Koliko dana godišnjeg odmora imam po Zakonu o radu i kako se računa
Zakon o radu i godišnji odmor: najmanje 20 radnih dana, srazmerni deo, rokovi za korišćenje, naknada za neiskorišćeni odmor, plaćeno i neplaćeno odsustvo.
Koliko dana godišnjeg odmora imam po Zakonu o radu
Zakon o radu daje svakom zaposlenom pravo na godišnji odmor od najmanje 20 radnih dana u kalendarskoj godini (čl. 69 st. 1). To je donja granica. Stvaran broj dana koji vama pripada utvrđuje se u kolektivnom ugovoru, pravilniku o radu ili ugovoru o radu, tako što se zakonski minimum uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme i drugih kriterijuma iz tih akata (čl. 69 st. 2). Zato je prvi korak uvek isti: pogledajte šta o odmoru piše u vašem ugovoru i pravilniku. Ako tamo piše manje od 20 dana, ta odredba je suprotna zakonu.
Tri pravila iz čl. 70 određuju kako se dani broje. Radna nedelja se računa kao pet radnih dana, pa 20 radnih dana znači četiri pune nedelje bez obzira na to da li kod poslodavca radite pet ili šest dana nedeljno. Praznici koji su neradni dani, plaćeno odsustvo i bolovanje ne uračunavaju se u dane odmora. Ako se razbolite dok ste na odmoru, po isteku bolovanja nastavljate odmor.
Pravo na godišnji odmor je pravo kojeg se ne možete odreći. Poslodavac ne može da vam ga uskrati, niti da ga zameni novcem; jedini izuzetak je prestanak radnog odnosa, kad se neiskorišćeni dani isplaćuju (čl. 68 st. 4 i čl. 76). Isto važi za pravo na godišnji odmor kod preduzetnika i malih firmi: Zakon o radu se primenjuje na svakog poslodavca, domaće ili strano pravno ili fizičko lice koje zapošljava bar jedno lice (čl. 5).
Pravo na godišnji odmor posle 6 meseci ili posle mesec dana
Upit „pravo na godišnji odmor posle 6 meseci“ je čest, ali pravilo o šest meseci više ne važi. Po važećem tekstu pravo na korišćenje godišnjeg odmora stičete posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca (čl. 68 st. 2). Šestomesečni rok je bio u ranijem tekstu zakona i ukinut je izmenama iz 2014. godine. U neprekidan rad računaju se i bolovanje i odsustvo uz naknadu zarade (čl. 68 st. 3), pa vam bolovanje u prvom mesecu ne pomera trenutak od kog možete da koristite odmor.
Mesec dana rada je uslov za korišćenje, a ne za sticanje dana. Broj dana koji vam pripada u prvoj godini računa se srazmerno, po pravilu iz sledećeg odeljka.
Kako se računa godišnji odmor: srazmerni deo i primer
U godini u kojoj ste zasnovali radni odnos i u godini u kojoj vam radni odnos prestaje pripada vam dvanaestina godišnjeg odmora za svaki mesec rada u toj godini (čl. 72). To je takozvani srazmerni deo. Formula je jednostavna:
srazmerni deo = puni godišnji odmor po ugovoru x (broj meseci rada u toj godini / 12)
Primer 1: po ugovoru vam pripada 24 dana odmora. Zaposlili ste se 1. aprila. Do 31. decembra radite devet meseci, pa vam za tu godinu pripada 24 x 9/12 = 18 radnih dana. Od 1. maja, posle mesec dana rada, možete da počnete da ih koristite.
Primer 2: radni odnos vam prestaje 31. maja, a puni odmor je 20 dana. Za tu godinu vam pripada 20 x 5/12 = 8,33 dana. Ako ste do tada iskoristili tri dana, poslodavac vam za ostatak isplaćuje naknadu po čl. 76. Zakon ne propisuje kako se zaokružuje razlomak dana; to uređuje opšti akt ili praksa poslodavca, pa taj detalj proverite u pravilniku.
Primer 3: u godini u kojoj ne menjate posao nema srazmernog računanja. Pripada vam puni broj dana iz ugovora, i to od 1. januara, a ne tek posle određenog broja meseci rada.
