Pređi na sadržaj
AdvokatX
Meni
Probajte besplatno

Zakon o žigovima ukratko: prijava žiga, trajanje, povreda žiga

Zakon o žigovima („Sl. glasnik RS“, br. 6/2020): šta se štiti žigom, razlozi za odbijanje, prijava Zavodu, trajanje 10 godina i obnova, Madrid, povreda žiga.

INFO
Kratak odgovor. Zakon o žigovima uređuje kako se naziv, logo ili drugi znak štiti kao žig u Srbiji: šta može biti žig, iz kojih razloga Zavod za intelektualnu svojinu odbija prijavu, kako teče postupak od prijave do registracije, koliko žig traje i kako se obnavlja, kako se štiti u inostranstvu preko Madridskog sistema i šta vlasnik može da traži kad mu neko povredi žig. Važeći tekst objavljen je u „Sl. glasniku RS“, br. 6/2020, i do sada nije menjan. Žig traje 10 godina od dana podnošenja prijave i može se obnavljati neograničeno (čl. 58). Stranica objašnjava zakon običnim jezikom i ne zamenjuje zvanični tekst.

Šta uređuje Zakon o žigovima i na koga se primenjuje

Zakon o žigovima uređuje način sticanja i zaštitu prava na znak kojim se u prometu obeležava roba ili usluga (čl. 1). Žig je pravo koje nastaje registracijom kod Zavoda za intelektualnu svojinu i daje nosiocu isključivo pravo da zaštićeni znak koristi za robu i usluge na koje se odnosi i da svakom drugom zabrani neovlašćeno korišćenje istog ili sličnog znaka (čl. 49). Zakon se primenjuje na svako lice, domaće ili strano, koje u Srbiji traži ili ima žig, pri čemu strana lica bez sedišta ili prebivališta u Srbiji nastupaju preko zastupnika iz registra Zavoda ili domaćeg advokata (čl. 12).

Zvanični citat: Zakon o žigovima („Sl. glasnik RS“, br. 6/2020). Zakon je stupio na snagu 1. februara 2020. i do oktobra 2026. nije menjan. Ako na internetu naiđete na brojeve članova iz zakona iz 2009. godine, oni se ne poklapaju sa ovima.

Zakon ne uređuje poslovno ime (to je Zakon o privrednim društvima) ni autorsko pravo na sam logo (to je Zakon o autorskom i srodnim pravima), ali se sa oba prepliće: ranije poslovno ime i ranije autorsko pravo su razlozi za prigovor protiv tuđe prijave žiga (čl. 6 i 7).

Kako je zakon strukturisan

Zakon ima 116 članova. Celine koje se najčešće traže:

  • Predmet i uslovi zaštite (čl. 1-8): vrste žiga, šta može biti žig, apsolutni i relativni razlozi za odbijanje
  • Postupak za priznanje žiga (čl. 9-40): prijava, prioritet, ispitivanje, objava, prigovor, registracija
  • Međunarodno registrovanje žiga (čl. 41-48)
  • Sadržina, obim i ograničenja prava (čl. 49-57): isključiva prava, iscrpljenje, opštepoznati žig
  • Trajanje i promet žiga (čl. 58-71): 10 godina, obnova, prenos, licenca, zaloga
  • Prestanak žiga (čl. 72-89): istek, odricanje, ništavost, prestanak zbog nekorišćenja
  • Građanskopravna zaštita (čl. 90-108): tužba zbog povrede, privremene mere, obezbeđenje dokaza
  • Kaznene odredbe (čl. 109-110) i prelazne i završne odredbe (čl. 111-116)

Šta se može zaštititi žigom i koje vrste žiga postoje

Žigom se štiti znak koji se može predstaviti u registru i koji je podoban za razlikovanje robe ili usluga jednog lica od robe ili usluga drugog lica: reči uključujući lična imena, crteži, slova, brojevi, boje, trodimenzionalni oblici, oblik robe ili njenog pakovanja, zvuci i kombinacije tih elemenata (čl. 4). Ne mogu se zaštititi pečati, štambilji i žigovi za obeležavanje predmeta od plemenitih metala (čl. 3).

