Pređi na sadržaj
AdvokatX
Meni
Probajte besplatno

NDA ugovor (ugovor o poverljivosti): šta mora da sadrži i kako štiti

NDA ili ugovor o poverljivosti: šta mora da sadrži, koliko traje obaveza, ugovorna kazna, odnos sa Zakonom o zaštiti poslovne tajne i česte greške.

INFO
Kratak odgovor. NDA (non-disclosure agreement), odnosno ugovor o poverljivosti, jeste ugovor kojim se jedna ili obe strane obavezuju da određene informacije neće otkrivati trećim licima niti ih koristiti van dogovorene svrhe. Srpsko pravo ga ne uređuje kao poseban ugovor, pa važe opšta pravila Zakona o obligacionim odnosima. Važan je i zbog Zakona o zaštiti poslovne tajne: informacija uživa zaštitu kao poslovna tajna samo ako je njen držalac preduzeo razumne mere da sačuva tajnost, a NDA je jedna od tih mera.
ROK
Rok. Tužba zbog povrede poslovne tajne može se podneti u roku od godinu dana od dana kada je tužilac saznao za povredu i za lice za koje se sumnja da je povredu učinilo, a najkasnije u roku od pet godina od dana učinjene povrede, odnosno od poslednje povrede ako se ona vrši kontinuirano. Postupak je hitan. Za zahteve iz samog ugovora, kao što su naknada štete i ugovorna kazna, važe opšti rokovi zastarelosti iz Zakona o obligacionim odnosima: potraživanje naknade štete zbog povrede ugovorne obaveze zastareva u roku određenom za zastarelost te obaveze, a opšti rok zastarelosti je deset godina. (Čl. 6 Zakona o zaštiti poslovne tajne ("Sl. glasnik RS", br. 53/2021) i čl. 371 i 376 st. 3 Zakona o obligacionim odnosima.)

Šta je NDA ugovor

NDA je ugovor kojim se primalac informacija obavezuje da ih čuva kao poverljive i da ih koristi samo u dogovorenu svrhu. Zaključuje se pre pregovora o saradnji, investiciji ili prodaji firme, sa spoljnim saradnicima i dobavljačima koji dobijaju pristup podacima, i sa zaposlenima.

Srpsko pravo ne poznaje NDA kao imenovani ugovor. Na njega se primenjuju opšta pravila Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78 ... "Sl. glasnik RS", br. 18/2020) o zaključenju ugovora, odgovornosti za štetu i ugovornoj kazni. Forma nije propisana, ali se NDA zbog dokazivanja uvek zaključuje pisano.

Ugovor o poverljivosti i Zakon o zaštiti poslovne tajne

Zakon o zaštiti poslovne tajne ("Sl. glasnik RS", br. 53/2021) štiti informaciju kao poslovnu tajnu ako su ispunjena tri uslova iz čl. 2:

  1. informacija nije opšte poznata niti lako dostupna licima koja se uobičajeno bave tom vrstom informacija,
  2. ima komercijalnu vrednost zato što je tajna,
  3. lice koje je zakonito kontroliše preduzelo je u datim okolnostima razumne mere da sačuva njenu tajnost.

Treći uslov je razlog zbog kog je ugovor o poverljivosti više od formalnosti. Ako firma deli podatke bez ikakve obaveze čuvanja, teško može da dokaže da je preduzela razumne mere. U razumne mere spadaju i interni akt o poslovnoj tajni, ograničen pristup podacima i označavanje dokumenata kao poverljivih.

Zakonska zaštita i ugovor se dopunjuju. Zakon štiti samo informacije koje ispunjavaju uslove za poslovnu tajnu, ali deluje i prema trećim licima koja su tajnu pribavila nezakonito. Ugovor deluje samo između strana, ali može da obuhvati i informacije koje nisu poslovna tajna u smislu zakona.

Zakon određuje i šta nije povreda: nezavisno otkriće ili stvaranje, obrnuti inženjering proizvoda koji je zakonito pribavljen, ako to nije ugovorom ograničeno, i ostvarivanje prava zaposlenih na informisanje (čl. 3).

Šta NDA mora da sadrži

Bitna je određenost obaveze: ko čuva, šta čuva, u koju svrhu sme da koristi i koliko dugo. Tri odredbe odlučuju o tome da li ugovor nešto vredi u sporu.

Definicija poverljivih informacija. Definicija "sve informacije koje strane razmene" je široka i primalac je može osporavati. Definicija koja nabraja samo nekoliko dokumenata može izostaviti ono što je stvarno važno. Uobičajeno rešenje je opšta definicija sa primerima i pravilo da se usmeno saopštene informacije pisano potvrde u kratkom roku.

Izuzeci. Bez izuzetaka za javno poznate i ranije poznate informacije ugovor deluje neuravnoteženo i teže se brani.

Posledice povrede. Visinu štete od otkrivanja informacije je teško dokazati. Zato se ugovara ugovorna kazna, koju poverilac može tražiti i bez dokazivanja štete. Iznos treba da bude srazmeran vrednosti informacija, jer sud može smanjiti kaznu koja je nesrazmerno visoka.

Kod ugovora sa stranim partnerom uređuju se merodavno pravo i nadležnost. Kod ugovora koji obuhvata podatke o ličnosti primenjuje se i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, a NDA ne zamenjuje ugovor o obradi podataka.

