Zakon o autorskom i srodnim pravima ukratko: autorsko delo, prava, ugovori, zaštita

Šta uređuje Zakon o autorskom i srodnim pravima i na koga se primenjuje

Zakon o autorskom i srodnim pravima uređuje prava autora književnih, naučnih, stručnih i umetničkih dela, pravo interpretatora, prava proizvođača fonograma, videograma, emisija i baza podataka, pravo izdavača, kao i način ostvarivanja i zaštite svih tih prava (čl. 1). Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora izražena u određenoj formi, bez obzira na umetničku, naučnu ili drugu vrednost, namenu, veličinu i sadržinu (čl. 2 st. 1). Zakon nabraja tipične vrste: pisana dela uključujući računarske programe sa pratećom dokumentacijom, govorna dela, dramska, muzička i filmska dela, dela likovne umetnosti i arhitekture, fotografije, kartografska dela, planove, skice i makete (čl. 2 st. 2). Zaštićeni su i nezavršeno delo, delovi dela i naslov, ako su originalni (čl. 3), prerade (čl. 4) i zbirke, uključujući baze podataka, čija zaštita obuhvata izbor i raspored sadržaja, a ne sam sadržaj (čl. 5 i 5a).

Zvanični citat glasi: Zakon o autorskom i srodnim pravima („Sl. glasnik RS“, br. 104/2009, 99/2011, 119/2012, 29/2016 - odluka US i 66/2019). Zakon se primenjuje na dela domaćih autora i, po međunarodnim ugovorima koje je Srbija potvrdila, Bernskoj konvenciji i ugovorima Svetske organizacije za intelektualnu svojinu, na dela stranih autora. Nadležni organ za evidenciju dela, dozvole kolektivnim organizacijama i saglasnost na tarife je Zavod za intelektualnu svojinu.

Ko pretražuje „autorsko pravo“ ili „zakon o autorskim pravima“ gotovo uvek traži odgovor na tri pitanja: da li mora nešto da registruje, ko je vlasnik onoga što je napravio zaposleni ili spoljni saradnik, i šta može da uradi kad mu neko bez dozvole uzme tekst, fotografiju ili softver. Ovaj tekst prati taj redosled.

Kako je zakon strukturisan

Zakon se može čitati u pet celina:

• Autorsko pravo (čl. 1 i dalje): pojam dela i autora (čl. 2-13), moralna i imovinska prava (čl. 14-31), ograničenja prava (čl. 41-54b), ustupanje prava i autorski ugovori (čl. 61-71), delo po narudžbini i u radnom odnosu (čl. 95-100), trajanje (čl. 102-106)
• Srodna prava: prava interpretatora, proizvođača fonograma i videograma, proizvođača emisija, proizvođača baza podataka i prvog izdavača slobodnog dela, sa trajanjem u čl. 147
• Ostvarivanje prava (čl. 150 i dalje): individualno i kolektivno ostvarivanje, dozvola Zavoda, tarife, obaveze korisnika
• Evidencija i deponovanje dela (čl. 202 i 203)
• Zaštita prava i kaznene odredbe (čl. 204 i dalje): tužba, naknada štete, privremene mere, obezbeđenje dokaza, privredni prestupi i prekršaji

Odredbe Zakona o autorskom i srodnim pravima koje se najčešće traže

Šta nije zaštićeno (čl. 6). Autorskopravnom zaštitom nisu obuhvaćene opšte ideje, postupci, metode rada i matematički koncepti kao takvi, kao ni načela, principi i uputstva sadržani u delu. Nisu zaštićeni ni zakoni i drugi propisi, službeni materijali državnih organa i organa koji vrše javnu funkciju, službeni prevodi propisa i podnesci u upravnom ili sudskom postupku. Zaštićen je, dakle, konkretan izraz, a ne zamisao: poslovna ideja, recept ili algoritam kao takav nisu autorsko delo, ali tekst, kod ili crtež kojim su izraženi jesu.