Zakon poznaje tri vrste. Individualni žig pripada jednom fizičkom ili pravnom licu. Kolektivni žig prijavljuje udruženje proizvođača ili pružalaca usluga, a koriste ga članovi pod uslovima iz opšteg akta. Žig garancije koristi više privrednih subjekata pod nadzorom nosioca i potvrđuje kvalitet, materijal, način proizvodnje ili drugo zajedničko svojstvo (čl. 2).

Apsolutni i relativni razlozi za odbijanje

Apsolutni razlozi (čl. 5) štite javni interes i Zavod ih ispituje po službenoj dužnosti. Ne registruje se znak koji: ne ispunjava uslove iz čl. 4; je protivan javnom poretku ili prihvaćenim moralnim principima; nije distinktivan; se sastoji isključivo od oblika koji proizlazi iz prirode robe, koji je potreban za tehnički rezultat ili koji robi daje bitnu vrednost; isključivo opisuje vrstu, kvalitet, količinu, namenu, vrednost, geografsko poreklo ili vreme proizvodnje; je postao uobičajen u svakodnevnom govoru ili poslovnoj praksi; dovodi javnost u zabludu o prirodi, kvalitetu ili poreklu robe; sadrži zvanične znake kontrole ili garancije kvaliteta bez odobrenja; sadrži državni grb, zastavu ili drugi zvanični simbol Srbije ili druge države bez odobrenja; sadrži nacionalne ili religiozne simbole; je u sukobu sa zaštićenom oznakom geografskog porekla ili ranijim nazivom biljne sorte (čl. 5 st. 1). Nedostatak distinktivnosti, opisnost i uobičajenost mogu se prevazići dokazom da je znak upotrebom stekao distinktivnost pre prijave (čl. 5 st. 2).

Relativni razlozi (čl. 6 i 7) štite ranija prava drugih lica i Zavod ih primenjuje po prigovoru, mada sličnost sa ranijim žigovima ispituje i sam. Odbija se znak istovetan ranijem žigu za istovetnu robu; znak sličan ranijem žigu za istu ili sličnu robu kad postoji verovatnoća zabune, uključujući dovođenje u vezu; znak koji je kopija ili podražavanje opštepoznatog žiga; znak koji bi nepravedno iskoristio ili oštetio reputaciju ranijeg žiga sa reputacijom bez obzira na vrstu robe; znak koji povređuje autorsko pravo ili drugo pravo industrijske svojine; znak koji sadrži lik ili ime drugog lica bez pristanka (čl. 6). Odbija se i znak istovetan ili sličan ranijem poslovnom imenu za istu ili sličnu delatnost, kao i prijava koju je bez odobrenja na svoje ime podneo zastupnik ili agent nosioca stranog žiga (čl. 7).

Prijava Zavodu za intelektualnu svojinu: postupak korak po korak

Prijava. Postupak se vodi kao upravni postupak pred Zavodom za intelektualnu svojinu (čl. 9). Prijava sadrži zahtev za priznanje žiga, izgled znaka, spisak robe i usluga na koje se odnosi i podatke o podnosiocu (čl. 14); roba i usluge razvrstavaju se po Ničanskoj klasifikaciji (čl. 15). Jednom prijavom se prijavljuje jedan znak. Podnosi se na obrascu Ž-1 ili elektronski preko servisa e-Prijava Zavoda, uz dokaz o plaćenoj taksi. Dan podnošenja uredne prijave je i dan od kog teče zaštita i trajanje žiga (čl. 19 i 58).

Prioritet. Ko je prijavu podneo ranije ima prednost (čl. 20). Podnosilac koji je istu prijavu u prethodnih šest meseci podneo u drugoj državi članici Pariske unije može tražiti prvenstvo od tog datuma (čl. 21), a izlaganje na priznatoj izložbi daje prvenstvo od dana izlaganja ako se prijava podnese u roku od tri meseca (čl. 23).

Ispitivanje. Zavod prvo ispituje formalnu urednost i poziva podnosioca da je uredi (čl. 27), a zatim ispituje postojanje razloga za odbijanje, uključujući pretragu ranijih žigova i prijava (čl. 30). Ako nađe smetnju, obaveštava podnosioca o rezultatu ispitivanja i daje mu rok za izjašnjenje; podnosilac tada može da suzi spisak robe, izostavi nedistinktivne delove znaka, dostavi dokaze o stečenoj distinktivnosti ili saglasnost nosioca ranijeg prava (čl. 31).

