Imam li pravo na otpremninu i kolika je po Zakonu o radu

Ko ima pravo na otpremninu po Zakonu o radu

Otpremnina nije opšte pravo pri svakom prestanku radnog odnosa. Zakon o radu je propisuje kao obaveznu samo u dva slučaja.

Prvi je otkaz zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, kad prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla (čl. 179 st. 5 tač. 1). U svakodnevnom govoru to je tehnološki višak. Poslodavac je dužan da pre otkaza isplati otpremninu čija visina se utvrđuje opštim aktom ili ugovorom o radu, ali ne može biti niža od zbira trećine zarade za svaku navršenu godinu rada kod poslodavca kod koga ostvarujete pravo (čl. 158 st. 1 i 2).

Drugi je odlazak u penziju: poslodavac je dužan da isplati otpremninu najmanje u visini dve prosečne zarade (čl. 119 st. 1 tač. 1), pri čemu se pod prosečnom zaradom podrazumeva prosečna zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku (čl. 119 st. 3).

U svim ostalim slučajevima zakonske otpremnine nema. To važi za otkaz koji sami dajete (čl. 178), otkaz zbog povrede radne obaveze, nepoštovanja radne discipline ili nedovoljnih rezultata rada (čl. 179 st. 1-3), otkaz zbog odbijanja aneksa ugovora (čl. 179 st. 5 tač. 2), istek ugovora na određeno vreme (čl. 175 tač. 1) i sporazumni raskid (čl. 177). U tim slučajevima otpremnina postoji samo ako je predviđena kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu, ugovorom o radu ili samim sporazumom o prestanku. Zato uvek prvo pročitajte ta tri dokumenta: oni mogu dati više od zakona, nikad manje.

Pravo na otpremninu kod privatnika ne razlikuje se od prava kod velike firme: poslodavac je svako pravno ili fizičko lice koje zapošljava bar jedno lice (čl. 5 st. 2), pa isti minimumi važe kod preduzetnika i kod javnog preduzeća.

Otpremnina kod tehnološkog viška: formula i primer

Zakonski minimum se računa iz dva podatka: prosečne zarade i navršenih godina rada.

Zarada za obračun je prosečna mesečna zarada isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se otpremnina isplaćuje (čl. 159). Pod zaradom se podrazumeva zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade (čl. 105 st. 2), dakle bruto iznos, a ne ono što vam legne na račun. U zaradu ulaze osnovna zarada, uvećanja i deo po osnovu radnog učinka isplaćen u ta tri meseca (čl. 105 st. 1).

Godine rada su navršene godine u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvarujete pravo na otpremninu (čl. 158 st. 2). Započeta godina se ne računa. Uračunava se i vreme kod poslodavca prethodnika u slučaju statusne promene ili promene poslodavca po čl. 147, kao i kod povezanih lica sa poslodavcem (čl. 158 st. 3). Promena vlasnika kapitala nije promena poslodavca (čl. 158 st. 4), pa vam prodaja firme ne briše staž. Za period za koji ste već primili otpremninu, kod istog ili drugog poslodavca, pravo se ne ostvaruje ponovo (čl. 158 st. 6).

Formula koju možete sami primeniti, umesto kalkulatora:

minimalna otpremnina = (zbir bruto zarada za poslednja tri meseca / 3) / 3 x broj navršenih godina rada kod tog poslodavca

Primer: u poslednja tri meseca pre meseca isplate imali ste bruto zarade od 118.000, 120.000 i 122.000 dinara. Prosek je 120.000 dinara. Kod poslodavca ste sedam godina i četiri meseca, dakle sedam navršenih godina. Minimalna otpremnina je 120.000 / 3 x 7 = 40.000 x 7 = 280.000 dinara. Taj iznos je neoporeziv, pa vam se isplaćuje ceo. Ako pravilnik o radu predviđa polovinu zarade po godini, otpremnina je 60.000 x 7 = 420.000 dinara, a razlika od 140.000 dinara iznad zakonskog minimuma se oporezuje kao drugi prihod.

Opštim aktom ili ugovorom o radu može se utvrditi veći iznos, ali ne i duži period za koji se otpremnina obračunava od onog iz čl. 158 st. 2 i 3 (čl. 158 st. 5). Otpremnina se isplaćuje pre otkaza ugovora o radu (čl. 158 st. 1): redosled je isplata, pa rešenje o otkazu, ne obrnuto. Detalji o samom postupku, programu rešavanja viška i kriterijumima nalaze se na stranici o tehnološkom višku.

