Poreska rezidentnost u Srbiji: ko je rezident, pravilo 183 dana, dvostruko oporezivanje i potvrda o rezidentnosti
Ko je poreski rezident Srbije (prebivalište, centar interesa ili 183 dana), šta plaća rezident a šta nerezident, kako ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja rešava sukob i kako se dobija potvrda o rezidentnosti.
Šta treba da znate
Poreska rezidentnost odgovara na jedno pitanje: kojoj državi dugujete porez na svoj ukupan dohodak. Srbija po Zakonu o porezu na dohodak građana svog rezidenta oporezuje na dohodak ostvaren bilo gde u svetu, a nerezidenta samo na dohodak sa izvorom u Srbiji (čl. 7 st. 1 i čl. 8). Zato je status važniji od državljanstva: Srbin koji živi i radi u Nemačkoj je po pravilu nerezident Srbije, a stranac koji se sa porodicom preselio u Beograd je rezident.
Zakon daje dva osnova rezidentnosti i dovoljan je jedan (čl. 7 st. 2). Prvi je prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa u Srbiji. Drugi je boravak od 183 ili više dana, neprekidno ili sa prekidima, u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u toj poreskoj godini. Prozor od 12 meseci je klizni, ne kalendarski, pa se dani iz dve godine sabiraju.
Problem nastaje kad vas po domaćim pravilima dve države računaju za svog rezidenta, što je čest slučaj u godini preseljenja i kod ljudi koji rade iz Srbije za stranog poslodavca a porodica im je u drugoj državi. Tu ulazi ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. On ima prednost nad domaćim zakonom i sadrži redosled pravila kojim se sukob rešava: stalno mesto stanovanja, pa središte životnih interesa, pa uobičajeno boravište, pa državljanstvo, a na kraju dogovor poreskih organa dve države. Ugovor takođe deli pravo oporezivanja po vrstama prihoda, pa za dividende, kamate i autorske naknade po pravilu ograničava stopu poreza po odbitku u državi izvora.
Kad ugovora nema, ili kad ga ima a porez je ipak plaćen u obe države, rezidentu Srbije se porez plaćen u inostranstvu priznaje kao poreski kredit, ali najviše do iznosa poreza koji bi na isti dohodak platio u Srbiji (čl. 12). Razliku iznad toga niko ne vraća.
Prihodi iz inostranstva: ko prijavljuje i kako
Domaći isplatilac porez obračunava i plaća po odbitku, pa primalac ne radi ništa. Strani isplatilac to ne radi, pa rezident Srbije prihod iz inostranstva prijavljuje sam, samooporezivanjem. Naknada za rad i autorska naknada od stranog isplatioca prijavljuju se kvartalno na obrascu PP OPO-K, sa izborom jednog od dva modela normiranih troškova, što je detaljno opisano na strani o porezu za frilensere. Zarada iz radnog odnosa sa stranim poslodavcem, dividende, kamate i kapitalni dobici iz inostranstva prijavljuju se na obrascu PP OPO, u rokovima iz čl. 95. Ako ukupan godišnji dohodak pređe trostruku prosečnu godišnju zaradu, do 15. maja naredne godine podnosi se i godišnja prijava (čl. 87 st. 1 i čl. 92 st. 1).
Nerezident, obrnuto, u Srbiji prijavljuje samo prihod sa izvorom u Srbiji: zakup stana u Beogradu, prodaju nekretnine, dividendu srpske firme, rad koji fizički obavlja u Srbiji. Za taj prihod isplatilac ili sam nerezident primenjuje domaću stopu, osim ako nerezident isplatiocu dostavi potvrdu o rezidentnosti svoje države, kad se primenjuje stopa iz ugovora (čl. 159a st. 1 ZPPPA).
