Pređi na sadržaj
AdvokatX
Meni
Probajte besplatno

Želim sporazumni raskid ugovora o radu

Kako izgleda sporazumni raskid ugovora o radu i po čemu se razlikuje od otkaza.

INFO
Kratak odgovor. Sporazumni raskid je dvostrani pravni posao - radni odnos prestaje na osnovu pisanog sporazuma volja zaposlenog i poslodavca, a ne jednostranom odlukom poslodavca kao kod otkaza - te pre potpisivanja treba proveriti sadržinu sporazuma i posledice koje iz njega proizlaze, pre svega gubitak prava na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti.
ROK
Rok. Zakon ne propisuje poseban rok u kome zaposleni mora da potpiše ili odbije ponudu za sporazumni raskid - sporazum deluje tek od trenutka kad ga obe strane potpišu. Rok od 60 dana za sudsku zaštitu (kao kod otkaza) ovde po pravilu nije relevantan, osim ako zaposleni tvrdi da sporazum uopšte nije validno zaključen (npr. usled pretnje ili prevare), što se utvrđuje po opštim pravilima o poništaju pravnih poslova. (Član 177. Zakona o radu (pisana forma sporazuma); opšta pravila Zakona o obligacionim odnosima o manama volje pri zaključenju ugovora; poništaj rušljivog ugovora može se tražiti u roku od godinu dana od saznanja za razlog rušljivosti, odnosno od prestanka prinude, a najkasnije u roku od tri godine od zaključenja (čl. 117). Zakon o radu ne propisuje poseban rok za pobijanje sporazuma, a za spor protiv akta kojim je povređeno pravo zaposlenog predviđa rok od 60 dana (čl. 195), pa je tužbu sigurnije podneti u tom kraćem roku.)

Šta da uradite

Sporazumni raskid ugovora o radu nije isto što i otkaz, iako u oba slučaja radni odnos prestaje. Kod otkaza poslodavac jednostrano odlučuje i zaposleni se od toga može braniti tužbom u roku od 60 dana; kod sporazumnog raskida obe strane se saglašavaju oko prestanka, a taj sporazum mora biti sačinjen u pisanoj formi da bi proizvodio dejstvo. Ta razlika ima praktičnu posledicu koja se najčešće previdi: sporazumni raskid po pravilu isključuje pravo na novčanu naknadu za nezaposlene kod Nacionalne službe za zapošljavanje, dok otkaz to pravo ne isključuje.

Pre potpisivanja treba pažljivo pročitati tekst sporazuma - datum prestanka, obračun poslednje zarade i neiskorišćenog godišnjeg odmora, i eventualnu otpremninu koju poslodavac nudi kao deo dogovora. Poslodavac je dužan da zaposlenog pisano obavesti o posledicama sporazumnog prestanka u pogledu prava kod NSZ pre nego što se sporazum potpiše. Ako je iznos ponuđene naknade nizak ili ga uopšte nema, a gubitak prava na naknadu za nezaposlene je za vas bitan, vredi razmotriti da li sporazum uopšte odgovara vašoj situaciji, ili je bolje sačekati da poslodavac eventualno pokrene formalni postupak otkaza (ako za to postoji osnov) i braniti se u tom postupku.

Ako tražite sporazumni raskid ugovora o radu kao primer ili obrazac, imajte u vidu da zakon ne propisuje gotov tekst. Dovoljno je da sporazum bude pisan i da ga potpišu obe strane (čl. 177 Zakona o radu). U praksi se u njega upisuju datum prestanka radnog odnosa, obaveza isplate poslednje zarade i drugih primanja u roku od 30 dana (čl. 186), naknada za neiskorišćeni godišnji odmor (čl. 76), otpremnina ako je dogovorena i izjava da ste pre potpisivanja dobili pisano obaveštenje o posledicama kod NSZ. Ako tog obaveštenja nema, tražite ga pre nego što potpišete.

Kada se obratiti advokatu

Konsultacija pre potpisivanja je najkorisnija upravo zato što je sporazum, jednom potpisan, teško osporiti - pravni savet u ovoj fazi služi da se proveri sadržina teksta i uporede posledice sporazuma sa alternativama (čekanje eventualnog otkaza, pregovaranje o otpremnini), a ne da se kasnije pokušava poništaj već potpisanog dokumenta. Ako vam je poslodavac sporazum ponudio pod pritiskom ili u kratkom roku za odlučivanje, to je dodatan razlog da se pre potpisivanja posavetujete.

Izvori

Šta da uradite

  • Pročitajte tekst sporazuma pre potpisivanja - obavezno proverite datum prestanka radnog odnosa, obračun svih neisplaćenih zarada i naknada, sudbinu neiskorišćenog godišnjeg odmora i eventualnu otpremninu ili drugu novčanu naknadu koju poslodavac nudi.
  • Proverite da li vam je poslodavac pre potpisivanja pisano ukazao na posledice sporazumnog prestanka u pogledu ostvarivanja prava kod Nacionalne službe za zapošljavanje - ta obaveza obaveštavanja postoji na strani poslodavca.
  • Imajte u vidu da sporazumni raskid, za razliku od otkaza koji vam poslodavac nameće, po pravilu isključuje pravo na novčanu naknadu za nezaposlene kod NSZ - ako vam je prihod od te naknade bitan, to je razlog da razmislite da li je sporazum povoljniji od drugih opcija.
  • Ako se sporazum nudi kao 'meka' alternativa otkazu (npr. da izbegnete disciplinski postupak), proverite da li postoji stvarni osnov za otkaz - ako ne postoji, možda niste u obavezi da uopšte pristajete na sporazum.
  • Zadržite primerak potpisanog sporazuma i svu propratnu dokumentaciju (obračun, potvrdu o zaradi) radi kasnijeg ostvarivanja prava.

