Početna
Pravo
Ugovori i obrasci
Ugovor o radu: obavezni elementi, obrazac i šta proveriti pre potpisa

Ugovor o radu: obavezni elementi, obrazac i šta proveriti pre potpisa

Ugovor o radu obrazac i primer: 13 obaveznih elemenata po čl. 33 Zakona o radu, rad na određeno vreme, probni rad, aneks i šta proveriti pre potpisa.

INFO

Kratak odgovor. Ugovor o radu je pisani ugovor kojim zaposleni i poslodavac zasnivaju radni odnos. Zaključuje se pre stupanja na rad, u najmanje tri primerka, i mora da sadrži 13 elemenata iz čl. 33 Zakona o radu, među kojima su opis poslova, mesto rada, vrsta radnog odnosa, dan početka rada, radno vreme i iznos osnovne zarade. Zakon ne propisuje obrazac ugovora o radu, pa svaki primer sa interneta treba proveriti prema čl. 33. Ako poslodavac ne zaključi pisani ugovor, zakon smatra da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad (čl. 32).

ROK

Rok. Ugovor o radu se zaključuje pre stupanja zaposlenog na rad, a poslodavac podnosi prijavu na obavezno socijalno osiguranje najkasnije pre stupanja na rad. Ugovor na određeno vreme sa istim zaposlenim, sa prekidima ili bez njih, ne može trajati duže od 24 meseca, osim u zakonskim izuzecima. Rok za izjašnjenje o ponuđenom aneksu ne može biti kraći od osam radnih dana. (Čl. 32, 35, 37 i 172 Zakona o radu i čl. 12 Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.)

Šta je ugovor o radu i ko ga zaključuje

Radni odnos se zasniva ugovorom o radu, koji zaključuju zaposleni i poslodavac (čl. 30 Zakona o radu, „Sl. glasnik RS“, br. 24/2005 ... 109/2025 - dr. zakon). Ugovor se smatra zaključenim kada ga obe strane potpišu. Zaključuje se u najmanje tri primerka, od kojih se jedan obavezno predaje zaposlenom.

Ugovor se zaključuje pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku (čl. 32). Zaposleni prava i obaveze iz radnog odnosa ostvaruje danom stupanja na rad. Ako ne stupi na rad dana koji je određen ugovorom, smatra se da radni odnos nije zasnovan, osim ako je sprečen iz opravdanih razloga ili se strane drugačije dogovore (čl. 34).

Poslodavac ugovor ili njegovu kopiju drži u sedištu ili na mestu gde zaposleni radi i dužan je da na osnovu ugovora podnese jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje najkasnije pre stupanja zaposlenog na rad (čl. 35). Isti rok propisuje čl. 12 Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Prijava se podnosi elektronski, preko portala Centralnog registra.

Obavezni elementi ugovora o radu po čl. 33

Zakon ne propisuje obrazac, već sadržinu. Po čl. 33 st. 1 ugovor o radu sadrži:

naziv i sedište poslodavca,
lično ime zaposlenog i mesto prebivališta, odnosno boravišta,
vrstu i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja zaposlenog, koji su uslov za obavljanje poslova,
naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja,
mesto rada,
vrstu radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme),
trajanje ugovora na određeno vreme i osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme,
dan početka rada,
radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno),
novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora,
elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i drugih primanja,
rokove za isplatu zarade i drugih primanja,
trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.

Elementi pod 11, 12 i 13 ne moraju biti u ugovoru ako su utvrđeni zakonom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili drugim aktom poslodavca. U tom slučaju ugovor mora da naznači koji akt ih uređuje (čl. 33 st. 2). Na sve što ugovorom nije uređeno primenjuju se zakon i opšti akt (čl. 33 st. 3).

U praksi to znači sledeće. Iznos osnovne zarade mora biti napisan brojem, a ne opisno. Opis poslova treba da bude dovoljno određen da se vidi šta je „odgovarajući posao“ kod kasnijeg premeštaja. Mesto rada treba da bude konkretno, jer premeštaj u drugo mesto rada ide kroz aneks. Ako ugovor upućuje na pravilnik, zaposleni ima pravo da ga pročita pre potpisa.