Potvrda o rezidentnosti
Status rezidenta Srbije prema inostranstvu dokazuje se potvrdom koju izdaje Poreska uprava, na obrascu koji propisuje ministar finansija (čl. 159a st. 2 do 4 ZPPPA); u praksi je to obrazac POR-1. Traži se za konkretnu godinu i konkretnog isplatioca ili državu, a strani isplatilac na osnovu nje primenjuje ugovornu stopu umesto svoje pune stope poreza po odbitku. Ako strana poreska uprava insistira na svom obrascu, Poreska uprava overava i taj obrazac.
U suprotnom smeru, rezident druge države svoj status dokazuje potvrdom overenom od poreskog organa te države, na posebnom obrascu (u praksi POR-2) ili uz overeni prevod potvrde na obrascu koji ta država propisuje (čl. 159a st. 1). Bez potvrde domaći isplatilac primenjuje punu domaću stopu, a nerezident razliku naknadno traži povraćajem, što je sporije i neizvesnije.
Boravak do 90 dana: izuzetak za rad za stranog nalogodavca
Izmenama zakona uveden je izuzetak koji pokriva kratke boravke digitalnih nomada i stranih zaposlenih: dohodak nerezidenta koji u Srbiji provede najviše 90 dana u periodu od 12 meseci izuzima se od oporezivanja, pod uslovom da nalogodavac nerezident u Srbiji ne obavlja delatnost, ili je obavlja ali pružena usluga ne služi toj delatnosti (čl. 9b st. 1 i 2 ZPDG). Preko 90 dana izuzetak prestaje za ceo dohodak, a od 183 dana nastupa rezidentnost. Dozvola boravka po Zakonu o strancima i poreska rezidentnost su odvojena pitanja: Zakon o strancima uređuje da li smete da budete u Srbiji, ZPDG uređuje kome plaćate porez.
Kada se obratiti poreskom savetniku
Kad se selite iz Srbije ili u Srbiju usred godine, pa treba utvrditi od kog dana i po kom osnovu menjate status; kad vas po zakonu dve države obe smatraju rezidentom i treba primeniti pravila ugovora i dokumentovati središte životnih interesa; kad primate više vrsta prihoda iz inostranstva (zarada, dividende, opcije na akcije, kamate, kapitalni dobici) i treba razdvojiti šta se prijavljuje kojim obrascem i koliki se kredit priznaje; kad vam strani poslodavac ili banka traži potvrdu o rezidentnosti a nije jasno koji obrazac i za koju godinu; ili kad ste prihode iz inostranstva ranijih godina propustili da prijavite i treba urediti dug pre kontrole.
Izvori
- Zakon o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001 ... 6/2026 - usklađeni din. izn. i 80/2026), čl. 7, 8, 9b, 12, 87, 92 i 95
- Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002 i dr.), čl. 159a i 180
- Ministarstvo finansija: ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, tekstovi po državama
- Poreska uprava: ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, fizička lica
- Portal Frilenseri: prijava prihoda od stranog isplatioca
- Zakon o porezu na dohodak građana i Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, prečišćeni tekstovi (paragraf.rs), korišćeni za proveru teksta pojedinih članova
Šta da uradite
- Utvrdite status po domaćem zakonu: imate li prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa u Srbiji (porodica, stan, posao, firma, račun), ili ste u Srbiji proveli 183 ili više dana u bilo kom periodu od 12 meseci koji dodiruje tu poresku godinu. Dovoljan je jedan od ta dva osnova (čl. 7 st. 2 ZPDG).
- Uradite isti test po zakonu druge države u kojoj živite ili radite; svaka država ima sopstvena pravila i obe vas mogu smatrati rezidentom u istoj godini.
- Ako su obe države za vas rezidentne, proverite da li Srbija sa tom državom ima ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja; spisak vodi Ministarstvo finansija. Ugovor ima prednost nad domaćim zakonom i sadrži pravila za rešavanje sukoba (stalno mesto stanovanja, središte životnih interesa, uobičajeno boravište, državljanstvo, dogovor nadležnih organa).
