Pređi na sadržaj
AdvokatX
Meni
Probajte besplatno

Nisam pozvan na ostavinsku raspravu

Šta da uradite ako niste obavešteni o ostavinskoj raspravi za koju smatrate da imate pravo da učestvujete.

INFO
Kratak odgovor. Prvo proverite da li je ostavinski postupak još u toku ili je već okončan pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju - to određuje koji vam je pravni put dostupan. Dok postupak traje, možete se javiti javnom beležniku/sudu i tražiti da vas uključe kao učesnika. Ako je rešenje već pravnosnažno, ostavinski sud po zakonu neće ponovo raspravljati istu zaostavštinu ni na vaš zahtev - pravo na nasledstvo se u tom slučaju ostvaruje posebnom tužbom u parničnom postupku protiv lica koja su rešenjem oglašena za naslednike.
ROK
Rok. Pravo naslednika da zahteva zaostavštinu po zakonu ne zastareva. To ne znači da odugovlačenje nije rizično: pravima trećih lica koja su u međuvremenu savesno stekla imovinu (npr. održajem ili od nesavesnog naslednika kao od navodnog vlasnika) to pravo ipak može biti ograničeno, pa je bolje reagovati čim saznate za rešenje. (Zakon o nasleđivanju, čl. 221, st. 1-2; Zakon o vanparničnom postupku, čl. 130-131 (ostavinski postupak se ne obnavlja, pravo se ostvaruje u parnici))

Šta da uradite

Ostavinski postupak pokreće se po službenoj dužnosti čim sud primi izvod iz matične knjige umrlih, a njegovo sprovođenje se po pravilu poverava javnom beležniku. Beležnik na osnovu podataka dobijenih od srodnika i drugih upućenih lica sastavlja smrtovnicu, u kojoj se, između ostalog, navode lica koja bi mogla biti pozvana na nasleđe. Ako su ti podaci bili nepotpuni, moguće je da neko ko zaista ima pravo na nasledstvo uopšte ne bude pozvan na ročište.

Prvi i najvažniji korak je utvrditi u kojoj je fazi postupak. Dok ostavinski postupak još traje, dovoljno je javiti se nadležnom javnom beležniku ili sudu i tražiti da vas uključe - sud, odnosno beležnik, dužan je da u postupak uključi svako lice za koje se ispostavi da bi moglo imati pravo na nasleđe. Ako, međutim, saznate za postupak tek pošto je rešenje o nasleđivanju već postalo pravnosnažno, situacija je drugačija: ostavinski sud tu zaostavštinu neće ponovo raspravljati, čak ni ako biste u parničnom postupku inače ispunjavali uslove za vraćanje u pređašnje stanje ili ponavljanje postupka. Zakon vas u tom slučaju upućuje da svoje pravo ostvarite tužbom protiv naslednika kojima je imovina već dodeljena - tražeći da sud utvrdi vaše svojstvo naslednika i naloži predaju odgovarajućeg dela zaostavštine.

Dobra vest je da samo pravo da se zahteva zaostavština, kao takvo, po zakonu ne zastareva. To ne znači da je vreme nebitno: dok čekate, naslednici kojima je imovina dodeljena mogu njome raspolagati, a treća lica mogu steći prava koja se kasnije teže osporavaju. Zbog toga je bolje reagovati čim saznate da je neko preminuo i da ostavinski postupak postoji ili je već sproveden, nego odlagati prikupljanje dokaza.

Kada se obratiti advokatu

Advokatu se isplati obratiti se čim posumnjate da ostavinski postupak postoji ili je već okončan bez vašeg učešća - pre svega da se brzo utvrdi u kojoj je fazi postupak, jer to direktno određuje da li je dovoljan jednostavan zahtev za uključenje ili je nužna tužba u parničnom postupku. Advokat je posebno potreban kad treba proceniti snagu dokaza o srodstvu ili o postojanju testamenta u vašu korist, kad su naslednici kojima je zaostavština već dodeljena počeli da raspolažu imovinom (prodaja, upis u katastar, opterećenje hipotekom), ili kad se u igru uključuju pravila o održaju i savesnom sticanju koja mogu vremenom oslabiti vaš položaj. U tim situacijama brzina i tačan izbor pravnog puta (uključenje u postupak naspram tužbe) često odlučuju o ishodu.