Objava i prigovor. Urednu prijavu bez smetnji Zavod objavljuje u Glasniku intelektualne svojine (čl. 33). Od objave teče rok od tri meseca za prigovor nosioca ranijeg prava iz razloga iz čl. 6 i 7; rok se ne produžava (čl. 34). Podnosilac prijave može zahtevati dokaz da je raniji žig u prethodnih pet godina korišćen (čl. 36), a strane mogu zajedno tražiti prekid do 24 meseca radi dogovora (čl. 37).

Registracija. Posle isteka roka za prigovor, odnosno po njegovom odbijanju, podnosilac plaća taksu za prvih 10 godina (čl. 38), Zavod upisuje žig u Registar žigova i izdaje ispravu o žigu (čl. 39), a registraciju objavljuje (čl. 40). Protiv odluke Zavoda nema žalbe, već se u roku od 30 dana može pokrenuti upravni spor. Po podacima Zavoda, postupak bez prigovora po pravilu traje oko šest meseci, a duže ako prijava ima nedostatke ili bude osporena.

Takse. Iznose propisuje Zakon o republičkim administrativnim taksama, a Zavod ih objavljuje na sajtu i u kalkulatoru taksi. Prema cenovniku Zavoda u oktobru 2026: prijava individualnog žiga 21.390 dinara za do tri klase, 4.290 dinara po klasi preko tri i 4.290 dinara za grafički znak, uz 25% umanjenja za elektronsku prijavu; registracija i prvih 10 godina, kao i svako produženje, 42.740 dinara za do tri klase i 6.410 dinara po dodatnoj klasi; prigovor 24.970 dinara; zahtev za međunarodno registrovanje 10.660 dinara. Iznosi se usklađuju, pa pre uplate proverite aktuelni cenovnik.

Trajanje žiga i obnova

Žig traje 10 godina računajući od dana podnošenja prijave i može se, uz zahtev i uplatu takse, obnavljati neograničen broj puta za po 10 godina (čl. 58 st. 1-3). Zahtev za obnovu podnosi se u poslednjih šest meseci važenja; posle isteka ostaje dodatnih šest meseci uz taksu uvećanu za 50% (čl. 58 st. 4). Ko propusti i taj rok, žig gubi (čl. 72), a novi se može steći samo novom prijavom, sa novim datumom prvenstva.

Žig se može preneti ugovorom, dati u licencu ili založiti; promene se upisuju u registar i proizvode dejstvo prema trećima od upisa (čl. 59-71). Nosilac ne može zabraniti dalju prodaju originalne robe koju je sam stavio u promet ili je to učinjeno uz njegovu saglasnost bilo gde u svetu, osim ako se roba posle toga promenila ili pogoršala (čl. 53).

Međunarodna registracija: Madridski sistem

Žig važi samo na teritoriji za koju je registrovan. Za zaštitu u drugim državama Zakon uređuje postupak po Madridskom aranžmanu i Madridskom protokolu (čl. 1 i 41-48). Na osnovu domaće prijave ili registrovanog žiga, nosilac preko Zavoda podnosi zahtev za međunarodno registrovanje, u kome označava države i navodi spisak robe i usluga na engleskom ili francuskom jeziku (čl. 41 i 42). Zavod ispituje zahtev, naplaćuje domaću taksu i prosleđuje ga Međunarodnom biroa Svetske organizacije za intelektualnu svojinu, kojem se posebno, u švajcarskim francima, plaćaju međunarodne takse (čl. 43 i 44). Ako Biro primi zahtev u roku od dva meseca od podnošenja Zavodu, međunarodna registracija nosi datum domaćeg podnošenja.

Međunarodna registracija pet godina zavisi od osnovnog domaćeg žiga: prestane li on, prestaje i međunarodna registracija (čl. 45). Svaka označena država ispituje žig po svom pravu i može ga odbiti; po podacima Zavoda to po pravilu traje 12 do 18 meseci. Prigovor protiv međunarodne registracije koja označava Srbiju podnosi se Zavodu u roku od tri meseca od objave (čl. 46). Za tržište Evropske unije alternativa je žig Evropske unije, koji se prijavljuje Zavodu Evropske unije za intelektualnu svojinu i važi u svim državama članicama kao jedno pravo.

Povreda žiga i zaštita pred sudom

Povreda je svako neovlašćeno korišćenje zaštićenog znaka u prometu, uključujući stavljanje znaka na robu ili pakovanje, nuđenje i prodaju, uvoz, izvoz i tranzit, korišćenje u poslovnoj dokumentaciji i oglašavanju, pa i upotrebu sa dodacima kao što su „tip“, „način“ ili „kao“ (čl. 90). Tužbu može podneti nosilac žiga, podnosilac prijave, sticalac isključive licence i korisnik kolektivnog žiga ili žiga garancije uz saglasnost nosioca (čl. 91).

Tužbom se može tražiti utvrđenje povrede, zabrana radnji kojima se žig povređuje, naknada štete, objavljivanje presude o trošku tuženog, povlačenje robe iz prometa i njeno uništenje ili preinačenje, kao i zabrana upotrebe sredstava kojima je roba proizvedena (čl. 92). Rok za tužbu je tri godine od dana kad je tužilac saznao za povredu i učinioca, a najkasnije pet godina od dana učinjene povrede; postupak je hitan (čl. 93). Sud može odrediti privremene mere, između ostalog oduzimanje ili isključenje sporne robe iz prometa, i bez saslušanja protivne strane kad preti nenadoknadiva šteta; mera određena pre tužbe prestaje ako tužba ne bude podneta u roku od 30 dana (čl. 95-98). Zakon predviđa i obezbeđenje dokaza (čl. 99-102) i obavezu trećih lica da daju podatke o poreklu robe (čl. 103). Povreda žiga je i privredni prestup za pravno lice, odnosno prekršaj za preduzetnika i fizičko lice (čl. 109 i 110).

Žig se može izgubiti i bez tuđe povrede: zbog neprekidnog nekorišćenja pet godina (čl. 82 i 83), zbog toga što je postao uobičajen naziv robe ili obmanjujući (čl. 84), ili oglašavanjem ništavim ako je registrovan protivno čl. 4-7 (čl. 74-78). Zato je žig korisno koristiti onako kako je registrovan i čuvati dokaze o upotrebi.

Gde pročitati zvanični tekst

Zvanični tekst objavljuje Pravno-informacioni sistem Republike Srbije: Zakon o žigovima na pravno-informacioni-sistem.rs. Obrasce, uputstvo za prijavu, kalkulator taksi, pretragu baze žigova i servis e-Prijava objavljuje Zavod za intelektualnu svojinu, Kneginje Ljubice 5, Beograd. Pre prijave pretražite bazu žigova Zavoda: sličan raniji žig je najčešći razlog odbijanja.