Autor i pretpostavka autorstva (čl. 8-13). Autor je fizičko lice koje je stvorilo delo, a prava uživa od trenutka nastanka dela (čl. 8 i 9). Lice čije su ime, pseudonim ili znak naznačeni na primercima ili pri objavljivanju smatra se autorom dok se ne dokaže suprotno (čl. 9 st. 2). Koautori su lica koja su delo stvorila zajedničkim stvaralačkim radom; prava vrše zajednički i za ustupanje je potrebna saglasnost svih (čl. 10). Prava na anonimnom delu i delu pod pseudonimom vrši izdavač dok se autor ne otkrije (čl. 13).

Moralna prava (čl. 14-18). Autor ima isključivo pravo da mu se prizna autorstvo (čl. 14), da njegovo ime, pseudonim ili znak budu naznačeni na primercima i pri svakom javnom saopštavanju, osim kad je to tehnički nemoguće ili necelishodno (čl. 15), da delo objavi i odredi način objavljivanja (čl. 16), da se suprotstavi neovlašćenim izmenama i daje dozvolu za preradu (čl. 17) i da se suprotstavi iskorišćavanju koje ugrožava njegovu čast ili ugled (čl. 18). Moralna prava se ne ustupaju i traju i posle prestanka imovinskih prava (čl. 102 st. 2).

Imovinska prava (čl. 19-31). Autor ima pravo na ekonomsko iskorišćavanje svog dela i dela nastalog preradom, a za svako iskorišćavanje od strane drugog lica pripada mu naknada, ako zakonom ili ugovorom nije drukčije određeno (čl. 19). Pojedinačna prava su umnožavanje (čl. 20), stavljanje primeraka u promet (čl. 21), davanje u zakup (čl. 22), izvođenje (čl. 25), predstavljanje (čl. 26), emitovanje (čl. 28), javno saopštavanje uključujući interaktivno činjenje dostupnim javnosti, dakle objavljivanje na internetu (čl. 30), i prerada (čl. 31).

Ograničenja (čl. 41-54b). Bez dozvole i bez naknade dozvoljeno je korišćenje u sudskom i upravnom postupku i za potrebe javne bezbednosti (čl. 42), u izveštavanju o tekućim događajima (čl. 43), u nekomercijalnoj nastavi (čl. 44), umnožavanje objavljenog dela za lične nekomercijalne potrebe, što ne obuhvata računarske programe, baze podataka i veći deo knjige, a autorima za to pripada posebna naknada od uređaja i nosača (čl. 46 i 39), pravljenje rezervne kopije i ispravljanje grešaka u zakonito nabavljenom računarskom programu, što se ugovorom ne može zabraniti (čl. 47), privremeno umnožavanje kao deo tehničkog procesa (čl. 48), citiranje objavljenog dela u neizmenjenom obliku uz navođenje izvora (čl. 49) i parodija i karikatura (čl. 54a). U svakom slučaju moraju se navesti ime autora i izvor, a korišćenje ne sme biti u suprotnosti sa normalnim iskorišćavanjem dela (čl. 41).

Delo u radnom odnosu i po narudžbini (čl. 95-100). Kod dela po narudžbini naručilac stiče pravo da ga objavi i da stavi u promet primerak koji mu je predat, autor zadržava ostala prava, a kod računarskog programa po narudžbini naručilac stiče sva prava iskorišćavanja ako nije drukčije ugovoreno (čl. 95). Kod dela stvorenog u radnom odnosu poslodavac ima pravo objavljivanja i isključiva imovinska prava iskorišćavanja u okviru svoje delatnosti pet godina od završetka dela, posle čega se vraćaju autoru, uz posebnu naknadu autoru određenu opštim aktom ili ugovorom; za računarske programe i baze podataka poslodavac je trajni nosilac imovinskih prava, ako ugovorom nije drukčije određeno (čl. 98 i 99). Autor može svoje delo iz radnog odnosa objaviti u sabranim delima i pre isteka pet godina (čl. 100).

