Pređi na sadržaj
AdvokatX
Meni
Probajte besplatno

Zakon o obligacionim odnosima ukratko: ugovori, šteta, zastarelost

Zakon o obligacionim odnosima (ZOO): šta uređuje, važeći tekst i brojevi službenih glasila, rokovi zastarelosti, raskid ugovora, naknada štete i kamata.

INFO
Kratak odgovor. Zakon o obligacionim odnosima (ZOO) uređuje ugovore, naknadu štete i druge obaveze između građana i firmi: kako obaveza nastaje, kako se ispunjava, kada prestaje i kada zastareva. Važeći tekst objavljen je u „Sl. listu SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 (odluka USJ) i 57/89, „Sl. listu SRJ“, br. 31/93, „Sl. listu SCG“, br. 1/2003 (Ustavna povelja) i „Sl. glasniku RS“, br. 18/2020. Stranica objašnjava zakon običnim jezikom i ne zamenjuje zvanični tekst.

Šta uređuje Zakon o obligacionim odnosima i na koga se primenjuje

Zakon o obligacionim odnosima je osnovni zakon građanskog i privrednog prava u Srbiji. Uređuje obligacione odnose, to jest odnose u kojima jedna strana nešto duguje drugoj: iz ugovora, iz prouzrokovanja štete, iz sticanja bez osnova, poslovodstva bez naloga i jednostrane izjave volje. Primenjuje se na sve: na građane, preduzetnike i privredna društva. Na ugovore u privredi primenjuju se ista pravila, uz pojedine strože odredbe, na primer kraće rokove za prigovore na robu.

Većina pravila je dispozitivna. Strane su slobodne da svoje odnose urede po svojoj volji, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih običaja (čl. 10). Zakon se zato najčešće primenjuje na ono što u ugovoru nije uređeno. Za potrošačke ugovore prvo se gleda Zakon o zaštiti potrošača, a ZOO se primenjuje dopunski.

Zakon je donet 1978. godine i još je na snazi. Zvanični citat: Zakon o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93, „Sl. list SCG“, br. 1/2003 - Ustavna povelja i „Sl. glasnik RS“, br. 18/2020). Poslednja izmena je Zakon o izmenama i dopuni ZOO iz marta 2020. godine (br. 18/2020). Taj zakon je dopunio čl. 29 i izmenio čl. 90 (za saglasnost i punomoćje za ugovor koji se solemnizuje ili sačinjava kao javnobeležnički zapis dovoljan je overen potpis) i čl. 455 (ugovor o prodaji nepokretnosti zaključuje se u formi iz posebnog zakona o prometu nepokretnosti, pod pretnjom ništavosti).

Kako je zakon strukturisan

Zakon ima preko 1.100 članova u četiri dela:

  • Deo prvi, Opšti deo: osnovna načela, nastanak obaveza (ugovor, prouzrokovanje štete, sticanje bez osnova, poslovodstvo bez naloga, jednostrana izjava volje), dejstva obaveza, prestanak obaveza (ispunjenje, prebijanje, zastarelost), razne vrste obaveza i promena poverioca ili dužnika.
  • Deo drugi, Ugovori: prodaja, razmena, zajam, zakup, ugovor o delu, građenje, prevoz, licenca, ostava, nalog, komision, zastupanje, posredovanje, špedicija, organizovanje putovanja, osiguranje, zaloga, jemstvo, bankarski poslovi (depozit, tekući račun, kredit, akreditiv, bankarska garancija) i poravnanje.
  • Deo treći: merodavno pravo u slučaju sukoba zakona.
  • Deo četvrti: prelazne i završne odredbe.

Za svakodnevne situacije najčešće se čitaju opšta pravila o ugovoru (čl. 26-153), o šteti (čl. 154-209), o zastarelosti (čl. 360-393) i o prodaji (čl. 454 i dalje).

Odredbe koje se najčešće traže

Zaključenje ugovora (čl. 26). Ugovor je zaključen kada se strane saglase o bitnim sastojcima. Pisana forma je uslov samo kada je zakon izričito traži.

Ništavi i rušljivi ugovori (čl. 103 i 111-117). Ništav je ugovor protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima. Rušljiv je ugovor zaključen uz manu volje (pretnja, bitna zabluda, prevara) ili sa ograničeno poslovno sposobnim licem; njegovo poništenje se mora tražiti u roku iz čl. 117.

Prekomerno oštećenje i zelenaški ugovor (čl. 139 i 141). Kod očigledne nesrazmere uzajamnih davanja oštećena strana može tražiti poništenje u roku od godinu dana. Zelenaški ugovor, kojim neko koristi tuđu nuždu ili neiskustvo radi nesrazmerne koristi, ništav je.

