Brat neće da podeli nasledstvo
Šta da uradite kad se naslednici ne slažu oko podele zaostavštine.
Šta da uradite
Kad jedan naslednik odbija da se dogovori o podeli zaostavštine, prvo je važno razjasniti u kojoj je fazi postupak. Ako ostavinski postupak još traje, sud (odnosno javni beležnik kome je sprovođenje postupka povereno) čeka da se naslednici izjasne o nasleđu i, ako se svi slože oko načina podele, taj sporazum unosi direktno u rešenje o nasleđivanju. Bez takvog sporazuma, rešenje samo utvrđuje da su naslednici suvlasnici zaostavštine u određenim (idealnim) delovima - bez preciziranja ko dobija koju konkretnu stvar.
Posle pravnosnažnosti rešenja, naslednici koji se ne slože i dalje su u takozvanoj nasledničkoj zajednici: zajednički upravljaju i raspolažu nasleđenom imovinom, sve dok se ona ne podeli. Svaki naslednik ima pravo da u svako doba zahteva deobu, a to pravo ne zastareva. Prvi i najjeftiniji korak je uvek pokušaj sporazumne deobe - pismeni dogovor koji se, kad su u pitanju nepokretnosti, mora overiti (solemnizovati) kod javnog beležnika da bi mogao da posluži za upis prava svojine.
Ako sporazum zaista nije moguć, preostaje tužba za deobu zaostavštine pred parničnim sudom. U tom postupku sud najpre ispituje da li je moguća fizička podela imovine među naslednicima; tek ako to nije izvodljivo bez značajnog gubitka vrednosti, nalaže prodaju imovine i podelu novca. Vredi imati u vidu i da naslednik koji je živeo ili privređivao zajedno sa ostaviocem može tražiti da mu se, uz doplatu ostalima, ostave određene stvari - to je često osnova za praktičan dogovor čak i kad su odnosi zategnuti.
Kada se obratiti advokatu
Angažovanje advokata ima smisla čim postane jasno da dogovor nije moguć bez posrednika - pre podnošenja bilo kakvog predloga ili tužbe, radi procene koja se imovina uopšte nalazi u zaostavštini, kako se najpovoljnije može sprovesti deoba (naturalna ili civilna) i kakvi su izgledi da se traži prioritet nad određenim stvarima (npr. po osnovu zajedničkog života i privređivanja sa ostaviocem, čl. 232 Zakona o nasleđivanju). Advokat je posebno koristan kad zaostavštinu čine nepokretnosti različite vrednosti, kad postoji sumnja da je neko od naslednika već raspolagao delom zaostavštine bez saglasnosti ostalih, ili kad je pored same podele sporno i nešto drugo - na primer punovažnost testamenta ili krug naslednika - jer se takav spor rešava posebno, u parnici, pre nego što se uopšte dođe do pitanja podele.
Izvori
- Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Sl. glasnik RS“, br. 43/2023), tar. br. 13 i 22
- Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, prečišćen tekst („Sl. glasnik RS“, br. 43/2023 i 56/2025) (paragraf.rs)
- Zakon o nasleđivanju („Sl. glasnik RS“, br. 46/95, 101/2003 - odluka USRS i 6/2015), čl. 231
- Zakon o sudskim taksama („Sl. glasnik RS“, br. 28/94 ... 91/2025), čl. 25, Taksena tarifa tar. br. 1-2
Šta da uradite
- Proverite da li je ostavinski postupak uopšte okončan pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju. Ako još traje, deoba se najlakše postiže tako što se pred javnim beležnikom/sudom svi naslednici sporazumeju o načinu deobe - sud takav sporazum unosi direktno u rešenje o nasleđivanju (Zakon o vanparničnom postupku, čl. 122, st. 3).