Izvori

Šta da uradite

  • Obratite se javnom beležniku ili sudu koji je vodio (ili vodi) ostavinski postupak i uvidom u spise proverite u kojoj je fazi postupak i da li je već doneto rešenje o nasleđivanju.
  • Ako postupak još nije okončan, odmah podnesite pisani zahtev da vas uključe kao učesnika i pozovu na ročište, uz dokaze o vašem svojstvu naslednika (npr. izvod iz matične knjige rođenih/venčanih koji dokazuje srodstvo, ili testament u vašu korist).
  • Ako je rešenje već pravnosnažno, imajte u vidu da ga ostavinski sud neće ponovo otvarati ni ako biste inače ispunjavali uslove za ponavljanje postupka po pravilima parničnog postupka - Zakon o vanparničnom postupku (čl. 130, st. 1 i čl. 131) izričito upućuje lice koje nije učestvovalo u postupku da svoje pravo na nasleđe ostvari u parnici.
  • Pripremite dokaze o svom naslednom pravu i, po potrebi, o tome zašto niste bili pozvani (npr. da smrtovnica nije sadržala tačne podatke o krugu srodnika - smrtovnicu sastavlja javni beležnik na osnovu podataka dobijenih od srodnika i drugih lica, Zakon o vanparničnom postupku, čl. 93).
  • Razmotrite sa advokatom podnošenje tužbe protiv naslednika kojima je zaostavština dodeljena, kojom se traži utvrđenje vašeg naslednog prava i predaja odgovarajućeg dela zaostavštine.

Šta ovo košta

Sudska taksa za tužbu kojom se traži utvrđenje naslednog prava i predaja imovine obračunava se prema vrednosti spornog dela zaostavštine (Zakon o sudskim taksama, čl. 25). Ako se u ostavinski postupak još uvek možete uključiti kao učesnik, dodatni trošak se po pravilu svodi na uobičajene troškove ostavinskog postupka. Tačan iznos takse zavisi od vrednosti spora.

Osnov za advokatsku nagradu: Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, tar. br. 13 (tužba u procenjivom predmetu, prema vrednosti spornog dela zaostavštine) i tar. br. 15 (zastupanje na ročištu)

Pitanja i odgovori

Mogu li tražiti da se ostavinski postupak ponovi jer nisam bio pozvan?

Ne u okviru samog ostavinskog postupka. Zakon o vanparničnom postupku (čl. 131) izričito predviđa da se postupak za raspravljanje zaostavštine neće obnoviti ni kad bi inače postojali uslovi za ponavljanje postupka po pravilima parničnog postupka - lice koje smatra da ima pravo na nasleđe, a nije učestvovalo u postupku, to pravo ostvaruje tužbom u parnici (čl. 130, st. 1).

Da li gubim pravo na nasledstvo ako prođe više godina?

Samo pravo naslednika da zahteva zaostavštinu po opštem pravilu ne zastareva (Zakon o nasleđivanju, čl. 221, st. 1). Zakon izričito zadržava pravila o održaju i o sticanju od nevlasnika (čl. 221, st. 2), pa dugo čekanje može otežati ili u pojedinim slučajevima onemogućiti stvarno ostvarenje prava, iako formalno nije zastarelo.

Ko je odgovoran što nisam bio pozvan na raspravu?

Javni beležnik smrtovnicu i krug lica koja treba pozvati sastavlja na osnovu podataka dobijenih od srodnika umrlog i drugih lica koja mogu pružiti informacije (Zakon o vanparničnom postupku, čl. 93). Ako su ti podaci bili nepotpuni ili netačni, to ne menja mehanizam vaše pravne zaštite - i dalje se svodi na uključivanje u još nezavršen postupak ili na tužbu ako je rešenje već pravnosnažno.

Šta ako sam saznao za smrt tek pošto je zaostavština već podeljena i prodata?

To je posebna i složenija situacija koja zavisi od toga da li su treća lica imovinu stekla savesno i pod uslovima koji ih štite od kasnijeg osporavanja (Zakon o nasleđivanju, čl. 221. st. 2, izričito čuva pravila o održaju, sticanju od nevlasnika i zastarelosti potraživanja). Konkretne okolnosti je dobro razmotriti sa advokatom pre nego što se proceni da li je i u kojoj meri ostvarenje prava još uvek moguće.