Izvori

Šta da uradite

  • Žigom se štiti znak koji se može grafički predstaviti i koji razlikuje robu ili usluge jednog lica od drugih: reči, lična imena, crteži, slova, brojevi, boje, trodimenzionalni oblici, oblik robe ili pakovanja, zvuci i njihove kombinacije (čl. 4). Postoje individualni, kolektivni i žig garancije (čl. 2).
  • Ne registruje se znak koji nije distinktivan, koji samo opisuje vrstu, kvalitet, namenu ili poreklo robe, koji je uobičajen u svakodnevnom govoru, koji dovodi javnost u zabludu, protivan javnom poretku ili moralu, ili sadrži državne simbole bez odobrenja (čl. 5 st. 1). Nedostatak distinktivnosti može se prevazići dokazom da je znak upotrebom stekao distinktivnost (čl. 5 st. 2).
  • Relativni razlozi štite ranija prava: istovetan ili sličan raniji žig za istu ili sličnu robu kad postoji verovatnoća zabune, opštepoznat žig, žig sa reputacijom, autorsko pravo i druga prava industrijske svojine, lik i ime drugog lica (čl. 6), kao i poslovno ime i prijavu koju je agent podneo na svoje ime (čl. 7).
  • Prijava se podnosi Zavodu za intelektualnu svojinu, na obrascu ili elektronski, i sadrži zahtev, izgled znaka, spisak robe i usluga razvrstan po Ničanskoj klasifikaciji i podatke o podnosiocu (čl. 14 i 15). Strano lice bez sedišta ili prebivališta u Srbiji nastupa preko zastupnika upisanog u registar Zavoda ili domaćeg advokata (čl. 12).
  • Prioritet pripada ranijem podnosiocu (čl. 20); ko je prijavu podneo u drugoj državi članici Pariske unije ima šest meseci da zatraži pravo prvenstva u Srbiji (čl. 21).
  • Zavod ispituje formalnu urednost (čl. 27) i razloge za odbijanje (čl. 30 i 31), pa urednu prijavu objavljuje u svom glasniku (čl. 33). Nosilac ranijeg prava može podneti prigovor u roku od tri meseca od objave; rok se ne produžava (čl. 34).
  • Po proteku roka za prigovor ili po odluci o prigovoru podnosilac plaća taksu za prvih 10 godina, Zavod upisuje žig u registar i izdaje ispravu o žigu (čl. 38-40). Prema podacima Zavoda, uredna prijava bez prigovora po pravilu traje oko šest meseci.
  • Žig traje 10 godina od dana podnošenja prijave i obnavlja se neograničen broj puta, uz zahtev i taksu; zahtev se može podneti u poslednjih šest meseci važenja, a u dodatnih šest meseci po isteku uz uvećanu taksu (čl. 58).
  • Za inostranstvo se preko Zavoda podnosi zahtev za međunarodno registrovanje po Madridskom aranžmanu i Protokolu, na osnovu domaće prijave ili registracije, sa spiskom robe i usluga na engleskom ili francuskom (čl. 41-48).
  • Kod povrede žiga nosilac tužbom traži utvrđenje povrede, zabranu, naknadu štete, objavljivanje presude, povlačenje i uništenje robe (čl. 90-92). Tužba se podnosi u roku od tri godine od saznanja za povredu i učinioca, a najkasnije pet godina od povrede; postupak je hitan (čl. 93). Privremene mere su moguće i pre tužbe, uz obavezu da se tužba podnese u roku od 30 dana (čl. 95 i 96).

Pitanja i odgovori

Koji Zakon o žigovima važi 2026. godine i da li je menjan?

Važi Zakon o žigovima objavljen u „Sl. glasniku RS“, br. 6/2020, koji je stupio na snagu 1. februara 2020. i zamenio zakon iz 2009. godine. Do oktobra 2026. nije imao izmene. Zakon ima 116 članova i usklađen je sa pravom Evropske unije u oblasti žigova, pa su pojmovi, razlozi za odbijanje i postupak prigovora bliski onima pred Zavodom Evropske unije za intelektualnu svojinu. Postupak registracije vodi Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije u Beogradu (čl. 9).

Koja je razlika između žiga, poslovnog imena i domena?

Poslovno ime je naziv pod kojim firma posluje i upisuje se u registar APR po Zakonu o privrednim društvima; ono samo po sebi ne daje isključivo pravo na znak za robu i usluge. Žig je pravo industrijske svojine koje nastaje registracijom kod Zavoda i daje nosiocu isključivo pravo da znak koristi za robu i usluge za koje je registrovan i da drugima zabrani istovetan ili sličan znak (čl. 49). Internet domen je samo adresa i ne daje pravo na znak. Zakon ipak povezuje ova prava: ranije poslovno ime može biti osnov prigovora protiv prijave žiga (čl. 7), a korišćenje tuđeg žiga u poslovnom imenu ili na sajtu može biti povreda (čl. 49 st. 2 i 3). Zato se pri izboru naziva firme vredi prvo proveriti baza žigova Zavoda.

Koliko košta registracija žiga i koje takse se plaćaju?

Takse propisuje Zakon o republičkim administrativnim taksama, a aktuelne iznose Zavod objavljuje na svom sajtu. Prema cenovniku Zavoda u oktobru 2026, taksa za prijavu individualnog žiga iznosi 21.390 dinara za do tri klase robe i usluga, uz 4.290 dinara za svaku klasu preko tri i 4.290 dinara dodatno za grafički znak; za elektronsku prijavu taksa je umanjena za 25%. Taksa za registraciju i prvih 10 godina važenja, kao i za svako produženje, iznosi 42.740 dinara za do tri klase, uz 6.410 dinara po dodatnoj klasi, a kod zakašnjenja se uvećava za 50%. Taksa za prigovor iznosi 24.970 dinara, a za zahtev za međunarodno registrovanje 10.660 dinara; međunarodne takse plaćaju se posebno Svetskoj organizaciji za intelektualnu svojinu u švajcarskim francima. Zastupanje i pretraga se plaćaju odvojeno. Iznosi se menjaju, pa pre uplate proverite kalkulator taksi na sajtu Zavoda.