Šta ovo košta

Konsultacija sa advokatom pre potpisivanja sporazuma je jednokratan trošak (pregled teksta i savet), znatno manji od troškova eventualnog kasnijeg spora oko poništaja već potpisanog sporazuma. Ako do spora ipak dođe, primenjuju se opšta pravila o troškovima parničnog postupka opisana na stranici o troškovima radnog spora.

Osnov za advokatsku nagradu: Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, tar. br. 78 - za pregled i pravni savet pred potpisivanje sporazuma advokatu pripada nagrada propisana za podnesak kojim bi se pokrenuo odgovarajući postupak (za radni spor u vezi sa prestankom radnog odnosa to je tar. br. 14), a ne nagrada za zastupanje u sporu.

Pitanja i odgovori

Da li sporazumni raskid utiče na pravo na nezaposlenu naknadu?

Po opštem pravilu, da - zaposleni koji potpiše sporazumni raskid gubi pravo na novčanu naknadu za nezaposlene kod Nacionalne službe za zapošljavanje, jer se ta naknada vezuje za prestanak radnog odnosa protiv volje zaposlenog, a ne za sporazum koji je zaposleni sam prihvatio. Sporazum nije među osnovima prestanka radnog odnosa koji daju pravo na naknadu (čl. 67. st. 1. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti). Kome je radni odnos prestao njegovom voljom, pravo može da ostvari tek kada ponovo ispuni uslov od najmanje 12 meseci osiguranja u poslednjih 18 meseci (čl. 66. i čl. 67. st. 2). Isto važi i za zaposlenog koji se u programu rešavanja viška zaposlenih dobrovoljno opredeli za otpremninu veću od zakonske.

Da li poslodavac mora da mi ponudi otpremninu za sporazumni raskid?

Ne postoji zakonska obaveza poslodavca da uz sporazumni raskid isplati otpremninu ili drugu novčanu naknadu (za razliku od otkaza zbog tehnološkog viška, gde je otpremnina obavezna) - visina i postojanje takve naknade su predmet dogovora između strana, pa je to element o kome se pre potpisivanja može pregovarati.

Mogu li da se predomislim posle potpisivanja sporazuma?

Sporazum je dvostrani pravni posao i, jednom potpisan, obavezuje obe strane - jednostrano odustajanje po pravilu nije moguće. Osporavanje već potpisanog sporazuma je moguće samo po opštim pravilima o manama volje (npr. ako je potpisan pod pretnjom ili prevarom), što se dokazuje u eventualnom sudskom postupku i predstavlja izuzetak, a ne pravilo.

Po čemu se sporazumni raskid razlikuje od otkaza?

Otkaz je jednostrana odluka poslodavca protiv koje zaposleni može da se brani tužbom u roku od 60 dana, dok je sporazumni raskid dvostrani dogovor koji zaposleni sam potpisuje i time se, po pravilu, odriče mogućnosti da kasnije osporava prestanak radnog odnosa na isti način kao kod otkaza.

Šta ako ja kao zaposleni želim da predložim sporazumni raskid, a ne poslodavac?

Inicijativa može doći od bilo koje strane - zaposleni može poslodavcu da uputi pisani zahtev (predlog) za sporazumni raskid, koji treba da sadrži željeni datum prestanka radnog odnosa i, ako se traži, predlog o obračunu neiskorišćenog odmora ili drugim otvorenim pitanjima. Sam zahtev zaposlenog ne obavezuje poslodavca - sporazum nastaje tek kad poslodavac na njega pristane i obe strane potpišu isti dokument; do tada radni odnos traje po ranijim uslovima.

Šta mora da sadrži sporazumni raskid ugovora o radu - primer?

Zakon o radu ne propisuje obrazac. Traži da sporazum bude u pisanoj formi i da ga potpišu poslodavac i zaposleni (čl. 177 st. 1), a poslodavac je dužan da zaposlenog pre potpisivanja pisano obavesti o posledicama za prava za slučaj nezaposlenosti (čl. 177 st. 2). Uobičajena sadržina je: podaci o poslodavcu i zaposlenom, ugovor o radu koji se raskida, izjava da radni odnos prestaje sporazumom (čl. 175 tač. 3 i čl. 177), tačan datum prestanka, obaveza isplate svih zarada i drugih primanja najkasnije u roku od 30 dana (čl. 186), naknada za neiskorišćeni godišnji odmor (čl. 76), iznos i rok isplate otpremnine ako je dogovorena, izjava da je zaposleni primio pisano obaveštenje o posledicama, datum i potpisi. Posledica: zaposleni po pravilu nema pravo na novčanu naknadu kod NSZ (čl. 67 Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti).