Pređi na sadržaj
AdvokatX
Meni
Probajte besplatno

Ugovor o delu: šta mora da sadrži i kako se računaju porez i doprinosi

Ugovor o delu: kada sme da se zaključi, šta mora da sadrži i kako se računaju porez i doprinosi. Obračun od bruto do neto, korak po korak, sa primerom.

INFO
Kratak odgovor. Ugovor o delu je ugovor kojim se izvršilac obavezuje da samostalno obavi određeni posao ili izradi stvar, a naručilac da za to plati naknadu. Ne zasniva radni odnos. Poslodavac ga po Zakonu o radu može zaključiti samo za poslove koji su van njegove delatnosti, i to u pisanom obliku. Na naknadu se plaćaju porez od 20% i doprinos za PIO od 24% na osnovicu umanjenu za 20% normiranih troškova, a doprinos za zdravstveno osiguranje od 10,3% samo ako izvršilac nije osiguran po drugom osnovu.
ROK
Rok. Kada je isplatilac pravno lice ili preduzetnik, porez i doprinosi se obračunavaju i plaćaju po odbitku, u trenutku isplate naknade, uz podnošenje prijave PPP-PD. Kada naknadu isplaćuje fizičko lice, izvršilac sam podnosi prijavu PP OPO u roku od 30 dana od dana kada je primio prihod. (Čl. 85 st. 1 tač. 1 i st. 3, čl. 86 st. 1, čl. 99 st. 1 tač. 9 i čl. 100a st. 1 tač. 2 Zakona o porezu na dohodak građana.)

Šta je ugovor o delu

Ugovor o delu uređuju dva zakona. Zakon o obligacionim odnosima (čl. 600 do 629) ga definiše kao ugovor kojim se poslenik obavezuje da obavi određeni posao, kao što je izrada ili opravka stvari ili izvršenje fizičkog ili intelektualnog rada, a naručilac da mu za to plati naknadu. Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 ... 109/2025 - dr. zakon) u čl. 199 određuje kada poslodavac sme da koristi ovaj ugovor: samo za poslove van svoje delatnosti, koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku stvari ili samostalno izvršenje fizičkog ili intelektualnog posla.

Ključna razlika u odnosu na ugovor o radu je samostalnost. Izvršilac duguje rezultat, sam organizuje posao i nije uključen u radno vreme i hijerarhiju naručioca. Za poslove iz delatnosti poslodavca koji kratko traju zakon predviđa druge ugovore, na primer ugovor o privremenim i povremenim poslovima.

Šta ugovor o delu mora da sadrži

Bitni elementi su posao i naknada. U praksi se sporovi vode oko tri pitanja: šta je tačno naručeno, do kada i da li je naknada ugovorena u bruto ili neto iznosu. Zato se posao opisuje što preciznije, a uz iznos naknade se izričito piše "bruto" ili "neto".

Zakon o obligacionim odnosima sadrži pravila koja važe ako ugovor ne kaže drugačije:

  • naručilac ima pravo da nadzire posao i daje uputstva, ali ne i da vodi izvršioca kao zaposlenog,
  • naručilac je dužan da pregleda izvršeno delo čim je to moguće i da o nedostacima bez odlaganja obavesti izvršioca,
  • o skrivenom nedostatku naručilac obaveštava izvršioca što pre, a najkasnije u roku od mesec dana od otkrivanja. Po isteku dve godine od prijema posla naručilac se više ne može pozvati na nedostatke (čl. 615). Sudska zaštita se može tražiti u roku od godinu dana od obaveštenja (čl. 616),
  • naručilac može raskinuti ugovor sve dok posao nije dovršen, ali tada duguje ugovorenu naknadu umanjenu za troškove koje je izvršilac uštedeo (čl. 629).

Kako se računaju porez i doprinosi na ugovor o delu

Naknada po ugovoru o delu je za izvršioca "drugi prihod" po čl. 85 Zakona o porezu na dohodak građana. Obračun ide ovim redom:

  1. Bruto naknada se umanjuje za normirane troškove od 20%. Ostatak je osnovica.
  2. Porez na dohodak: 20% na osnovicu.
  3. Doprinos za PIO: 24% na osnovicu.
  4. Doprinos za zdravstveno osiguranje: 10,3% na osnovicu, samo ako izvršilac nije osiguran po drugom osnovu (čl. 44 Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje).
  5. Neto za isplatu je bruto umanjen za porez i doprinose.

Primer za bruto naknadu od 100.000 dinara: osnovica je 80.000 dinara, porez 16.000, PIO 19.200. Zaposlenom ili penzioneru se isplaćuje 64.800 dinara. Licu bez drugog osiguranja obračunava se i zdravstveno od 8.240 dinara, pa je neto 56.560 dinara.

Na ovu naknadu se ne plaća doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Kada je naručilac firma ili preduzetnik, on obračunava i uplaćuje sve obaveze i podnosi prijavu PPP-PD, a izvršiocu isplaćuje neto. Kada je naručilac fizičko lice, obaveza prijave je na izvršiocu.

Prihod po ugovoru o delu ulazi i u osnovicu godišnjeg poreza na dohodak građana, ako ukupan godišnji dohodak pređe zakonski prag, a to je trostruki iznos prosečne godišnje zarade po zaposlenom (čl. 87 Zakona o porezu na dohodak građana). Za dohodak ostvaren u 2025. godini prag je iznosio 5.439.096 dinara.

