Pređi na sadržaj
AdvokatX
Meni
Probajte besplatno

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (BZR): obaveze, prava i kazne

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (zakon o BZR) iz 2023: šta je novo, Sl. glasnik 35/2023, obaveze poslodavca, prava zaposlenog, povrede, kazne.

INFO
Kratak odgovor. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (zakon o BZR) propisuje šta poslodavac mora da uradi da zaposleni ne stradaju na poslu: akt o proceni rizika, savetnika ili saradnika za BZR, obuku, lekarske preglede, evidencije i prijavu povreda. Važeći zakon je nov, iz 2023. godine („Sl. glasnik RS“, br. 35/2023), stupio je na snagu 7. maja 2023. i zamenio zakon iz 2005. Zaposleni ima pravo da odbije rad kad mu preti neposredna opasnost, a teška povreda na radu prijavljuje se inspekciji u roku od 24 časa. Stranica objašnjava zakon običnim jezikom i ne zamenjuje zvanični tekst.

Šta uređuje Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i na koga se primenjuje

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, u praksi „zakon o BZR“, uređuje mere kojima se sprečavaju povrede na radu, profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom: načela prevencije, obaveze poslodavca, prava i obaveze zaposlenih, obuku, predstavnike zaposlenih, Registar povreda na radu, licence, nadzor i kazne (čl. 1). Poslove državne uprave u ovoj oblasti obavlja Uprava za bezbednost i zdravlje na radu pri ministarstvu nadležnom za rad.

Primenjuje se na sve poslodavce: državne organe, opštine, privredna društva, preduzetnike i fizička lica koja zapošljavaju, u svim delatnostima (čl. 2). Pravo na bezbednost i zdravlje na radu nemaju samo zaposleni u radnom odnosu, već i lica angažovana van radnog odnosa, učenici i studenti na praksi, volonteri, radnici preko omladinske zadruge i svako ko se zatekne u radnoj sredini sa znanjem poslodavca (čl. 5). Preduzetnik koji radi sam brine o sebi po pravilima za lice koje se samozapošljava (čl. 43).

Zvanični citat glasi: Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS“, br. 35/2023). Zakon je stupio na snagu 7. maja 2023, osmog dana od objavljivanja, i tog dana je prestao da važi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu iz 2005. („Sl. glasnik RS“, br. 101/05, 91/15 i 113/17 - dr. zakon) (čl. 112 i 113). Ako u nekom dokumentu vidite pozivanje na „čl. 37 Zakona o BZR“ ili „lice za BZR“, reč je o starom zakonu.

Kako je zakon strukturisan

Zakon ima 113 članova u 17 glava. Za poslodavce i zaposlene najvažnije su:

  • I Osnovne odredbe (predmet, primena, pojmovi, ko ima pravo na BZR)
  • II Preventivne mere
  • III Obaveze i odgovornosti poslodavca (čl. 8-37)
  • IV Prava i obaveze zaposlenih (čl. 38-42)
  • VI Rad od kuće i rad na daljinu (čl. 44 i 45)
  • VII Organizovanje poslova BZR, savetnik i saradnik (čl. 46-53)
  • VIII Zaštita zdravlja na radu, lekarski pregledi (čl. 54-56)
  • IX Predstavnik zaposlenih i Odbor za BZR (čl. 57-61)
  • X Evidencija, saradnja i izveštavanje, prijava povrede (čl. 62-67)
  • XI Registar povreda na radu (čl. 68 i dalje)
  • XV Nadzor (čl. 91-99)
  • XVI Kaznene odredbe (čl. 100-107)
  • XVII Prelazne i završne odredbe (čl. 108-113)

Obaveze poslodavca koje se najčešće traže

Opšta odgovornost (čl. 9). Poslodavac obezbeđuje bezbednost i zdravlje zaposlenih u svim aktivnostima i na svim nivoima rada. Te odgovornosti se ne oslobađa time što angažuje firmu sa licencom ili prenese poslove na drugog. Oslobađa se samo kod elementarnih nepogoda i događaja van njegove kontrole čije se posledice nisu mogle izbeći.