- Za svaki prihod iz inostranstva proverite da li ga Srbija oporezuje, da li ga ugovor dodeljuje drugoj državi ili ograničava stopu poreza po odbitku, i da li je porez tamo već plaćen; porez plaćen u inostranstvu rezidentu se priznaje kao kredit do visine domaćeg poreza na taj dohodak (čl. 12 ZPDG).
- Ako primate prihod iz inostranstva na koji isplatilac u Srbiji ne obračunava porez po odbitku, prijavite ga sami: naknadu za rad i autorsku naknadu od stranog isplatioca kvartalno na obrascu PP OPO-K, ostale prihode u rokovima iz čl. 95 ZPDG.
- Ako vam strani isplatilac ili strana poreska uprava traži dokaz da ste rezident Srbije, zatražite potvrdu o rezidentnosti od Poreske uprave; ako ste rezident druge države i želite da se na vaš prihod iz Srbije primeni ugovor, donesite potvrdu o rezidentnosti overenu od poreskog organa te države (čl. 159a ZPPPA).
- Ako ste strani državljanin koji iz Srbije radi za stranog nalogodavca koji u Srbiji ne obavlja delatnost, i u Srbiji provedete najviše 90 dana u 12 meseci, taj dohodak je izuzet od oporezivanja u Srbiji (čl. 9b ZPDG); preko 90 dana pravilo prestaje da važi i vraćate se na opšti test.
- Sačuvajte dokaze o boravku (putne isprave, ugovore o zakupu, prijave boravka, izvode) i o porezu plaćenom u inostranstvu (rešenja, potvrde isplatioca), jer se i rezidentnost i poreski kredit dokazuju dokumentima.
Šta ovo košta
Potvrdu o rezidentnosti izdaje Poreska uprava na zahtev; za zahtev se plaća republička administrativna taksa po tarifi Zakona o republičkim administrativnim taksama, a tačan iznos za tekuću godinu objavljuje Poreska uprava. Na strani troška poreza: rezident kome je u inostranstvu obračunat porez po stopi višoj od srpske ne dobija razliku nazad, jer kredit ne može preći domaći porez na taj dohodak. Ko propusti da prijavi prihod iz inostranstva plaća porez sa kamatom od dana dospeća, a nepodnošenje prijave je prekršaj (čl. 180 ZPPPA). Nagrada poreskog savetnika za analizu rezidentnosti i pisano mišljenje nije propisana i ugovara se.
Pitanja i odgovori
Kako se računa 183 dana za poresku rezidentnost?
Broje se dani boravka u Srbiji, neprekidno ili sa prekidima, u bilo kom periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u poreskoj godini na koju se pitanje odnosi (čl. 7 st. 2 tač. 2 ZPDG). Period, dakle, ne mora da se poklapa sa kalendarskom godinom: ko je došao u Srbiju u oktobru i ostao do narednog juna, prelazi 183 dana u prozoru koji se završava u drugoj godini. Zakon ne propisuje kako se broje dani dolaska i odlaska, pa putne isprave, prijave boravka i ugovori o zakupu služe kao dokaz. Pravilo 183 dana je samo jedan od dva osnova: ko ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa u Srbiji rezident je i sa manje dana boravka.
Šta je centar poslovnih i životnih interesa?
Zakon pojam ne definiše, pa se ceni po okolnostima: gde vam žive supružnik i deca, gde imate stan koji vam je stalno na raspolaganju, gde radite ili vodite firmu, gde su vam računi, imovina, osiguranje i društvene veze. Ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koriste sličan pojam, „središte životnih interesa“, kao drugi korak pri rešavanju sukoba rezidentnosti, posle stalnog mesta stanovanja. Ko se odseli iz Srbije, a ostavi porodicu, stan i firmu, po ovom osnovu lako ostaje rezident Srbije i posle više od 183 dana u inostranstvu.
Šta ako me i Srbija i druga država smatraju rezidentom?