Ako ste u istoj godini promenili poslodavca, svaki poslodavac vam duguje svoj srazmerni deo: stari za mesece do prestanka (ili naknadu za neiskorišćene dane), novi za mesece od zasnivanja radnog odnosa.
Kada i kako se odmor koristi: rešenje, delovi i kolektivni godišnji odmor
Godišnji odmor koristi se jednokratno ili u delovima. Ako se koristi u delovima, prvi deo traje najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak se koristi najkasnije do 30. juna naredne godine (čl. 73 st. 2). Imate pravo da odmor koristite u dva dela, a u više delova samo ako se tako sporazumete sa poslodavcem (čl. 73 st. 3). Ko nije iskoristio odmor zbog porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta ili posebne nege deteta, ima pravo da ga iskoristi do 30. juna naredne godine (čl. 73 st. 4).
O vremenu korišćenja odlučuje poslodavac prema potrebama posla, uz prethodnu konsultaciju sa vama (čl. 75 st. 1). Rešenje vam se dostavlja najkasnije 15 dana pre početka odmora; ako odmor koristite na sopstveni zahtev, može stići i neposredno pre odmora (čl. 75 st. 2 i 3). Već određeni termin poslodavac može izmeniti najkasnije pet radnih dana pre početka odmora (čl. 75 st. 4). Rešenje može biti elektronsko, a na vaš zahtev i pisano (čl. 75 st. 6).
Kolektivni godišnji odmor je situacija u kojoj poslodavac odredi da odmor istovremeno koriste svi zaposleni ili zaposleni u jednom organizacionom delu. Zakon to dopušta: poslodavac donosi jedno rešenje sa spiskom zaposlenih i organizacionih delova i ističe ga na oglasnoj tabli najmanje 15 dana pre početka odmora, čime se smatra da je rešenje uručeno (čl. 75 st. 5). Dani kolektivnog odmora troše se iz vašeg fonda dana, a ako je kolektivni odmor kraći od dve radne nedelje, zaposlenom i dalje pripada prvi deo od najmanje dve radne nedelje neprekidno.
Naknada zarade tokom odmora i za neiskorišćeni odmor
Za vreme godišnjeg odmora ne primate zaradu, već naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu (čl. 114 st. 1). Isto važi za praznike koji su neradni dani i za plaćeno odsustvo. U praksi to znači da u obračun ulaze i uvećanja i bonusi iz tog perioda, a ne samo osnovna zarada. Poslodavac koji ne isplati naknadu zarade u skladu sa zakonom čini prekršaj (čl. 274 st. 1 tač. 10).
Kad radni odnos prestaje, a odmor nije iskorišćen u celini ili delimično, poslodavac je dužan da vam isplati novčanu naknadu umesto korišćenja odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog odmora (čl. 76 st. 1). Ta naknada ima karakter naknade štete (čl. 76 st. 2). Isplaćuje se zajedno sa ostalim neisplaćenim primanjima najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa (čl. 186). Ovo važi kod svakog prestanka radnog odnosa: otkaza, isteka ugovora na određeno vreme, sporazumnog raskida ili odlaska u penziju. Kod sporazumnog raskida proverite da li je obračun neiskorišćenih dana unet u sporazum.
Plaćeno i neplaćeno odsustvo po Zakonu o radu
Plaćeno odsustvo je odsustvo sa rada uz naknadu zarade (čl. 77). Pripada vam do pet radnih dana ukupno u kalendarskoj godini za sklapanje braka, porođaj supruge, težu bolest člana uže porodice i druge slučajeve iz opšteg akta i ugovora o radu; raspodelu dana po slučajevima određuje opšti akt (čl. 77 st. 1 i 2). Pored toga, još pet radnih dana zbog smrti člana uže porodice i dva uzastopna dana za svako dobrovoljno davanje krvi (čl. 77 st. 3). Uža porodica su bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj (čl. 77 st. 4); opšti akt i ugovor mogu dati više dana i širi krug lica (čl. 77 st. 5 i 6). Naknada zarade je prosečna zarada u prethodnih 12 meseci (čl. 114).