Akt o proceni rizika (čl. 16 i 17). Pisani akt o proceni rizika donosi se za sva radna mesta, sa merama i rokovima za otklanjanje ili smanjenje rizika. Menja se kod svake nove opasnosti, novog radnog mesta, nove tehnologije i promene uslova rada. Za radna mesta sa povećanim rizikom aktom se, na osnovu ocene medicine rada, određuju posebni zdravstveni uslovi. Nedonošenje akta je prekršaj iz najviše kaznene grupe (čl. 100 st. 1 tač. 13).

Opšti akt (čl. 14). Prava i obaveze iz oblasti BZR uređuju se pravilnikom o BZR, pravilnikom o radu ili kolektivnim ugovorom; poslodavac sa do deset zaposlenih može ih urediti ugovorom o radu.

Savetnik ili saradnik za BZR (čl. 15, 46-50). Svaki poslodavac imenuje pisanim aktom lice za poslove BZR: savetnika u rizičnim delatnostima (građevinarstvo, industrija, poljoprivreda, saobraćaj, zdravstvo), saradnika u ostalim. To lice mora imati položen stručni ispit i licencu. U uslužnim delatnostima sa do 20 zaposlenih poslove može obavljati sam poslodavac, uz položen stručni ispit. Savetnik učestvuje u proceni rizika, organizuje obuku i preglede opreme, prati povrede i ima pravo da zabrani rad na radnom mestu gde preti neposredna opasnost (čl. 50).

Obuka za bezbedan i zdrav rad (čl. 33 i 34). Obuka je obavezna pri zasnivanju radnog odnosa, premeštaju, uvođenju nove tehnologije i promeni radnog procesa, obavlja se u radno vreme i ne može ići na teret zaposlenog. Provera obučenosti vrši se na radnom mestu. Periodična obuka ponavlja se najkasnije na godinu dana na radnim mestima sa povećanim rizikom, a na tri godine na ostalim. Posle teške ili smrtne povrede poslodavac u roku od osam dana sprovodi dodatnu obuku u toj organizacionoj jedinici (čl. 36).

Lekarski pregledi (čl. 56). Na radnom mestu sa povećanim rizikom i za noćni rad poslodavac obezbeđuje prethodni pregled pre početka rada i periodične preglede u toku rada. Ako se na pregledu utvrdi da zaposleni ne ispunjava zdravstvene uslove, premešta se na drugo odgovarajuće radno mesto. Na zahtev zaposlenog poslodavac ga upućuje na pregled najkasnije na pet godina. Troškovi padaju na poslodavca.

Dozvola za rad (čl. 27). Pre rada na visini, u dubini, u skučenom prostoru, u prostoru sa eksplozivnom atmosferom, na energetskom objektu, sa opasnim hemikalijama i u zonama neposredne opasnosti poslodavac izdaje dozvolu za rad i unapred uređuje postupak izdavanja.

Gradilište (čl. 20-22). Početak rada, rad odvojene jedinice i promena tehnološkog postupka prijavljuju se inspekciji rada najmanje osam dana unapred (čl. 20). Poslodavac koji izvodi radove na gradilištu dostavlja inspekciji prijavu o početku radova najmanje osam dana ranije, a kad radovi traju duže od tri dana i elaborat o uređenju gradilišta (čl. 22). Za delatnosti sa opasnim materijama i za socijalne ustanove pre početka rada pribavlja se rešenje o ispunjenosti uslova (čl. 21).

Evidencije i osiguranje (čl. 62 i 67). Vode se evidencije o radnim mestima sa povećanim rizikom, povredama i profesionalnim bolestima, obučenim zaposlenima, pregledima opreme i instalacija, ispitivanjima radne sredine i izdatoj zaštitnoj opremi. Poslodavac je dužan da zaposlene osigura za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, o svom trošku.