Otpremnina za odlazak u penziju

Pri odlasku u penziju poslodavac je dužan da isplati otpremninu najmanje u visini dve prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku (čl. 119 st. 1 tač. 1 i st. 3). Osnovica ovde nije vaša zarada, već republički prosek, što je bitna razlika u odnosu na tehnološki višak. Opšti akt može predvideti veći iznos ili vezati osnovicu za vašu zaradu, ali ne može ići ispod dve republičke prosečne zarade.

Pravo se vezuje za prestanak radnog odnosa radi odlaska u penziju, bez obzira na to da li je reč o starosnoj ili invalidskoj penziji i da li radni odnos prestaje po sili zakona sa 65 godina života i 15 godina staža (čl. 175 tač. 2) ili ranije na vaš zahtev. Neisplata ove otpremnine je prekršaj (čl. 275 st. 1 tač. 5), a sam zahtev je novčano potraživanje koje zastareva za tri godine (čl. 196).

Sporazumni raskid ugovora o radu i otpremnina

Sporazumni raskid je pisani sporazum poslodavca i zaposlenog (čl. 177 st. 1). Zakon uz njega ne vezuje otpremninu. Ako vam poslodavac nudi sporazum, otpremnina koju nudi je predmet pregovora i njena visina, način i rok isplate treba da budu upisani u sam sporazum, kao i obračun neiskorišćenog godišnjeg odmora.

Pre potpisivanja uporedite ponudu sa alternativom. Ako je stvarni razlog prestanak potrebe za vašim radom, otkaz po osnovu tehnološkog viška daje vam zakonsku otpremninu, neoporezivu do minimuma, i pravo na naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Sporazumni prestanak po pravilu isključuje tu naknadu, jer je radni odnos prestao vašom voljom (čl. 67 st. 2 Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti), i poslodavac je dužan da vas o toj posledici pisano obavesti pre potpisivanja (čl. 177 st. 2). Poreski, otpremnina uz sporazumni raskid nije obuhvaćena oslobođenjima iz čl. 9 Zakona o porezu na dohodak građana, pa računajte da će biti oporezovana kao drugi prihod. Zbog toga „ista“ suma uz sporazum može vredeti manje od manje sume uz otkaz.

Porez na otpremninu

Zakon o porezu na dohodak građana oslobađa od poreza otpremninu kod odlaska u penziju do iznosa koji je kao najniži utvrđen Zakonom o radu (čl. 9 st. 1 tač. 18) i otpremninu koju poslodavac isplaćuje zaposlenom za čijim je radom prestala potreba, takođe do zakonskog minimuma (čl. 9 st. 1 tač. 19). Do te granice iznos koji je izračunat po formuli iz ovog teksta isplaćuje se bez umanjenja.

Deo iznad neoporezivog iznosa je „primanje iz čl. 9 iznad propisanih neoporezivih iznosa“ i oporezuje se kao drugi prihod (čl. 85 st. 1 tač. 12), po stopi od 20% (čl. 86 st. 1). Porez obračunava i uplaćuje poslodavac kao isplatilac. Otpremnina se ne smatra zaradom u smislu Zakona o radu (čl. 105 st. 3), pa ne ulazi ni u osnovicu za obračun buduće otpremnine ni u prosek zarade. Na obračunu proverite tri stvari: koji je iznos tretiran kao neoporeziv, da li je taj iznos jednak zakonskom minimumu po vašim podacima i koliko je poreza obračunato na višak. Tretman doprinosa na deo iznad minimuma proverite sa računovođom ili poreskom upravom, jer zavisi od vašeg statusa osiguranika.

Otpremnina i naknada za nezaposlene

Otkaz zbog tehnološkog viška je izričito naveden kao osnov za novčanu naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje (čl. 67 st. 1 tač. 1 podtač. 1 Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti). Opšti uslov je najmanje 12 meseci osiguranja, neprekidno ili s prekidima, u poslednjih 18 meseci, pri čemu se prekid kraći od 30 dana ne računa (čl. 66).

Primljena otpremnina ne umanjuje i ne odlaže naknadu; zakon ne propisuje period čekanja zbog otpremnine. Naknada pripada od prvog dana po prestanku osiguranja ako se prijavite NSZ u roku od 30 dana; ko zakasni, dobija je od dana podnošenja zahteva (čl. 68). Traje tri meseca za staž osiguranja od jedne do pet godina, šest meseci za pet do 15, devet za 15 do 25 i 12 meseci za više od 25 godina, a izuzetno 24 meseca ako vam do penzije nedostaje do dve godine (čl. 72). Visina se računa iz vaših zarada u poslednjih 12 meseci, u okviru najnižeg i najvišeg iznosa koje NSZ objavljuje na svom sajtu (čl. 69 i 70). Naknada je oslobođena poreza (čl. 9 st. 1 tač. 4 Zakona o porezu na dohodak građana).