Raskid zbog neispunjenja (čl. 124-126). Strana koja je verna ugovoru bira između zahteva za ispunjenje i raskida, a u svakom slučaju može tražiti naknadu štete.

Osnov odgovornosti za štetu (čl. 154). Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je da je naknadi, osim ako dokaže da je nastala bez njegove krivice. Za štetu od opasne stvari ili opasne delatnosti odgovara se bez obzira na krivicu.

Obim naknade (čl. 189, 192 i 200). Naknađuju se obična šteta i izmakla korist. Oštećeni koji je doprineo šteti dobija srazmerno manju naknadu. Za fizičke i duševne bolove i strah može se dosuditi pravična novčana naknada.

Kapara i ugovorna kazna (čl. 79-80 i 270). Kapara potvrđuje da je ugovor zaključen. Ugovorna kazna se ugovara za slučaj neispunjenja ili zadocnjenja, ali ne može biti ugovorena za novčane obaveze.

Zatezna kamata (čl. 277). Na svaku novčanu obavezu sa kojom dužnik kasni teče zatezna kamata, bez posebnog ugovaranja.

Nedostaci kupljene stvari (čl. 478-500 i 508-515). Kupac koji je na vreme obavestio prodavca o materijalnom nedostatku može tražiti otklanjanje nedostatka ili zamenu, sniženje cene ili raskid ugovora, uz naknadu štete (čl. 488). Kod pravnih nedostataka, na primer tuđeg prava na stvari, pravo kupca se gasi istekom godine dana od saznanja za pravo trećeg (čl. 515).

Zastarelost (čl. 360-393). Zastarelošću prestaje pravo da se ispunjenje zahteva preko suda. Rokovi su navedeni u listi iznad.

Zastarelost po Zakonu o obligacionim odnosima: kako zastareva dug

Ljudi zastarevanje duga najčešće traže kada im stigne stari račun ili opomena, ili kada neko duguje novac godinama. Postupak je u tri koraka.

1. Kada rok počinje. Zastarelost počinje da teče prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje, to jest od dospelosti duga (čl. 361).

2. Koji rok važi. Opšti rok je deset godina (čl. 371). Kraći rokovi imaju prednost: tri godine za povremena potraživanja kao što su kamata i izdržavanje, računajući od dospelosti svakog davanja (čl. 372), tri godine za međusobna potraživanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga, posebno za svaku isporuku (čl. 374), i godinu dana za struju, grejanje, gas, vodu, dimničarske usluge i održavanje čistoće kada su korišćeni za domaćinstvo, kao i za telefonske i poštanske usluge (čl. 378). Dug utvrđen pravnosnažnom presudom zastareva za deset godina, i kada je za sam dug važio kraći rok (čl. 379).

3. Da li je rok prekinut. Zastarevanje se prekida kada dužnik prizna dug, izjavom ili posredno, na primer otplatom, plaćanjem kamate ili davanjem obezbeđenja (čl. 387), i kada poverilac podnese tužbu ili preduzme drugu radnju protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom (čl. 388). Posle prekida rok počinje iznova, a vreme pre prekida se ne računa (čl. 392). Opomena poslata poštom ne prekida zastarevanje.

Okvirni datum do kog se potraživanje može utužiti možete izračunati u našem alatu Do kada mogu da tužim?. Alat ne uzima u obzir prekid i zastoj zastarelosti, pa ako je dug priznat ili je vođen postupak, rok treba računati posebno.

Gde pročitati zvanični tekst

Zvanični prečišćeni tekst nalazi se u Pravno-informacionom sistemu Republike Srbije: Zakon o obligacionim odnosima na pravno-informacioni-sistem.rs. Pošto je zakon star i jezik mu je mestimično arhaičan, članove je korisno čitati zajedno sa naslovom iznad člana, koji u jednoj rečenici govori o čemu se radi. Kada rok zastarelosti ili rok za prigovor zavisi od datuma, računanje roka u konkretnom slučaju vredi proveriti sa advokatom.