Trajanje (čl. 102-106 i 147). Imovinska prava autora traju za života autora i 70 godina posle smrti (čl. 102). Kod koautorskog dela rok teče od smrti poslednjeg koautora, kod anonimnog dela i dela pod pseudonimom 70 godina od objavljivanja (čl. 103), kod filmskog dela od smrti poslednjeg od reditelja, scenariste, autora dijaloga i kompozitora filmske muzike (čl. 104), a kod muzičkog dela sa tekstom od smrti poslednjeg od kompozitora i autora teksta (čl. 102a). Svi rokovi se računaju od 1. januara godine posle događaja od kojeg teku (čl. 106). Srodna prava traju kraće: interpretator 50 godina od interpretacije, odnosno 70 ako je interpretacija snimljena na fonogram koji je u tom roku objavljen, proizvođač fonograma 50 odnosno 70 godina, proizvođač emisije 50 godina od prvog emitovanja, proizvođač baze podataka 15 godina, prvi izdavač slobodnog dela 25 godina (čl. 147).

Zakon o autorskom i srodnim pravima: autorski ugovor i licenca

Imovinska prava se ustupaju ili prenose autorskim ugovorom, koji se zaključuje u pisanoj formi ako zakonom nije drukčije određeno (čl. 61 i 67). U praksi se za ustupanje prava na korišćenje, posebno kod softvera, koristi i izraz licenca; zakon tu reč koristi za baze podataka (čl. 140), a za autorska dela govori o ustupanju imovinskih prava, sa istim sadržajem. Ustupanje može biti isključivo ili neisključivo, a ako ugovor ne kaže ništa, smatra se neisključivim (čl. 62). Može se ograničiti po sadržini, teritoriji i vremenu (čl. 63), a sticalac ne može prava dalje ustupiti bez dozvole autora, osim kad se prenosi cela firma (čl. 64). Prenos svojine na originalnom primerku ne prenosi autorsko pravo (čl. 65). Prava na budućem delu mogu se ustupiti ako su određeni vrsta dela i način korišćenja, ali je ništavo ustupanje prava na svim budućim delima autora i na načinima korišćenja koji nisu poznati u trenutku ugovora (čl. 66).

Ugovor sadrži imena strana, naslov ili drugu identifikaciju dela, prava koja se ustupaju, visinu i način plaćanja naknade ako je ugovorena, i sadržinska, prostorna i vremenska ograničenja (čl. 69). U sumnji se smatra da je ustupljeno manje prava, a dozvole za objavljivanje, snimanje i emitovanje moraju biti izričito ugovorene (čl. 68). Dve zaštitne odredbe u korist autora: ako dobit od korišćenja postane očigledno nesrazmerna ugovorenoj naknadi, autor može tražiti izmenu ugovora, u roku od dve godine od saznanja, a najduže šest godina od kraja godine u kojoj je nesrazmera nastala (čl. 70); ako sticalac isključivog prava delo ne koristi ili ga koristi nedovoljno, autor može posle dve godine od zaključenja ugovora povući ustupljeno pravo (čl. 71). Izdavački ugovor (čl. 73 i dalje) je poseban oblik autorskog ugovora, kod kojeg je ustupanje isključivo ako nije drukčije ugovoreno (čl. 75).

Kada se softver, dizajn ili tekst naručuje od spoljnog saradnika, odredbe o autorskim pravima treba da budu u samom ugovoru: ugovor o delu po Zakonu o obligacionim odnosima sam po sebi ne prenosi autorsko pravo na naručioca, osim u obimu iz čl. 95. Šta ugovor o delu uređuje, a šta ne, opisano je na strani Ugovor o delu, a zaštita poslovnih informacija koje nisu autorsko delo na strani NDA ugovor.