- Ako je rešenje već doneto, a naslednici (npr. vi i brat) ste ostali suvlasnici u zajednici do deobe, pokušajte pisani sporazum o deobi zaostavštine. Za nepokretnosti taj sporazum mora biti u formi javnobeležnički potvrđene isprave da bi mogao da posluži za upis u katastar.
- Ako je neko od naslednika živeo ili privređivao u zajednici sa ostaviocem, ima pravo da traži da mu se određene stvari ostave u njegov deo uz isplatu razlike ostalima u novcu (Zakon o nasleđivanju, čl. 232) - ovo je koristan argument u pregovorima oko podele.
- Ako sporazum nije moguć, deoba se traži tužbom pred parničnim sudom. Sud po pravilu prvo razmatra fizičku (naturalnu) deobu; ako imovina ne može da se podeli u naturi bez znatnog umanjenja vrednosti, određuje se civilna deoba - prodaja i podela dobijenog novca između naslednika srazmerno njihovim delovima.
- Do okončanja deobe, zaostavštinom naslednici zajednički upravljaju i raspolažu; ako se ne slože ni oko upravljanja, bilo koji naslednik može od suda tražiti da postavi upravitelja zaostavštine (Zakon o nasleđivanju, čl. 229).
Šta ovo košta
Sudska taksa za tužbu i za presudu u parnici za deobu obračunava se prema vrednosti zaostavštine ili dela koji se deli (Zakon o sudskim taksama, čl. 25. i Taksena tarifa, tar. br. 1-2). Ako se deoba postiže sporazumno pred javnim beležnikom, plaća se javnobeležnička nagrada i eventualni trošak overe ugovora o deobi. Tarife se periodično menjaju, pa aktuelan iznos za konkretnu vrednost zaostavštine proverite pre pokretanja postupka.
Osnov za advokatsku nagradu: Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, tar. br. 13 (tužba za deobu, prema vrednosti dela koji se deli); za predlog za deobu u vanparničnom postupku važi tar. br. 22, koji propisuje istu nagradu kao tar. br. 13
Pitanja i odgovori
Može li ostavinski sud naterati brata da pristane na podelu?
Ne. Ostavinski postupak služi da se utvrdi ko su naslednici i koliki je udeo svakog od njih, a ne da se nametne konkretan način fizičke podele. Ako se naslednici sami ne dogovore, sud njihov sporazum ne može zameniti - rešenjem se samo priznaju idealni delovi, a stvarna podela se rešava naknadno, sporazumno ili tužbom.
Da li gubim pravo da tražim podelu ako prođe dosta vremena od smrti roditelja?
Ne - pravo na deobu nasledstva po zakonu ne zastareva (Zakon o nasleđivanju, čl. 228, st. 2). Odugovlačenje ipak nosi praktične rizike: dok traje naslednička zajednica, upravljanje i raspolaganje zaostavštinom zahteva saglasnost svih, što može dodatno usložiti odnose.
Šta ako je brat u međuvremenu otuđio svoj deo trećem licu?
Pre nego što se izvrši deoba, naslednik svoj nasledni deo može preneti samo na sanaslednika, a ne na treće lice (Zakon o nasleđivanju, čl. 231). Ugovor o prenosu mora biti zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave, a ugovor sa nekim ko nije naslednik samo obavezuje naslednika da mu posle deobe preda svoj deo, bez drugih prava za sticaoca do deobe. Ako je do prenosa ipak došlo na neki drugi način ili posle deobe, to je posebno pitanje koje zavisi od konkretnih okolnosti, pa ga je dobro razmotriti sa advokatom pre preduzimanja koraka.
Da li mora prvo da se proda cela imovina pa da se podeli novac?
Ne po automatizmu. Sud (ili sami naslednici sporazumno) prvo razmatra podelu imovine u naturi - na primer, da svaki naslednik dobije određene nepokretnosti ili stvari. Prodaja i podela novca (civilna deoba) dolazi u obzir tek kad naturalna podela nije moguća bez nesrazmernog umanjenja vrednosti zaostavštine.