Prijava povrede na radu: rok od 24 časa

Obaveza prijave uređena je čl. 64. Svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi zaposlene, poslodavac prijavljuje nadležnoj inspekciji rada i policiji odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno, pisano ili elektronski. Laku povredu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad duže od tri dana prijavljuje inspekciji u roku od pet radnih dana. Profesionalnu bolest prijavljuje u roku od pet dana od mišljenja zdravstvene ustanove. Ministarstvo mora na sajtu držati kontakte dežurnih inspektora.

Posle prijave inspektor rada je dužan da odmah izvrši nadzor, a poslodavac da zaustavi rad na mestu povrede radi obezbeđenja dokaza (čl. 95). Uz to poslodavac sastavlja izveštaj o povredi na radu i dostavlja ga povređenom, RFZO-u i Upravi za BZR (čl. 65); do uspostavljanja elektronskog Registra povreda na radu izveštaj se podnosi pisano. Taj izveštaj je zaposlenom kasnije osnovni dokaz da je povreda nastala na radu, kako za naknadu zarade od 100% za vreme bolovanja (čl. 115 Zakona o radu), tako i za naknadu štete od poslodavca ili osiguravača. Ako poslodavac povredu ne prijavi, zaposleni to može sam prijaviti inspekciji rada, a pravo na naknadu štete time ne gubi.

Prava zaposlenog

Pravo na obaveštavanje i obuku (čl. 38, 58 i 59). Zaposleni ima pravo da se pre početka rada upozna sa merama BZR i da bude obučen, da daje predloge i primedbe i da bude konsultovan o merama koje utiču na njegovu bezbednost. Poslodavac je dužan da zaposlene i njihove predstavnike upozna sa rizicima na radnom mestu, merama inspekcije i evidencijama o povredama.

Pravo da odbije rad (čl. 39 i 40). Zaposleni može da odbije rad kad mu preti neposredna opasnost jer mere nisu sprovedene, kad nema propisani lekarski pregled ili obuku, kad bi prekovremeni ili noćni rad pogoršao njegovo zdravlje po oceni medicine rada, na neispravnom sredstvu za rad i kad nije izdata dozvola za rad. Pisani zahtev upućuje poslodavcu; ako poslodavac ne postupi u roku od osam dana, zaposleni podnosi zahtev za zaštitu prava inspekciji rada. Ako poslodavac smatra da odbijanje nije opravdano, dužan je da odmah obavesti inspekciju. Kod ozbiljne, neizbežne i neposredne opasnosti zaposleni sme da prestane da radi i napusti radno mesto bez ikakvih štetnih posledica, osim ako je štetu prouzrokovao namerno ili iz krajnje nepažnje.

Predstavnik zaposlenih i Odbor (čl. 57 i 61). Zaposleni biraju jednog ili više predstavnika za BZR; najmanje tri predstavnika čine Odbor. Predstavnik ima pravo na najmanje pet plaćenih časova mesečno za te poslove. Zaposleni, predstavnik i Odbor mogu da zahtevaju od poslodavca mere, da traže nadzor inspekcije i da mu prisustvuju, i ne smeju zbog toga biti stavljeni u nepovoljan položaj.

Obaveze zaposlenog (čl. 41 i 42). Zaposleni primenjuje mere, namenski koristi sredstva za rad i zaštitnu opremu, ne isključuje bezbednosne uređaje i odmah prijavljuje uočene nedostatke. Ako poslodavac ne otkloni nedostatak u roku od osam dana, zaposleni se može obratiti inspekciji.

Inspekcija rada i kazne

Nadzor vrši ministarstvo nadležno za rad preko inspektora rada (čl. 91). Inspektor može ući u prostorije u svako doba kad ima zaposlenih, tražiti dokumentaciju i fotografisati radno mesto (čl. 94). Dužan je da zabrani rad dok traje neposredna opasnost, dok se koristi sredstvo bez primenjenih mera, dok zaposleni ne koristi zaštitnu opremu, dok na rizičnom radnom mestu radi neko bez pregleda ili obuke, ili dok poslodavac ne sprovede naložene mere (čl. 96). Na gradilištu zabrana sledi i kad zatekne lice bez ugovora o radu ili bez prijave u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja (čl. 97). Mere nalaže rešenjem; žalba ministru podnosi se u roku od 15 dana, ali ne odlaže zabranu rada, a protiv rešenja ministra može se pokrenuti upravni spor (čl. 98). Poslodavac u roku od osam dana od isteka roka za otklanjanje nedostatka obaveštava inspekciju da je meru izvršio (čl. 99).