Ugovor o radu na neodređeno i na određeno vreme

Ugovor o radu se zaključuje na neodređeno ili određeno vreme. Ako u ugovoru nije navedeno vreme na koje se zaključuje, smatra se ugovorom na neodređeno vreme (čl. 31).

Ugovor o radu na određeno vreme nije slobodan izbor poslodavca. Zaključuje se kada je trajanje radnog odnosa unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom, izvršenjem određenog posla ili nastupanjem događaja, i traje dok te potrebe traju (čl. 37 st. 1). Zbog toga ugovor mora da navede osnov za rad na određeno (čl. 33 st. 1 tač. 7).

Granica je 24 meseca. Poslodavac sa istim zaposlenim može zaključiti više ugovora na određeno, ali ukupno, sa prekidima ili bez njih, najduže 24 meseca. Prekid kraći od 30 dana se ne računa kao prekid (čl. 37 st. 2 i 3). Izuzeci su:

zamena privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka,
rad na projektu čije je vreme unapred određeno, najduže do završetka projekta,
strani državljanin sa dozvolom za rad, najduže do isteka dozvole,
rad kod novoosnovanog poslodavca, ne starijeg od godinu dana, ukupno najduže 36 meseci,
nezaposleni kome do jednog od uslova za starosnu penziju nedostaje do pet godina.

Ako je ugovor na određeno zaključen suprotno zakonu ili zaposleni ostane da radi najmanje pet radnih dana po isteku ugovora, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme (čl. 37 st. 6). To je odredba koju vredi znati kada poslodavac „zaboravi“ da produži ugovor, a zaposleni nastavi da dolazi na posao.

Probni rad, nepuno radno vreme i rad od kuće

Probni rad se ugovara ugovorom o radu za jedan ili više povezanih poslova i traje najduže šest meseci. Pre isteka i poslodavac i zaposleni mogu otkazati ugovor sa otkaznim rokom od najmanje pet radnih dana, a poslodavac otkaz mora da obrazloži (čl. 36).

Radni odnos se može zasnovati i sa nepunim radnim vremenom, na neodređeno ili određeno vreme (čl. 39). Zaposleni tada ima pravo na zaradu i druga prava srazmerno vremenu provedenom na radu, a poslodavac mu mora obezbediti iste uslove rada kao zaposlenom sa punim radnim vremenom na istim poslovima (čl. 40). Broj časova mora da piše u ugovoru, jer se po njemu računaju zarada, neoporezivi iznos i staž.

Rad van prostorija poslodavca obuhvata rad na daljinu i rad od kuće (čl. 42). Takav ugovor, pored elemenata iz čl. 33, sadrži i trajanje radnog vremena prema normativima rada, način nadzora nad radom, sredstva za rad koja poslodavac nabavlja i održava, korišćenje sredstava zaposlenog i naknadu troškova za njih, naknadu drugih troškova rada i druga prava i obaveze. Osnovna zarada ne može biti niža od zarade zaposlenog koji iste poslove radi u prostorijama poslodavca, a pravila o odmorima, prekovremenom i noćnom radu važe i za rad od kuće.

Zarada, minimalna zarada, porez i doprinosi

Ugovor navodi novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja. Osnovna zarada za puno radno vreme i standardni učinak ne može biti niža od minimalne zarade (čl. 111). Minimalna zarada se određuje na osnovu minimalne cene rada, vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa. Za period januar-decembar 2026. minimalna cena rada iznosi 371 dinar neto po radnom času („Sl. glasnik RS“, br. 78/2025).

Zarada se u ugovoru po pravilu piše u bruto iznosu, jer se porez i doprinosi plaćaju iz zarade. Porez na zarade je 10% na zaradu umanjenu za neoporezivi iznos, koji za 2026. iznosi 34.221 dinar mesečno za puno radno vreme (čl. 15a i 16 Zakona o porezu na dohodak građana). Doprinosi iz zarade su 14% PIO, 5,15% zdravstveno i 0,75% nezaposlenost, a na zaradu, na teret poslodavca, 10% PIO i 5,15% zdravstveno (čl. 44 Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje). Ako u ponudi piše „neto plata“, tražite da u ugovoru stoji bruto iznos, jer se on ne menja kada se promene neoporezivi iznos ili stope.