Greške koje se često prave

  • Koristi se prevedeni strani model sa pojmovima koji u srpskom pravu nemaju isto značenje, na primer odredbe o "injunctive relief" ili unapred određenoj odšteti.
  • Ugovor potpisuje lice koje nije ovlašćeno da zastupa firmu.
  • Nije određena svrha korišćenja, pa primalac tvrdi da informacije nije otkrio, već samo koristio.
  • Nema roka trajanja ili je obaveza neograničena za sve informacije.
  • NDA se sa zaposlenima koristi umesto zabrane konkurencije, bez naknade koju traži Zakon o radu.
  • Ugovor postoji, ali firma podatke ne označava kao poverljive i ne ograničava pristup, pa izostaju druge razumne mere.
  • NDA se potpisuje posle sastanka na kom su informacije već iznete.

Kratak pregled klauzula koje se obično nalaze u ugovoru: ugovorne strane, definicija poverljivih informacija, svrha, obaveze primaoca, izuzeci, dozvoljeno otkrivanje, trajanje, vraćanje i uništenje podataka, ugovorna kazna i naknada štete, merodavno pravo i rešavanje sporova. Ovo je pregled sadržine, a ne gotov tekst ugovora.

Izvori

Šta da uradite

  • Ugovorne strane i da li je obaveza jednostrana (samo jedna strana otkriva informacije) ili uzajamna.
  • Definicija poverljivih informacija: dovoljno široka da obuhvati ono što se razmenjuje, ali dovoljno određena da sud može da utvrdi šta je štićeno. Navodi se i da li se štite usmeno saopštene informacije.
  • Svrha u koju primalac sme da koristi informacije, na primer procena moguće saradnje, i zabrana svake druge upotrebe.
  • Izuzeci: informacije koje su javno poznate, koje je primalac već zakonito imao, koje je samostalno razvio ili koje mora da otkrije po zakonu ili odluci organa.
  • Krug lica kojima primalac sme da prenese informacije (zaposleni, savetnici) i njegova odgovornost za ta lica.
  • Trajanje: koliko traje razmena informacija i koliko obaveza čuvanja traje posle toga.
  • Vraćanje ili uništenje dokumenata i podataka po prestanku saradnje.
  • Posledice povrede: ugovorna kazna, naknada štete, merodavno pravo i nadležnost suda ili arbitraže.

Šta ovo košta

NDA se zaključuje kao običan pisani ugovor. Overa i solemnizacija nisu potrebne, pa nema javnobeležničkih troškova ni poreza. Strane same biraju da li će potpise overiti. Tada se primenjuje tarifni broj 8 Javnobeležničke tarife. Ugovor se može potpisati i elektronski: elektronskom dokumentu ne može se osporiti punovažnost ni pisana forma samo zato što je u elektronskom obliku (čl. 7), a kvalifikovani elektronski potpis ima isto pravno dejstvo kao svojeručni potpis (čl. 50 Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju). Stvarni trošak nastaje u slučaju spora: sudska taksa i troškovi zastupanja zavise od vrednosti spora, a dokazivanje visine štete često traži veštačenje.

Pitanja i odgovori

Šta znači NDA?

NDA je skraćenica engleskog izraza non-disclosure agreement. Kod nas se koriste nazivi ugovor o poverljivosti, ugovor o čuvanju poslovne tajne i sporazum o poverljivosti. Zakon o zaštiti poslovne tajne izričito pominje sporazum o poverljivosti: korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne je nezakonito ako ga vrši lice koje je prekršilo takav sporazum (čl. 4).

Da li je NDA ugovor punovažan u Srbiji?

Jeste. Strane slobodno uređuju svoje odnose u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih običaja (čl. 10 Zakona o obligacionim odnosima). Ugovor ne sme da zabrani ono što zakon dozvoljava ili nalaže, na primer prijavu kažnjivog dela u javnom interesu ili obraćanje zaposlenih svojim predstavnicima (čl. 17 Zakona o zaštiti poslovne tajne).

Koliko dugo traje obaveza iz ugovora o poverljivosti?

Zakon ne propisuje trajanje, pa se ono ugovara. U praksi se sreću rokovi od dve do pet godina posle prestanka saradnje, a za poslovne tajne u užem smislu (recepture, izvorni kod, liste kupaca) i obaveza koja traje dok informacija ne postane javno poznata. Vremenski neograničena obaveza za sve informacije može biti sporna.

Kolika ugovorna kazna sme da se ugovori u NDA?

Ugovorna kazna se može ugovoriti za neispunjenje nenovčane obaveze, što obaveza čuvanja poverljivosti jeste (čl. 270 Zakona o obligacionim odnosima). Zakon ne određuje najviši iznos, ali sud na zahtev dužnika može smanjiti kaznu ako nađe da je nesrazmerno visoka (čl. 274). Poverilac može tražiti kaznu i kada ne dokaže štetu, a ako je šteta veća od kazne, i razliku do pune naknade (čl. 275).

Da li zaposleni mora da potpiše NDA?

Obaveza čuvanja poslovne tajne može biti deo ugovora o radu, opšteg akta poslodavca ili posebnog ugovora. NDA treba razlikovati od zabrane konkurencije iz čl. 161 i 162 Zakona o radu. Zabrana konkurencije posle prestanka radnog odnosa može trajati najduže dve godine i važi samo ako se poslodavac obavezao da zaposlenom plati novčanu naknadu. NDA ne sme da posluži kao prikrivena zabrana konkurencije bez te naknade.

Šta ako druga strana prekrši ugovor o poverljivosti?

Držalac poslovne tajne može tužbom tražiti utvrđenje povrede, prestanak povrede, zabranu korišćenja, povlačenje robe kojom je povreda izvršena, uništenje ili predaju dokumenata i naknadu štete (čl. 5 i 8 Zakona o zaštiti poslovne tajne). Na osnovu samog ugovora može tražiti ugovornu kaznu i naknadu štete. Moguće je tražiti i privremenu meru. Ishod zavisi od toga da li se može dokazati šta je otkriveno, ko je to učinio i kolika je šteta.