Neplaćeno odsustvo je nešto sasvim drugo: na njega nemate pravo, već ga poslodavac može odobriti (čl. 78 st. 1). Za vreme neplaćenog odsustva miruju vam prava i obaveze iz radnog odnosa, ako zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu za pojedina prava nije drukčije određeno (čl. 78 st. 2). Praktično: ne primate zaradu, taj period se ne računa kao rad, a pre nego što ga zatražite proverite sa poslodavcem šta se dešava sa vašim zdravstvenim osiguranjem i doprinosima za to vreme.
Nedeljni odmor i rad subotom i nedeljom
Radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana, a raspored utvrđuje poslodavac; kod rada u smenama ili noću može biti organizovana drugačije (čl. 55). Rad subotom zato sam po sebi nije nezakonit, ako je u okviru punog radnog vremena od 40 časova nedeljno (čl. 51) i rasporeda o kome ste obavešteni najmanje pet dana unapred, a izuzetno, zbog nepredviđenih okolnosti, najmanje 48 časova unapred (čl. 56 st. 1 i 2).
Nedeljni odmor traje najmanje 24 časa neprekidno, kome se dodaje dnevni odmor iz čl. 66, i po pravilu se koristi nedeljom (čl. 67 st. 1 i 2). Poslodavac može da odredi drugi dan ako priroda posla i organizacija rada to zahteva (čl. 67 st. 3). Ako je neophodno da radite na dan svog nedeljnog odmora, poslodavac je dužan da vam obezbedi odmor od najmanje 24 časa neprekidno u toku naredne nedelje (čl. 67 st. 5).
Za rad nedeljom Zakon o radu ne propisuje uvećanu zaradu. Zakonski minimumi uvećanja odnose se na rad na dan praznika koji je neradni dan (najmanje 110% od osnovice), noćni rad i prekovremeni rad (po najmanje 26%) i minuli rad (najmanje 0,4% po godini) (čl. 108 st. 1). Uvećanje za rad vikendom postoji samo ako ga predviđa kolektivni ugovor, pravilnik ili ugovor o radu (čl. 108 st. 4). Ako rad nedeljom istovremeno znači i prekoračenje 40 časova nedeljno, reč je o prekovremenom radu koji se plaća uvećano; kako se to naplaćuje opisano je na stranici o neplaćenom prekovremenom radu.
Šta da uradite ako vam poslodavac ne da odmor
Prvo pisani zahtev. Mejlom ili preporučenom poštom zatražite od poslodavca rešenje o korišćenju godišnjeg odmora i navedite period koji predlažete. Poslodavac koji odlučuje o vašem pravu, a ne donese rešenje ili vam ga ne dostavi, čini prekršaj (čl. 193 i čl. 274 st. 1 tač. 15). Pisani trag vam treba za sve što sledi.
Drugo, inspekcija rada. Nadzor nad primenom Zakona o radu vrši inspekcija rada (čl. 268), koja može rešenjem da naloži poslodavcu da u određenom roku otkloni povredu (čl. 269). Postupanje suprotno odredbama o godišnjem odmoru (čl. 68-75) je prekršaj kažnjiv sa 400.000 do 1.000.000 dinara za pravno lice, 100.000 do 300.000 za preduzetnika i 20.000 do 40.000 za odgovorno lice (čl. 275). Prijava je besplatna i ne isključuje tužbu.
Treće, sud. Protiv rešenja kojim vam je povređeno pravo, ili od dana kad ste saznali za povredu, tužbu možete podneti u roku od 60 dana (čl. 195). Taj rok je kratak i prekluzivan. Novčana potraživanja, na primer neisplaćena naknada za neiskorišćeni odmor po prestanku radnog odnosa, zastarevaju za tri godine od dana nastanka obaveze (čl. 196). Za neiskorišćene dane iz prethodne godine praktično pravilo je da ih tražite pre 30. juna, dok se još mogu iskoristiti, jer ih posle tog datuma, dok radni odnos traje, zakon ne pretvara u novac.
Ima li novi zakon o godišnjem odmoru 2025. ili 2026.
Nema. Odredbe o godišnjem odmoru (čl. 68-76) poslednji put su suštinski menjane 2014. godine, kada je rok od šest meseci za prvo korišćenje odmora zamenjen rokom od mesec dana. Poslednja izmena Zakona o radu, kroz zakon o e-Bolovanju („Sl. glasnik RS“, br. 109/2025), ne dira odmore. Upit „zakon o radu godišnji odmor 2025“ ili „2026“ zato vodi na isti tekst koji je opisan ovde. Ako naiđete na najave novog Zakona o radu, proverite da li je objavljen u „Sl. glasniku RS“; dok nije, važi ovaj tekst.