Aneks ugovora o radu

Ugovoreni uslovi rada se menjaju aneksom. Poslodavac aneks može da ponudi samo u slučajevima iz čl. 171: premeštaj na drugi odgovarajući posao zbog potreba procesa rada, premeštaj u drugo mesto rada, upućivanje na rad kod drugog poslodavca, obezbeđenje prava zaposlenom koji je višak, promena elemenata za utvrđivanje zarade i drugi slučajevi utvrđeni zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Odgovarajući posao je onaj za koji se traži ista vrsta i stepen stručne spreme iz ugovora.

Uz aneks poslodavac dostavlja pisano obaveštenje sa razlozima, rokom za izjašnjenje koji ne može biti kraći od osam radnih dana i pravnim posledicama nepotpisivanja (čl. 172). Ko potpiše, zadržava pravo da zakonitost aneksa osporava pred sudom. Ko ne potpiše u roku, smatra se da je ponudu odbio.

Bez ponude aneksa poslodavac može rešenjem privremeno premestiti zaposlenog na druge odgovarajuće poslove, najduže 45 radnih dana u 12 meseci, kada posao mora da se izvrši bez odlaganja (čl. 172a). Promena ličnih podataka ili podataka o poslodavcu konstatuje se aneksom bez tog postupka, a ugovor sa svim aneksima može se zameniti prečišćenim tekstom.

Ugovor o radu obrazac i primer: kako da ga koristite

Ni Zakon o radu ni Ministarstvo za rad ne propisuju zvaničan obrazac ugovora o radu. Primer koji nađete na internetu je polazna tačka, ne gotov ugovor. Pre nego što ga poslodavac upotrebi, a zaposleni potpiše, proverite:

da li sadrži svih 13 elemenata iz čl. 33 i da li su popunjeni stvarnim podacima,
da li je vrsta radnog odnosa jasna i, kod ugovora na određeno, da li piše osnov i trajanje,
da li probni rad, ako postoji, traje najduže šest meseci,
da li osnovna zarada piše u bruto iznosu i da li je iznad minimalne zarade,
da li rokovi za isplatu zarade stoje u ugovoru ili u aktu na koji ugovor upućuje,
da li odredba o zabrani konkurencije ispunjava uslove iz čl. 161 i 162,
da li ugovor sadrži odredbe koje su nepovoljnije od zakona, jer se one ne primenjuju.

Na ovoj stranici nema gotovog teksta ugovora, jer se dobar ugovor o radu piše prema poslu, poslodavcu i pravilniku o radu, a ne po šablonu.

Greške koje se često prave

Zaposleni stupi na rad, a ugovor se potpisuje „kasnije“. Po čl. 32 to je radni odnos na neodređeno vreme, ali se u sporu mora dokazivati.
Ugovor na određeno bez navedenog osnova ili sa lancem ugovora koji zbirno prelazi 24 meseca.
Osnovna zarada je napisana kao „u skladu sa pravilnikom“, bez iznosa.
Probni rad ugovoren na duže od šest meseci ili „produžen“ aneksom preko tog roka.
Rad od kuće po običnom ugovoru, bez dodatnih elemenata iz čl. 42, pa ostaju nerešeni troškovi i nadzor.
Zabrana konkurencije posle prestanka radnog odnosa bez ugovorene naknade, što je čini neprimenjivom.
Zaposleni ne dobije svoj primerak i kasnije ne može da dokaže šta je ugovoreno.

Kratak pregled klauzula koje se obično nalaze u ugovoru: ugovorne strane, poslovi i mesto rada, vrsta i trajanje radnog odnosa, dan početka rada, probni rad, radno vreme, osnovna zarada i elementi za njeno utvrđivanje, rokovi isplate, godišnji odmor i odsustva, zabrana konkurencije, poverljivost, prestanak radnog odnosa, završne odredbe. Ovo je pregled sadržine, a ne gotov tekst ugovora.