Kazne su podeljene u tri grupe. Najteža (čl. 100), od 1.500.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice, 400.000 do 500.000 za preduzetnika i 50.000 do 150.000 za direktora, obuhvata između ostalog izostanak akta o proceni rizika, neimenovanje savetnika ili saradnika, rad bez obuke, izostanak lekarskih pregleda, rad bez dozvole za rad, neprijavljivanje gradilišta i neprijavljivanje teške povrede u roku od 24 časa. Srednja grupa (čl. 101), od 1.000.000 do 1.500.000 dinara za pravno lice, obuhvata na primer izostanak opšteg akta, postupka za izdavanje dozvole za rad i programa za postupno otklanjanje nedostataka. Treća grupa (čl. 102) je 300.000 dinara za pravno lice, na primer za neprijavljivanje početka rada ili nevođenje evidencija. Zaposleni koji ne primenjuje mere, ne koristi zaštitnu opremu ili ne prijavi uočeni nedostatak kažnjava se sa 20.000 dinara (čl. 107).

Da li postoji novi zakon o bezbednosti i zdravlju na radu 2025. ili 2026. godine?

Novi zakon je onaj iz 2023. godine i od tada nije menjan. Poslodavci su bili dužni da poslovanje usklade u roku od dve godine od stupanja na snagu, dakle do maja 2025. (čl. 111), a podzakonski akti su morali biti doneti u roku od 18 meseci (čl. 108). Prema saopštenjima ministarstva iz maja 2025, rok za usklađivanje pojedinih obaveza, među kojima su evidencije, akt o proceni rizika, pregledi opreme i instalacija i ispitivanje uslova radne sredine, pomeren je pravilnicima na 1. januar 2026. Izmenama tih pravilnika objavljenim krajem decembra 2025. („Sl. glasnik RS“, br. 118/2025) početak primene četiri pravilnika (procena rizika, evidencije, pregledi opreme i instalacija, rad na visini) pomeren je ponovo, na 1. jul 2026. Zato se 2025. i 2026. godina pominju kao godine „pune primene“ novog zakona, iako se sam tekst zakona nije menjao. Pre nego što se oslonite na neki rok iz pravilnika, proverite njegovu važeću verziju.

Gde pročitati zvanični tekst

Zvanični tekst dostupan je u Pravno-informacionom sistemu Republike Srbije: Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu na pravno-informacioni-sistem.rs. Konkretne rokove pregleda, sadržaj akta o proceni rizika i obrasce prijava propisuju pravilnici ministarstva, pa uz zakon proverite i njih.