Deponovanje dela u Zavodu za intelektualnu svojinu

Autorsko pravo nastaje samim stvaranjem dela i ne zavisi od bilo kakve prijave (čl. 8). Zavod za intelektualnu svojinu ipak vodi evidenciju i prima deponovane primerke autorskih dela i predmeta srodnih prava, isključivo radi obezbeđenja dokaza (čl. 202 st. 1). Podaci iz evidencije smatraju se tačnim dok se ne dokaže suprotno, a ko se u dobroj veri oslonio na evidenciju ne odgovara za štetu (čl. 202). Deponovanje ne stvara pravo i ne utiče na nastanak ni trajanje zaštite (čl. 202 st. 6), a za upis se plaća propisana taksa (čl. 203). Zavod izdaje potvrdu o deponovanju, ne ispituje originalnost ni sadržaj dela, a postupak po urednom zahtevu traje najduže 30 dana. Postupak, obrasci A-1 i S-1 i uslovi za primerak dela opisani su na strani Zavoda Evidentiranje i deponovanje autorskih dela.

Autorsko pravo treba razlikovati od žiga. Žig štiti znak koji u prometu služi za razlikovanje robe ili usluga jednog lica od drugih, na primer naziv ili logo, stiče se upisom u Registar žigova koji vodi Zavod za intelektualnu svojinu i traje deset godina od podnošenja prijave, sa mogućnošću neograničenog produžavanja (Zakon o žigovima, „Sl. glasnik RS“, br. 6/2020, čl. 1, 10 i 58). Logo može biti i autorsko delo i žig, ali se naziv firme ili proizvoda štiti žigom, ne autorskim pravom. Žigovi su detaljnije opisani na strani Zakon o žigovima, a postupak prijave na strani Zavoda Žig.

Zaštita od povrede autorskog prava

Povredu čini svako neovlašćeno vršenje radnje obuhvaćene isključivim pravom, neplaćanje propisane naknade i neispunjavanje drugih zakonskih obaveza prema nosiocu prava (čl. 204). Nosilac prava može tužbom tražiti utvrđenje povrede ili ozbiljne pretnje povredom, zabranu vršenja radnji pod pretnjom plaćanja novčanog iznosa za svako ponavljanje, naknadu imovinske i neimovinske štete, povlačenje iz prometa, oduzimanje i uništenje primeraka i materijala za njihovu izradu, zabranu otuđenja tih sredstava, objavljivanje presude o trošku tuženog i podatke o trećim licima koja su učestvovala u povredi (čl. 205). Zabrana se može izreći i posredniku čije usluge se koriste za povredu (čl. 205 st. 2).

Pri odmeravanju naknade štete sud uzima u obzir izgubljenu dobit, dobit koju je povredilac ostvario i, kad je to opravdano, neimovinsku štetu; umesto toga može dosuditi paušalnu naknadu koja ne može biti niža od uobičajene naknade za zakonito korišćenje te vrste (čl. 206). Ko je na primerku označen kao nosilac prava, smatra se nosiocem dok se ne dokaže suprotno, a postupak zbog povrede je hitan (čl. 207). Na predlog lica koje učini verovatnim da je njegovo pravo povređeno sud može odrediti privremenu meru oduzimanja ili isključenja iz prometa predmeta povrede, zabrane otuđenja sredstava i zabrane daljeg vršenja povrede; ako je mera određena pre tužbe, tužba se podnosi u roku od 30 dana (čl. 210 i 210a). Sud može odrediti i obezbeđenje dokaza i naložiti dostavljanje podataka o poreklu i kanalima distribucije (čl. 211-213). Rok za tužbu za naknadu štete nije u ovom zakonu, nego u opštim pravilima o zastarelosti potraživanja naknade štete iz Zakona o obligacionim odnosima (čl. 376), opisanim na strani Zakon o obligacionim odnosima.