Izuzetak: zaposleni koji su se, po odluci Vlade o programu rešavanja viška zaposlenih, sami opredelili za novčanu naknadu veću od zakonske otpremnine, naknadu kod NSZ mogu ostvariti tek kad ponovo ispune uslov od 12 meseci osiguranja (čl. 67 st. 2).

Šta da uradite ako otpremnina nije isplaćena

Prvo, pisani zahtev poslodavcu sa sopstvenim obračunom: navedite tri poslednje bruto zarade, broj navršenih godina i iznos koji tražite. Priložite obračunske liste. Ako je sporna samo visina, ovaj korak često reši stvar.

Drugo, inspekcija rada. Ona vrši nadzor nad primenom Zakona o radu (čl. 268) i može rešenjem naložiti poslodavcu da otkloni povredu u određenom roku (čl. 269). Uskraćivanje otpremnine iz čl. 158 je prekršaj za koji je zaprećena kazna od 400.000 do 1.000.000 dinara za pravno lice, 100.000 do 300.000 za preduzetnika i 20.000 do 40.000 za odgovorno lice (čl. 275). Prijava je besplatna.

Treće, sud, uz dva različita roka. Ako je otkaz uručen bez prethodno isplaćene otpremnine, tužba za poništaj rešenja o otkazu podnosi se u roku od 60 dana od dostavljanja rešenja (čl. 195); taj rok je prekluzivan i ne produžava se. Zahtev za isplatu same otpremnine, ili razlike do zakonskog minimuma, sa zateznom kamatom, novčano je potraživanje koje zastareva za tri godine od dana nastanka obaveze (čl. 196). Oba zahteva mogu se postaviti u istoj tužbi. Sve ostalo što vam poslodavac duguje po prestanku radnog odnosa, zarade, naknade i naknadu za neiskorišćeni odmor, mora da isplati u roku od 30 dana (čl. 186).

Četvrto, izvršenje. Pravnosnažna presuda kojom je poslodavac obavezan na isplatu je izvršna isprava; ako ni tada ne plati, naplata ide preko javnog izvršitelja, po pravilu sa poslovnog računa poslodavca. Ako je poslodavac u međuvremenu otišao u stečaj, potraživanje se prijavljuje u stečajnom postupku.

Ima li novi zakon o otpremnini 2025. ili 2026.

Nema. Pravila o otpremnini iz čl. 119, 158 i 159 poslednji put su bitno menjana 2014. godine, kada je obračun vezan za godine rada kod poslodavca kod koga se pravo ostvaruje, a ne za ukupan radni staž. Poslednja izmena Zakona o radu, kroz zakon o e-Bolovanju („Sl. glasnik RS“, br. 109/2025), ne dira otpremninu. Neoporezivi iznos se ne menja godišnje, jer je vezan za zakonski minimum, a ne za fiksnu sumu. Ako naiđete na najave novog Zakona o radu, proverite da li je objavljen u „Sl. glasniku RS“; dok nije, važi tekst opisan ovde.

Kada se obratiti advokatu

Advokat je koristan kad se spori sam osnov otkaza (poslodavac tvrdi da je razlog disciplinski, a vi da je prestala potreba za radom), kad je otkaz uručen bez otpremnine i teče rok od 60 dana, kad je obračun godina ili osnovice sporan zbog statusnih promena i povezanih firmi, ili kad vam se nudi sporazumni raskid sa otpremninom i treba uporediti neto efekat sa otkazom po osnovu viška. Kad je sporna samo visina obračuna i iznos je manji, pisani zahtev i inspekcija su ekonomičniji prvi korak.

Izvori

• Zakon o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017, 95/2018 - autentično tumačenje i 109/2025 - dr. zakon), čl. 5, 105, 119, 147, 158, 159, 175, 177-179, 186, 195, 196, 268, 269 i 275
• Zakon o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001 ... 80/2026), čl. 9, 85 i 86
• Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti („Sl. glasnik RS“, br. 36/2009, 88/2010, 38/2015, 113/2017, 113/2017 - dr. zakon i 49/2021), čl. 66-72
• Zakon o radu, Zakon o porezu na dohodak građana i Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, prečišćeni tekstovi (paragraf.rs), korišćeni za proveru teksta pojedinih članova
• Republički zavod za statistiku, prosečne zarade
• Nacionalna služba za zapošljavanje
• Inspektorat za rad, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
• Zakon o sudskim taksama („Sl. glasnik RS“, br. 28/94 ... 91/2025), čl. 10
• Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Sl. glasnik RS“, br. 43/2023 i 56/2025), tar. br. 13 i 14