Izvori

Šta da uradite

  • Poslodavac donosi pisani akt o proceni rizika za sva radna mesta i menja ga kod svake nove opasnosti, novog radnog mesta ili nove tehnologije (čl. 16).
  • Poslodavac pisanim aktom imenuje savetnika ili saradnika za bezbednost i zdravlje na radu, lice sa položenim stručnim ispitom i licencom; u uslužnim delatnostima sa do 20 zaposlenih poslove BZR može obavljati sam, uz položen stručni ispit (čl. 15, 46-49).
  • Obuka za bezbedan i zdrav rad obavezna je pri zasnivanju radnog odnosa, premeštaju i uvođenju nove tehnologije, u radno vreme i o trošku poslodavca; ponavlja se najkasnije na godinu dana na radnim mestima sa povećanim rizikom, a na tri godine na ostalim (čl. 33 i 34).
  • Na radnom mestu sa povećanim rizikom i za noćni rad poslodavac obezbeđuje prethodni i periodični lekarski pregled o svom trošku (čl. 56).
  • Za rad na visini, u dubini, u skučenom prostoru, u eksplozivnoj atmosferi, na energetskom objektu ili sa opasnim hemikalijama izdaje se dozvola za rad (čl. 27).
  • Početak radova na gradilištu prijavljuje se inspekciji rada najmanje osam dana unapred, uz elaborat o uređenju gradilišta kad radovi traju duže od tri dana (čl. 22).
  • Smrtna, kolektivna ili teška povreda na radu prijavljuje se inspekciji rada i policiji odmah, a najkasnije u roku od 24 časa; laka povreda sa bolovanjem dužim od tri dana u roku od pet radnih dana (čl. 64).
  • Poslodavac vodi evidencije o radnim mestima sa povećanim rizikom, povredama, obukama, pregledima opreme i izdatoj zaštitnoj opremi (čl. 62) i osigurava zaposlene od povreda na radu (čl. 67).
  • Zaposleni ima pravo da odbije rad kad mu preti neposredna opasnost, kad nema lekarski pregled, obuku ili dozvolu za rad; ako poslodavac ne reaguje u roku od osam dana, obraća se inspekciji rada (čl. 39).
  • Za najteže prekršaje pravnom licu preti novčana kazna od 1.500.000 do 2.000.000 dinara, preduzetniku od 400.000 do 500.000, a direktoru od 50.000 do 150.000 dinara (čl. 100).

Pitanja i odgovori

Da li postoji novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu 2025. ili 2026. godine?

Novi zakon nije donet 2025. ni 2026. godine. „Novi zakon o BZR“ na koji se misli je zakon iz 2023. godine („Sl. glasnik RS“, br. 35/2023), koji je stupio na snagu 7. maja 2023. i tog dana ukinuo zakon iz 2005. (čl. 112 i 113). Poslodavcima je ostavljeno dve godine, do maja 2025, da usklade poslovanje (čl. 111). Ministarstvo je potom izmenama pravilnika primenu pojedinih obaveza, između ostalog evidencija, akta o proceni rizika i pregleda opreme, odložilo na 1. januar 2026, a izmenama objavljenim krajem decembra 2025. („Sl. glasnik RS“, br. 118/2025) primena četiri pravilnika pomerena je na 1. jul 2026, pa se 2025. i 2026. godina u praksi pominju kao godine „pune primene“. Sam tekst zakona od 2023. nije menjan; pre oslanjanja na neki rok proverite važeći pravilnik.

Šta se promenilo u odnosu na stari zakon iz 2005?

Najvažnije novine: „lice za bezbednost i zdravlje na radu“ zamenjeno je savetnikom, odnosno saradnikom za BZR, sa strožim uslovima stručne spreme i obaveznom licencom (čl. 46-49); „osposobljavanje“ je postalo „obuka“ sa obaveznim periodičnim ponavljanjem na jednu, odnosno tri godine (čl. 34); uvedena je obavezna dozvola za rad za rizične radove (čl. 27); uređen je rad od kuće i rad na daljinu (čl. 44 i 45); uveden je elektronski Registar povreda na radu (čl. 68); rok za prijavu teške povrede skraćen je na 24 časa (čl. 64); a kazne su znatno povećane, do 2.000.000 dinara za pravno lice (čl. 100).

Ko mora da ima savetnika ili saradnika za bezbednost i zdravlje na radu?

Svaki poslodavac mora da organizuje poslove BZR i da pisanim aktom imenuje savetnika ili saradnika (čl. 15 st. 1 tač. 1 i čl. 46). Savetnik, sa visokim obrazovanjem od najmanje 240 ESPB iz tehničkih, prirodnih ili, u zdravstvu, medicinskih nauka, obavezan je u građevinarstvu, poljoprivredi, rudarstvu, prerađivačkoj industriji, energetici, vodosnabdevanju, trgovini na veliko, saobraćaju i skladištenju i u zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti (čl. 48). U ostalim delatnostima dovoljan je saradnik sa najmanje 180 ESPB (čl. 49). Poslodavac u trgovini na malo, ugostiteljstvu, IT-ju, finansijama, nekretninama, stručnim uslugama, obrazovanju i sličnim delatnostima sa do 20 zaposlenih može poslove BZR obavljati sam, ako položi stručni ispit (čl. 47). Pravno lice sa licencom angažuje se samo izuzetno, kad među zaposlenima nema lica koje ispunjava uslove (čl. 46).