Izvori

Šta da uradite

Proverite da li ugovor sadrži svih 13 elemenata iz čl. 33 st. 1 Zakona o radu. Ako za zaradu, rokove isplate ili radno vreme upućuje na pravilnik o radu ili kolektivni ugovor, tražite taj akt (čl. 33 st. 2).
Pročitajte naziv i opis poslova. Uopšten opis („svi poslovi po nalogu poslodavca“) kasnije otežava odbranu od premeštaja i otkaza.
Proverite vrstu radnog odnosa. Ako je na određeno vreme, ugovor mora da navede trajanje i osnov (čl. 33 st. 1 tač. 7). Zbir svih ugovora na određeno sa istim poslodavcem ne sme preći 24 meseca (čl. 37).
Proverite iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora. Zarada ne sme biti ispod minimalne zarade za puno radno vreme i standardni učinak (čl. 111).
Ako je ugovoren probni rad, proverite trajanje. Zakon dozvoljava najduže šest meseci, a otkazni rok tokom probnog rada ne može biti kraći od pet radnih dana (čl. 36).
Kod nepunog radnog vremena proverite broj časova. Zarada i druga prava pripadaju srazmerno vremenu na radu (čl. 40).
Za rad od kuće ili rad na daljinu ugovor mora dodatno da uredi radno vreme, nadzor, sredstva za rad i naknadu troškova (čl. 42).
Pročitajte odredbu o zabrani konkurencije. Zabrana posle prestanka radnog odnosa važi najduže dve godine i samo ako poslodavac plaća naknadu (čl. 161 i 162).
Tražite svoj primerak ugovora. Zakon nalaže najmanje tri primerka, od kojih jedan obavezno dobija zaposleni (čl. 30 st. 4).
Pre prvog radnog dana proverite prijavu na osiguranje. Uvid u svoje podatke imate na portalu Centralnog registra ili u filijali Fonda PIO.

Šta ovo košta

Ugovor o radu se ne overava kod javnog beležnika i ne plaća se taksa za zaključenje. Trošak koji obe strane treba da razumeju su porez i doprinosi na zaradu. Porez na zarade iznosi 10% (čl. 16 Zakona o porezu na dohodak građana), a osnovica se za puno radno vreme umanjuje za neoporezivi iznos, koji za 2026. godinu iznosi 34.221 dinar mesečno (čl. 15a, prema izmenama iz „Sl. glasnika RS“, br. 109/2025). Izmene objavljene u broju 80/2026 podižu neoporezivi iznos na 37.369 dinara od 1. januara 2027. Doprinosi iz zarade, na teret zaposlenog, iznose 14% za PIO, 5,15% za zdravstveno i 0,75% za nezaposlenost, a doprinosi na zaradu, na teret poslodavca, 10% za PIO i 5,15% za zdravstveno (čl. 44 Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje). Minimalna cena rada za period januar-decembar 2026. iznosi 371 dinar neto po radnom času (Odluka objavljena u „Sl. glasniku RS“, br. 78/2025). Stope i iznosi se menjaju, pa važeće vrednosti proverite na purs.gov.rs.

Pitanja i odgovori

Da li postoji zvaničan obrazac ugovora o radu za popunjavanje?

Ne. Zakon o radu ne propisuje obrazac ugovora o radu, već u čl. 33 nabraja šta ugovor mora da sadrži. Ministarstvo za rad ne objavljuje obavezan obrazac, a obrasci koji kruže internetom su privatni primeri različitog kvaliteta. Svaki „ugovor o radu obrazac za popunjavanje“ zato proverite tako što ćete uz čl. 33 st. 1 proći sve 13 tačaka i videti da li su popunjene stvarnim podacima, a ne ostavljene prazne ili uopštene. Ako primer sadrži odredbe koje su za zaposlenog nepovoljnije od zakona, one se ne primenjuju, jer se na sve što ugovorom nije uređeno primenjuju zakon i opšti akt (čl. 33 st. 3).

Šta ako radim bez ugovora o radu?