Pored građanske zaštite postoje privredni prestupi za pravna lica (čl. 215), prekršaji za preduzetnike, odgovorna i fizička lica (čl. 216 i 217) i krivična dela iz Krivičnog zakonika: povreda moralnih prava autora i interpretatora (čl. 198 KZ) i neovlašćeno iskorišćavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava (čl. 199 KZ).

Kolektivno ostvarivanje prava

Nosilac prava može svoje pravo ostvarivati individualno ili kolektivno, osim u slučajevima kad zakon propisuje obavezno kolektivno ostvarivanje (čl. 150). Kolektivno ostvarivanje ide preko organizacije koja se ne osniva radi sticanja dobiti (čl. 152), a radi na osnovu dozvole Zavoda za intelektualnu svojinu, koja se izdaje na pet godina i može se produžavati (čl. 157-160). Tarifu organizacija pregovara sa reprezentativnim udruženjima korisnika, a ako sporazum ne bude postignut, predlog tarife odobrava Zavod (čl. 170-176); naknade za korišćenje koje je nužno za delatnost korisnika određuju se po pravilu u procentu od prihoda (čl. 170). Korisnici su dužni da pribave prava pre početka korišćenja, da u roku od 15 dana prijave podatke o korišćenju i da dozvole uvid u dokumentaciju; vlasnik prostora, zakupodavac i organizator događaja solidarno odgovaraju za plaćanje (čl. 187). Po evidenciji Zavoda dozvolu imaju, među ostalima, Sokoj za muzička dela, OFPS za proizvođače fonograma, PI za interpretatore, OFA za fotografe, OORP za reprografska prava i UFUS AFA Zaštita za filmske autore. Za vlasnika kafića, prodavnice ili salona to znači da se naknada za muziku u prostoru plaća organizaciji, a ne pojedinačno svakom autoru.

Da li postoji novi Zakon o autorskom i srodnim pravima 2025. ili 2026. godine

Ne. Važi zakon iz 2009. godine sa četiri promene. Izmene iz 2011. i 2012. godine (br. 99/2011 i 119/2012) prenele su poslove ranije Komisije za autorsko i srodna prava na Zavod za intelektualnu svojinu i uvele jedinstvenu naknadu za javno saopštavanje muzike, interpretacija i fonograma. Odluka Ustavnog suda objavljena u br. 29/2016 ukinula je jednu odredbu zakona. Izmene iz 2019. godine (br. 66/2019) produžile su rokove zaštite za muzička dela sa tekstom i za snimljene interpretacije i fonograme na 70 godina i uredile iscrpljenje prava za primerke zakonito stavljene u promet u Evropskoj uniji. Nacrt novog zakona radi usklađivanja sa evropskim direktivama bio je na javnim konsultacijama, ali do oktobra 2026. novi zakon nije usvojen.

Gde pročitati zvanični tekst

Zvanični prečišćeni tekst dostupan je u Pravno-informacionom sistemu Republike Srbije (pravno-informacioni-sistem.rs), a Zavod za intelektualnu svojinu na svom sajtu objavljuje pregled važećih propisa iz oblasti autorskog i srodnih prava: Zakoni i propisi, autorsko i srodna prava. Nezvanični prečišćeni tekstovi dostupni su i na komercijalnim pravnim bazama kao što je paragraf.rs.

Izvori

• Zakon o autorskom i srodnim pravima („Sl. glasnik RS“, br. 104/2009, 99/2011, 119/2012, 29/2016 - odluka US i 66/2019)
• Zavod za intelektualnu svojinu: Autorsko i srodna prava
• Zavod za intelektualnu svojinu: Evidentiranje i deponovanje autorskih dela
• Zavod za intelektualnu svojinu: Kolektivno ostvarivanje
• Zakon o žigovima („Sl. glasnik RS“, br. 6/2020), čl. 1, 10 i 58
• Krivični zakonik („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005 ... 94/2024 i 63/2026), čl. 198 i 199
• Zakon o obligacionim odnosima, čl. 376