Kada se obratiti advokatu
Za većinu situacija oko odmora advokat nije potreban: ugovor, pravilnik, pisani zahtev i inspekcija rada rešavaju veći deo sporova. Pravni savet ima smisla kad poslodavac uporno ne donosi rešenja pa vam ističe rok od 60 dana, kad se spori obračun naknade za neiskorišćene dane kod prestanka radnog odnosa (naročito ako je više godina neiskorišćeno), ili kad je uskraćivanje odmora deo šire slike, na primer pritiska da potpišete sporazumni raskid ili otkaza koji sledi odmah posle vašeg zahteva.
Izvori
- Zakon o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017, 95/2018 - autentično tumačenje i 109/2025 - dr. zakon), čl. 5, 51, 55, 56, 67-78, 108, 114, 186, 193, 195, 196, 268, 269, 274 i 275
- Zakon o radu, prečišćen tekst (paragraf.rs), korišćen za proveru teksta pojedinih članova
- Inspektorat za rad, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
- Zakon o sudskim taksama („Sl. glasnik RS“, br. 28/94 ... 91/2025), čl. 10
- Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Sl. glasnik RS“, br. 43/2023 i 56/2025), tar. br. 13 i 14
Šta da uradite
- Pogledajte ugovor o radu i pravilnik o radu ili kolektivni ugovor: zakon daje najmanje 20 radnih dana, a tačan broj dana koji vama pripada piše u tim aktima, uvećan po osnovu staža, uslova rada, stručne spreme i drugih kriterijuma (čl. 69).
- Proverite da li ste ove godine zasnovali radni odnos ili vam prestaje: tada vam pripada srazmerni deo, dvanaestina godišnjeg odmora za svaki mesec rada u toj godini (čl. 72).
- Ne računajte praznike, bolovanje i plaćeno odsustvo u dane odmora; radna nedelja se računa kao pet radnih dana, pa 20 radnih dana znači četiri nedelje (čl. 70).
- Zatražite od poslodavca pisano rešenje o korišćenju godišnjeg odmora; ono mora da stigne najkasnije 15 dana pre početka odmora, osim kad odmor koristite na sopstveni zahtev (čl. 75).
- Isplanirajte prvi deo odmora od najmanje dve radne nedelje neprekidno u tekućoj godini, a ostatak iskoristite do 30. juna naredne godine (čl. 73).
- Za vreme odmora pripada vam naknada zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, ne samo osnovna zarada (čl. 114).
- Ako vam radni odnos prestaje, a niste iskoristili odmor, tražite novčanu naknadu srazmerno broju neiskorišćenih dana (čl. 76); poslodavac je isplaćuje najkasnije 30 dana od prestanka radnog odnosa (čl. 186).
- Ako poslodavac ne daje odmor ili ne donosi rešenje, pošaljite pisani zahtev, zatim prijavu inspekciji rada (čl. 268 i 269), a protiv rešenja kojim je povređeno pravo tužbu u roku od 60 dana (čl. 195).
Šta ovo košta
Prijava inspekciji rada je besplatna i u praksi je prvi korak kad poslodavac ne daje odmor ili ne donosi rešenje. Za neisplaćenu naknadu za neiskorišćeni odmor reč je o novčanom potraživanju iz radnog odnosa: zaposleni po pravilu plaća sudsku taksu prema vrednosti spora, uz mogućnost oslobođenja zbog slabog imovnog stanja (čl. 10 Zakona o sudskim taksama). Kod manjih iznosa pisani zahtev i inspekcija su često jeftiniji put od tužbe.
Osnov za advokatsku nagradu: Tarifni broj 14 Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata (sporovi iz radnih odnosa, neprocenjivi zahtev) kad se traži poništaj rešenja; Tarifni broj 13 (procenjivi zahtev) kad se traži isplata naknade za neiskorišćeni odmor.
Pitanja i odgovori
Da li imam pravo na godišnji odmor posle 6 meseci ili ranije?