Greške koje se često prave

  • Ugovor o delu se koristi za poslove iz delatnosti poslodavca ili za rad koji je po svemu radni odnos.
  • U ugovoru ne piše da li je naknada bruto ili neto, pa se strane spore ko snosi porez i doprinose.
  • Posao je opisan uopšteno ("razni poslovi po nalogu"), što je i pravno i poreski rizično.
  • Ne uređuje se ko je nosilac autorskih prava na rezultatu, na primer na softveru, tekstu ili dizajnu. Za autorska dela se često zaključuje autorski ugovor, koji ima drugačije normirane troškove.
  • Isplata se vrši u gotovini, bez obračuna i prijave.
  • Ugovor se potpisuje posle završenog posla, sa ranijim datumom.

Kratak pregled klauzula koje se obično nalaze u ugovoru: ugovorne strane, predmet ugovora, rok, naknada i način isplate, materijal i troškovi, prijem posla i nedostaci, autorska prava, poverljivost, raskid, rešavanje sporova. Ovo je pregled sadržine, a ne gotov tekst ugovora.

Izvori

Šta da uradite

  • Podaci o naručiocu i izvršiocu, uključujući JMBG i broj tekućeg računa izvršioca.
  • Tačan opis posla ili stvari koja se izrađuje: šta je rezultat, kog kvaliteta i u kom obimu. Ugovor o delu se zaključuje za rezultat, a ne za radno vreme.
  • Rok za završetak posla i, po potrebi, rokovi za faze.
  • Naknada: da li je ugovorena u bruto ili neto iznosu, kada se isplaćuje i da li se isplaćuje po fazama.
  • Ko obezbeđuje materijal, alat i prostor i ko snosi te troškove.
  • Način predaje i prijema posla, rok za primedbe i otklanjanje nedostataka.
  • Odredbe o autorskim pravima na rezultatu, poverljivosti i raskidu ugovora, ako su potrebne za konkretan posao.

Šta ovo košta

Ugovor o delu se ne overava i ne solemnizuje, pa nema javnobeležničkih troškova. Trošak je poresko opterećenje naknade. Na ugovoreni bruto iznos priznaju se normirani troškovi od 20%, a na ostatak (osnovicu) se plaća porez od 20% i doprinos za PIO od 24%. Ako izvršilac nije zdravstveno osiguran po drugom osnovu, plaća se i doprinos za zdravstveno osiguranje od 10,3%. Neto za osigurano lice iznosi 64,8% bruto naknade, a za neosigurano 56,56%. Stope doprinosa propisuje čl. 44 Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Pitanja i odgovori

Kako radi kalkulator za ugovor o delu, od bruto do neto?

Bruto naknada se pomnoži sa 0,8 da bi se dobila osnovica. Na osnovicu se obračuna porez od 20% i PIO od 24%, a za lice koje nije osigurano po drugom osnovu i zdravstveno od 10,3%. Neto je bruto umanjen za te iznose. Skraćeno: neto je bruto puta 0,648 za osigurano lice, odnosno bruto puta 0,5656 za neosigurano. Od neto ka bruto se računa deljenjem sa istim koeficijentom.

Da li ugovor o delu ulazi u radni staž?

Ugovor o delu ne zasniva radni odnos, pa nema radnog staža u smislu Zakona o radu. Pošto se plaća doprinos za PIO, period za koji je doprinos plaćen računa se u staž osiguranja. Staž se ne računa po trajanju ugovora, već tako što se iznos ugovorene naknade na koju je plaćen porez podeli najnižom mesečnom osnovicom doprinosa koja je važila u vreme uplate, a dobijeni broj predstavlja broj meseci staža. Republički fond za PIO taj staž na kraju godine utvrđuje po službenoj dužnosti, na osnovu podataka iz poreskih prijava.

Da li po ugovoru o delu postoji godišnji odmor ili bolovanje?

Ne. Izvršilac po ugovoru o delu nije zaposleni, pa se na njega ne primenjuju odredbe Zakona o radu o odmoru, bolovanju, minimalnoj zaradi i zaštiti od otkaza. Međusobna prava i obaveze uređuju ugovor i Zakon o obligacionim odnosima.

Može li se ugovor o delu zaključiti za poslove iz delatnosti poslodavca?

Čl. 199 Zakona o radu dozvoljava ugovor o delu samo za poslove koji su van delatnosti poslodavca. Ako se posao stvarno obavlja kao radni odnos (redovno radno vreme, nalozi, radno mesto kod poslodavca), postoji rizik da inspekcija rada ili sud utvrde da je reč o radnom odnosu.

Da li penzioner ili zaposleni plaća zdravstveno na ugovor o delu?

Doprinos za zdravstveno osiguranje od 10,3% plaća se samo za lice koje nije osigurano po drugom osnovu. Za zaposlenog, penzionera ili preduzetnika plaćaju se porez i doprinos za PIO.

Da li ugovor o delu mora da bude u pisanoj formi?

Kada ga zaključuje poslodavac u smislu Zakona o radu, čl. 199 izričito traži pisani oblik. Ugovor o delu između dva fizička lica po Zakonu o obligacionim odnosima je neformalan, ali pisani ugovor služi kao dokaz o ceni, roku i opisu posla.