Koliki je rok za prijavu povrede na radu?

Svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, kao i opasnu pojavu, poslodavac prijavljuje nadležnoj inspekciji rada i policiji odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno, pisano ili elektronski (čl. 64 st. 1). Laku povredu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad duže od tri dana prijavljuje u roku od pet radnih dana (čl. 64 st. 2), a profesionalnu bolest u roku od pet dana od mišljenja zdravstvene ustanove (čl. 64 st. 3). Osim prijave, poslodavac izdaje izveštaj o povredi na radu i dostavlja ga povređenom zaposlenom, RFZO-u i Upravi za BZR (čl. 65). Nepoštovanje roka od 24 časa je prekršaj iz najviše kaznene grupe (čl. 100 st. 1 tač. 30).

Da li smem da odbijem da radim ako nešto nije bezbedno?

Da, u slučajevima iz čl. 39: kad vam preti neposredna opasnost po život i zdravlje jer mere nisu sprovedene, kad vam nije obezbeđen propisani lekarski pregled ili ste na pregledu ocenjeni kao nesposobni za rad na radnom mestu sa povećanim rizikom, kad na obuci niste upoznati sa rizicima, kad rad duže od punog radnog vremena ili noću može da pogorša vaše zdravlje po oceni medicine rada, kad na sredstvu za rad nisu primenjene mere, i kad nije izdata dozvola za rad. Pisani zahtev upućujete poslodavcu; ako on ne postupi u roku od osam dana, podnosite zahtev inspekciji rada. Kod ozbiljne, neizbežne i neposredne opasnosti imate pravo da prestanete da radite i napustite radno mesto, bez odgovornosti za štetu i bez štetnih posledica, osim kod namere ili krajnje nepažnje (čl. 40).

Šta mi pripada posle povrede na radu?

Zakon o BZR uređuje prevenciju i prijavu, a naknada ide po drugim propisima. Za vreme bolovanja zbog povrede na radu naknada zarade iznosi 100% osnova (čl. 115 Zakona o radu), a ne 65% kao kod obične bolesti. Ako je do povrede došlo krivicom poslodavca, na primer zbog neispravne opreme ili izostanka obuke, poslodavac odgovara za materijalnu i nematerijalnu štetu po Zakonu o obligacionim odnosima; kod opasnih stvari i delatnosti odgovara i bez krivice (čl. 173 i 174 ZOO). Poslodavac je dužan i da zaposlene osigura za slučaj povrede na radu (čl. 67 Zakona o BZR), pa se zahtev može uputiti i osiguravaču. Detaljnije na stranici „Povredio sam se na poslu“.

Šta može da uradi inspekcija rada i kolike su kazne?

Inspektor rada ima pravo da uđe u prostorije u svako doba kad ima zaposlenih na radu, da traži dokumentaciju i da fotografiše radno mesto (čl. 94). Dužan je da odmah izvrši nadzor posle prijave smrtne, teške ili kolektivne povrede i da zabrani rad dok traje neposredna opasnost, dok se koristi neispravno sredstvo za rad, dok zaposleni bez obuke ili lekarskog pregleda radi na rizičnom radnom mestu, ili dok poslodavac ne sprovede naložene mere (čl. 95 i 96). Na gradilištu zabranjuje rad i kad zatekne radnika bez ugovora ili prijave na osiguranje (čl. 97). Protiv rešenja inspektora žalba se izjavljuje ministru u roku od 15 dana, ali ne odlaže zabranu rada (čl. 98). Kazne za pravno lice idu od 300.000 dinara (čl. 102) preko 1.000.000 do 1.500.000 (čl. 101) do 1.500.000 do 2.000.000 dinara (čl. 100), a zaposleni koji ne primenjuje mere, ne koristi zaštitnu opremu ili ne prijavi uočeni nedostatak kažnjava se sa 20.000 dinara (čl. 107).