Izvori

Šta da uradite

  • Opšti rok zastarelosti potraživanja je deset godina, ako zakonom nije određen drugi rok (čl. 371).
  • Povremena potraživanja, kao što su kamata i izdržavanje, zastarevaju za tri godine od dospelosti svakog davanja (čl. 372). Zakupnina takođe zastareva za tri godine (čl. 375).
  • Međusobna potraživanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga zastarevaju za tri godine (čl. 374).
  • Naknada štete zastareva za tri godine od saznanja za štetu i učinioca, a u svakom slučaju za pet godina od nastanka štete (čl. 376). Kod štete iz krivičnog dela važi rok zastarelosti krivičnog gonjenja ako je duži (čl. 377).
  • Računi za struju, grejanje, gas, vodu, dimničarske usluge i održavanje čistoće za potrebe domaćinstva, kao i telefonske usluge, zastarevaju za godinu dana (čl. 378).
  • Potraživanja utvrđena pravnosnažnom sudskom odlukom ili poravnanjem zastarevaju za deset godina (čl. 379).
  • Poništenje rušljivog ugovora može se tražiti u roku od godinu dana od saznanja za razlog rušljivosti, a najkasnije tri godine od zaključenja ugovora (čl. 117).
  • Poništenje zbog prekomernog oštećenja može se tražiti u roku od godinu dana od zaključenja ugovora (čl. 139).
  • O vidljivim nedostacima kupac obaveštava prodavca u roku od osam dana od pregleda, a o skrivenim u roku od osam dana od otkrivanja; prodavac ne odgovara za skrivene nedostatke koji se pokažu posle šest meseci od predaje, osim ako je ugovoren duži rok (čl. 481 i 482).
  • Prava kupca koji je na vreme obavestio prodavca o nedostatku gase se po isteku godinu dana od slanja obaveštenja (čl. 500).

Pitanja i odgovori

Kada zastareva dug po Zakonu o obligacionim odnosima?

Opšti rok je deset godina (čl. 371), ali za mnoga potraživanja važe kraći rokovi: tri godine za kamate, zakupninu, naknadu štete i potraživanja između pravnih lica iz prometa robe i usluga, a godinu dana za komunalne račune domaćinstva (čl. 372-378). Zastarelost ne nastupa sama od sebe u postupku: sud na nju ne pazi ako se dužnik na nju ne pozove (čl. 360).

Šta prekida zastarelost?

Zastarevanje se prekida kada dužnik prizna dug, na primer izjavom, delimičnom otplatom, plaćanjem kamate ili davanjem obezbeđenja (čl. 387), kao i podizanjem tužbe ili drugom radnjom poverioca pred sudom ili nadležnim organom (čl. 388). Obična opomena dužniku ne prekida zastarelost.

Da li je usmeni ugovor punovažan?

Po pravilu jeste. Ugovor je zaključen kada se strane saglase o bitnim sastojcima (čl. 26), a posebna forma se traži samo kada je zakon propisuje, kao kod prometa nepokretnosti. Problem usmenog ugovora je dokazivanje, a ne punovažnost.

Kako se raskida ugovor kada druga strana ne ispunjava obavezu?

Ako rok nije bitan sastojak ugovora, poverilac mora ostaviti dužniku primeren naknadni rok, pa tek ako obaveza ne bude ispunjena ni tada može raskinuti ugovor izjavom (čl. 124-126). Ako je rok bitan sastojak, ugovor se raskida po samom zakonu. U oba slučaja ostaje zahtev za naknadu štete.

Šta je kapara i da li se vraća?

Kapara je iznos dat kao znak da je ugovor zaključen (čl. 79). Kada se ugovor ispuni, vraća se ili uračunava u cenu. Ako je za neizvršenje odgovorna strana koja je dala kaparu, druga strana je može zadržati; ako je odgovorna strana koja je primila kaparu, druga strana može, između ostalog, tražiti vraćanje udvojene kapare (čl. 80).

Kolika je zatezna kamata?

ZOO propisuje samo obavezu: dužnik koji zadocni sa novčanom obavezom duguje i zateznu kamatu (čl. 277). Stopu određuje poseban Zakon o zateznoj kamati („Sl. glasnik RS“, br. 119/2012). Za dug u dinarima stopa je referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije uvećana za osam procentnih poena godišnje, a za dug u evrima referentna stopa Evropske centralne banke uvećana za osam procentnih poena (čl. 3 i 4). Kamata se računa prostim interesnim računom, bez pripisivanja kamate glavnici, a važeće stope objavljuje Narodna banka Srbije (čl. 6 i 7).

Da li zastareli dug mora da se plati?

Zastarelošću ne prestaje sam dug, već pravo poverioca da ispunjenje zahteva preko suda (čl. 360). Sud ne pazi na zastarelost sam od sebe: dužnik mora u postupku da se pozove na nju, inače će sud dosuditi i zastareli dug. Ako dužnik zastareli dug ipak plati, nema pravo da traži povraćaj, čak i ako nije znao da je dug zastareo (čl. 367). Poverilac čiji je dug obezbeđen zalogom ili hipotekom može se i posle zastarelosti namiriti iz opterećene stvari, ako je drži ili je njegovo pravo upisano u javnu knjigu, ali ne i za zastarele kamate (čl. 368). Pisano priznanje ili delimična otplata pre isteka roka prekidaju zastarevanje, pa rok teče iznova (čl. 387 i 392).