Ako sa tom državom postoji ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, primenjuju se njegova pravila za rešavanje sukoba, redom: država u kojoj imate stalno mesto stanovanja; ako ga imate u obe, država sa kojom su vam lične i ekonomske veze tešnje (središte životnih interesa); ako se ni to ne može utvrditi, država u kojoj uobičajeno boravite; zatim državljanstvo; na kraju dogovor nadležnih organa. Rezident ste samo one države koja iz tog testa izađe prva, a druga vas za potrebe ugovora tretira kao nerezidenta. Ako ugovora nema, obe države primenjuju svoj zakon u celini, a Srbija porez plaćen u inostranstvu priznaje kao kredit po čl. 12 ZPDG.
Koliko ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja Srbija ima?
Ministarstvo finansija na svom sajtu objavljuje tekstove ugovora sa 64 države i jurisdikcije, uključujući sve članice EU, Veliku Britaniju, Švajcarsku, Norvešku, Kanadu, Kinu, Indiju, Rusiju, Tursku, Ujedinjene Arapske Emirate i Hongkong. Sa Sjedinjenim Američkim Državama Srbija nema ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, pa se za prihode iz SAD primenjuje samo domaće pravilo o poreskom kreditu. Za konkretnu državu proverite tekst ugovora: stope poreza po odbitku na dividende, kamate i autorske naknade i pravila za zarade razlikuju se od ugovora do ugovora.
Plaćam li porez u Srbiji na platu od stranog poslodavca ako radim iz Srbije?
Ako ste rezident Srbije, da: rezident plaća porez na dohodak ostvaren bilo gde (čl. 7 st. 1 ZPDG). Kako strani poslodavac u Srbiji ne obračunava porez po odbitku, prijavljujete ga sami samooporezivanjem; naknada za rad od stranog isplatioca ide kroz kvartalnu prijavu PP OPO-K, sa jednim od dva modela normiranih troškova, a ako je reč o zaradi iz radnog odnosa sa stranim poslodavcem, kroz prijavu PP OPO. Porez koji vam je poslodavac eventualno zadržao u svojoj državi priznaje se kao kredit do visine srpskog poreza. Izuzetak je strani državljanin koji za stranog nalogodavca radi iz Srbije najviše 90 dana u 12 meseci: taj dohodak je po čl. 9b ZPDG izuzet od oporezivanja u Srbiji.
Kako da dobijem potvrdu o rezidentnosti Srbije?
Zahtev se podnosi Poreskoj upravi, koja po čl. 159a st. 4 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji izdaje potvrdu na propisanom obrascu (u praksi obrazac POR-1), ili na obrascu koji propisuje druga država ugovornica ako njen poreski organ traži svoj obrazac. Potvrda se izdaje za određenu godinu i za određenu državu i prihod, i služi da strani isplatilac ili strana poreska uprava primeni ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, na primer nižu stopu poreza po odbitku na dividende ili autorske naknade. Obrnuto, nerezident koji želi da se na njegov prihod iz Srbije primeni ugovor isplatiocu dostavlja potvrdu o rezidentnosti overenu od nadležnog organa svoje države, na posebnom obrascu ili uz overeni prevod (čl. 159a st. 1).
Da li digitalni nomad u Srbiji plaća porez?
Zavisi od dužine boravka i statusa. Strani državljanin koji iz Srbije radi za nalogodavca nerezidenta koji u Srbiji ne obavlja delatnost, i koji u Srbiji provede najviše 90 dana u periodu od 12 meseci, na taj dohodak u Srbiji ne plaća porez (čl. 9b ZPDG). Preko 90 dana izuzetak otpada, a sa 183 i više dana boravka postaje rezident Srbije i plaća porez na ukupan dohodak, uz kredit za porez plaćen u drugoj državi. Boravak po Zakonu o strancima i poreska rezidentnost su dva odvojena pitanja: dozvola boravka ne znači automatski rezidentnost, niti je turistički boravak bez dozvole izuzima.