Ugovor o radu se zaključuje pre stupanja na rad, u pisanom obliku. Ako poslodavac to ne uradi, čl. 32 st. 2 Zakona o radu propisuje da se smatra da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad. To znači da rad bez ugovora nije rad „bez prava“, već radni odnos na neodređeno koji se u sporu dokazuje. Dokazi su prijava na osiguranje, evidencija radnog vremena, isplate, prepiska, svedoci. Poslodavac je dužan i da prijavu na osiguranje podnese najkasnije pre stupanja na rad (čl. 35 st. 2). Inspekcija rada može naložiti zaključenje ugovora, a zaposleni može tužbom tražiti utvrđenje radnog odnosa.

Koliko može da traje ugovor o radu na određeno vreme?

Ugovor o radu na određeno vreme se zaključuje samo kada je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima: rokom, izvršenjem određenog posla ili nastupanjem događaja. Poslodavac sa istim zaposlenim može zaključiti jedan ili više takvih ugovora, ali njihov zbir, sa prekidima ili bez njih, ne može biti duži od 24 meseca. Prekid kraći od 30 dana se ne računa kao prekid. Izuzeci su zamena odsutnog zaposlenog, rad na projektu, stranac sa dozvolom za rad, novoosnovani poslodavac (do 36 meseci) i nezaposleni kome do penzije nedostaje do pet godina. Ako je ugovor zaključen suprotno zakonu ili zaposleni ostane da radi najmanje pet radnih dana po isteku, radni odnos postaje na neodređeno vreme (čl. 37).

Koliko traje probni rad i može li mi poslodavac dati otkaz tokom njega?

Probni rad se ugovara ugovorom o radu i može trajati najduže šest meseci (čl. 36). Tokom probnog rada obe strane mogu otkazati ugovor sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana, a poslodavac otkaz mora da obrazloži. Zaposlenom koji nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti radni odnos prestaje danom isteka probnog rada. Probni rad ne umanjuje druga prava: zaposleni na probnom radu ima zaradu, prijavu na osiguranje i sva prava iz ugovora.

Da li moram da potpišem aneks ugovora o radu?

Ne morate, ali odbijanje ima posledice. Poslodavac aneks može da ponudi samo iz razloga iz čl. 171 (premeštaj na drugi odgovarajući posao, drugo mesto rada, promena elemenata zarade i drugi zakonom predviđeni slučajevi). Uz aneks mora da dostavi pisano obaveštenje sa razlozima, rokom za izjašnjenje koji ne može biti kraći od osam radnih dana i pravnim posledicama nepotpisivanja (čl. 172). Ako potpišete, zadržavate pravo da zakonitost aneksa osporavate pred sudom. Ako ne potpišete u roku, smatra se da ste ponudu odbili, a poslodavac može dati otkaz po čl. 179 st. 5 tač. 2, uz pravo zaposlenog da u tom sporu ospori i sam aneks.

Da li je ugovor o radu isti u 2025. i 2026. godini, ima li novog zakona?

Važi isti Zakon o radu iz 2005. godine sa svim izmenama („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005 do 109/2025 - dr. zakon). Odredbe o sadržini ugovora o radu (čl. 33), probnom radu, radu na određeno i aneksu nisu menjane u 2025. ni u 2026. godini. Promene koje se tiču zaposlenih došle su kroz druge propise: od 1. januara 2026. potvrde o bolovanju stižu poslodavcu elektronski (zakon o e-Bolovanju, br. 109/2025), neoporezivi iznos zarade za 2026. iznosi 34.221 dinar, a minimalna cena rada 371 dinar neto po času. Primer ugovora iz 2025. je zato i dalje upotrebljiv, ali iznos osnovne zarade mora odgovarati važećoj minimalnoj zaradi.

Koja je najniža osnovna zarada koja sme da piše u ugovoru o radu?

Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i puno radno vreme (čl. 111 Zakona o radu). Minimalna zarada se dobija kada se minimalna cena rada pomnoži brojem radnih časova u mesecu i doda porez i doprinosi. Za 2026. godinu minimalna cena rada iznosi 371 dinar neto po radnom času, pa za mesec sa 176 radnih časova minimalna neto zarada iznosi 65.296 dinara, a za mesec sa 184 časa 68.264 dinara. Poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati po odluci koja važi za mesec u kome se vrši isplata, a na nju se dodaju uvećana zarada, naknada troškova i druga primanja.