Ranije. Po važećem tekstu Zakona o radu pravo na korišćenje godišnjeg odmora stičete posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca (čl. 68 st. 2). Pravilo o šest meseci potiče iz starijeg teksta zakona i više ne važi. U neprekidan rad računaju se i bolovanje i plaćeno odsustvo (čl. 68 st. 3). Ako ste se zaposlili u toku godine, broj dana se računa srazmerno, kao dvanaestina odmora za svaki mesec rada (čl. 72).
Kako se računa godišnji odmor kad se zaposlim usred godine?
Za godinu u kojoj zasnivate radni odnos pripada vam srazmerni deo: dvanaestina godišnjeg odmora za svaki mesec rada u toj godini (čl. 72). Primer: ako vam po ugovoru pripada 24 dana godišnje, a počeli ste da radite 1. aprila, do kraja godine radite devet meseci, pa vam pripada 24 x 9/12 = 18 radnih dana. Isto pravilo važi u godini u kojoj vam radni odnos prestaje. Zakon ne propisuje kako se zaokružuje razlomak dana; to uređuje opšti akt ili praksa poslodavca.
Da li mi poslodavac može zabraniti odmor ili ga zameniti novcem?
Ne. Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa (čl. 68 st. 4). Poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja odmora prema potrebama posla, ali uz prethodnu konsultaciju sa vama i uz pisano rešenje (čl. 75). Poslodavac koji postupa suprotno odredbama o godišnjem odmoru čini prekršaj za koji je zaprećena kazna od 400.000 do 1.000.000 dinara za pravno lice i od 100.000 do 300.000 dinara za preduzetnika (čl. 275 st. 1 tač. 3).
Šta je kolektivni godišnji odmor i može li poslodavac da ga odredi?
Može. Kolektivni godišnji odmor znači da poslodavac odredi period u kome odmor koriste svi zaposleni ili zaposleni u jednom organizacionom delu, na primer tokom letnjeg zastoja u proizvodnji. U tom slučaju poslodavac može da donese jedno rešenje u kome navodi zaposlene i organizacione delove i da ga istakne na oglasnoj tabli najmanje 15 dana pre početka odmora, čime se smatra da je rešenje uručeno (čl. 75 st. 5). Dani kolektivnog odmora troše se iz vašeg godišnjeg odmora, pa i za njih važe pravila o broju dana i o naknadi zarade.
Koliko dana plaćenog odsustva imam po Zakonu o radu?
Do pet radnih dana u kalendarskoj godini ukupno, za sklapanje braka, porođaj supruge, težu bolest člana uže porodice i druge slučajeve iz opšteg akta i ugovora o radu; koliko dana ide za koji slučaj utvrđuje opšti akt (čl. 77 st. 1 i 2). Pored toga, pripada vam još pet radnih dana zbog smrti člana uže porodice i dva uzastopna dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi, računajući i dan davanja (čl. 77 st. 3). Uža porodica su bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj (čl. 77 st. 4). Za vreme plaćenog odsustva pripada vam naknada zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci (čl. 114).
Da li mi pripada uvećana zarada za rad subotom i nedeljom?
Sam Zakon o radu ne propisuje uvećanje za rad subotom ili nedeljom. Zakonski minimumi uvećane zarade odnose se na rad na dan praznika koji je neradni dan (najmanje 110%), noćni rad (najmanje 26%), prekovremeni rad (najmanje 26%) i minuli rad (najmanje 0,4% po godini) (čl. 108 st. 1). Uvećanje za rad vikendom postoji samo ako ga predviđa kolektivni ugovor, pravilnik o radu ili ugovor o radu (čl. 108 st. 4). Ono što zakon propisuje jeste nedeljni odmor od najmanje 24 časa neprekidno, po pravilu nedeljom, a ako morate da radite na dan svog nedeljnog odmora, poslodavac vam obezbeđuje 24 časa odmora u toku naredne nedelje (čl. 67).
Šta se dešava sa odmorom ako se razbolim tokom godišnjeg odmora?
Dani bolovanja se ne računaju u godišnji odmor. Ako ste za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno sprečeni za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, imate pravo da po isteku bolovanja nastavite korišćenje odmora (čl. 70 st. 3). Isto važi za praznike koji su neradni dani i za plaćeno odsustvo: ni oni se ne uračunavaju u dane godišnjeg odmora (čl. 70 st. 2).