Šta se dešava posle objave prijave i ko može da podnese prigovor?

Posle ispitivanja Zavod prijavu koja ispunjava uslove objavljuje u Glasniku intelektualne svojine (čl. 33). Od objave teče rok od tri meseca u kome nosilac ranijeg žiga, prijave, opštepoznatog žiga, autorskog prava, drugog prava industrijske svojine, prava na lik ili ime, ili ranijeg poslovnog imena može podneti prigovor iz razloga iz čl. 6 i 7; rok se ne može produžiti (čl. 34). Na zahtev podnosioca prijave podnosilac prigovora mora da dokaže da je svoj raniji žig stvarno koristio u prethodnih pet godina, inače se prigovor odbija (čl. 36). Strane mogu zajednički tražiti prekid postupka do 24 meseca radi pregovora (čl. 37). Ako prigovora nema ili bude odbijen, podnosilac plaća taksu za prvih 10 godina i žig se registruje (čl. 38 i 39).

Da li mogu da izgubim žig ako ga ne koristim?

Da. Ako nosilac bez opravdanog razloga ne koristi žig za robu ili usluge za koje je registrovan neprekidno pet godina od registracije, odnosno od poslednje upotrebe, svako zainteresovano lice može tražiti da žig prestane da važi zbog nekorišćenja, a upotrebu dokazuje nosilac (čl. 82). Prestanak nastupa od dana podnošenja zahteva (čl. 83). Žig prestaje i istekom 10 godina bez obnove, odricanjem nosioca ili prestankom pravnog lica (čl. 72), a može biti oglašen ništavim ako je registrovan protivno uslovima iz čl. 4-7 (čl. 74-78). Žig koji je upotrebom postao uobičajen naziv robe ili postao obmanjujući takođe prestaje da važi (čl. 84).

Kako da zaštitim žig u inostranstvu?

Žig važi samo na teritoriji za koju je registrovan. Za više država najčešće se koristi Madridski sistem: na osnovu domaće prijave ili registracije, preko Zavoda se podnosi zahtev za međunarodno registrovanje, u kome se označavaju države, a spisak robe i usluga navodi na engleskom ili francuskom (čl. 41 i 42). Zavod proverava zahtev i prosleđuje ga Svetskoj organizaciji za intelektualnu svojinu (čl. 43 i 44). Međunarodna registracija pet godina zavisi od domaćeg žiga: ako domaći žig u tom roku prestane, prestaje i međunarodna registracija (čl. 45). Svaka označena država ispituje prijavu po svojim pravilima, po podacima Zavoda obično u roku od 12 do 18 meseci. Za Evropsku uniju može se tražiti i žig Evropske unije direktno kod Zavoda Evropske unije za intelektualnu svojinu.

Neko koristi moj žig. Šta mogu da tražim i u kom roku?

Povreda je svako neovlašćeno korišćenje zaštićenog znaka ili znaka koji mu je sličan za istu ili sličnu robu, uključujući stavljanje na robu, ponudu i oglašavanje, uvoz i izvoz, pa i dodavanje reči kao što su „tip“ ili „način“ (čl. 90). Tužbu može podneti nosilac žiga, podnosilac prijave i licencirani korisnik (čl. 91). Tužbom se traži utvrđenje povrede, zabrana daljeg činjenja, naknada štete, objavljivanje presude, povlačenje robe iz prometa i njeno uništenje ili preinačenje (čl. 92). Rok je tri godine od saznanja za povredu i učinioca, a najkasnije pet godina od dana povrede; postupak je hitan (čl. 93). Pre ili tokom parnice sud može odrediti privremenu meru, i bez saslušanja protivnika, s tim da se tužba tada podnosi u roku od 30 dana (čl. 95 i 96). Povreda žiga je i privredni prestup, odnosno prekršaj (čl. 109 i 110).