezi, eFakturama i CROSO, kako se predaju baza i dokumentacija pri raskidu, otkazni rok i cenu primopredaje. Izbegavajte ponude bez pisanog ugovora i cene koja ne pominje broj dokumenata i zaposlenih, jer takve cene po pravilu rastu posle prvih meseci.