Pređi na sadržaj
AdvokatX
Meni
Probajte besplatno

Povredio sam se na poslu

Prava na naknadu štete i koraci nakon povrede na radu.

INFO
Kratak odgovor. Ako je do povrede na radu došlo krivicom poslodavca (npr. neispravna oprema, propust u obezbeđivanju bezbednih uslova rada), poslodavac je dužan da naknadi materijalnu štetu (troškove lečenja, izgubljenu zaradu, eventualno umanjenje radne sposobnosti) i nematerijalnu štetu (fizički bol, strah, umanjenje životne aktivnosti); prijava povrede nadležnim organima i pribavljanje medicinske dokumentacije su preduslov za ostvarivanje tog prava.
ROK
Rok. Potraživanje naknade štete zastareva u roku koji iznosi tri godine od dana kada je oštećeni saznao za štetu i za lice koje je štetu prouzrokovalo (subjektivni rok). U svakom slučaju, potraživanje zastareva za pet godina od nastanka štete (objektivni rok). Ako je šteta prouzrokovana krivičnim delom za čije je gonjenje predviđen duži rok zastarelosti, potraživanje prema odgovornom licu zastareva tek kad istekne taj duži rok. (Opšta pravila o naknadi štete iz Zakona o obligacionim odnosima (čl. 376-377: subjektivni rok od tri godine i objektivni rok od pet godina); propisi o bezbednosti i zdravlju na radu za obaveze prijave povrede.)

Šta da uradite

Prvi i najhitniji korak je medicinski, ne pravni - lekarski pregled i evidentiranje povrede odmah po nastanku, jer ta dokumentacija kasnije služi kao osnovni dokaz da je do povrede došlo na radu i u kom obimu. Odmah zatim, poslodavac treba da bude obavešten i da povredu zvanično prijavi na propisanom obrascu nadležnim organima; za teže povrede postoji i obaveza da u roku od 24 časa obavesti inspekciju rada i, kad je relevantno, policiju.

Pravo na naknadu štete zavisi od toga da li je povreda nastala krivicom poslodavca - na primer usled neispravne opreme, propusta u obuci ili neobezbeđivanja bezbednih uslova rada. Ako jeste, naknada obuhvata i materijalnu štetu (troškove lečenja, izgubljenu zaradu, a kod trajnih posledica i odgovarajuću rentu) i nematerijalnu štetu (bol, strah, umanjenje životne aktivnosti). Ako poslodavac ima osiguranje od odgovornosti prema zaposlenima, zahtev se može uputiti i direktno osiguravaču, paralelno sa zahtevom prema poslodavcu.

Prikupljanje dokaza je ključno u ovoj vrsti sporova: medicinska dokumentacija, prijava povrede, iskazi kolega i sva prepiska o okolnostima nastanka povrede. Bez uredne dokumentacije, dokazivanje uzročne veze između uslova rada i povrede postaje znatno teže.

Kada se obratiti advokatu

Povreda na radu je situacija sa najvišim potencijalnim iznosima naknade u okviru radnopravnih sporova, posebno kod trajnih posledica po zdravlje, pa je konsultacija sa advokatom korisna već u ranoj fazi - pri proceni da li postoji osnov za odgovornost poslodavca, kako postaviti tužbeni zahtev (materijalna i nematerijalna šteta odvojeno) i da li je potrebno sudsko veštačenje. Ako poslodavac osporava svoju odgovornost ili nudi nagodbu koja deluje niža od realne štete, pravna procena pre prihvatanja nagodbe je posebno važna jer se naknadno potraživanje razlike po pravilu više ne može tražiti.

Izvori

Šta da uradite

  • Odmah potražite lekarsku pomoć i obezbedite da povreda bude medicinski evidentirana (nalaz hitne pomoći, doma zdravlja ili bolnice) - ta dokumentacija je osnovni dokaz da je povreda uopšte nastala i kada.
  • Obavestite poslodavca o povredi čim to okolnosti dozvole i insistirajte da povredu zvanično prijavi nadležnim organima na propisanom obrascu - poslodavac je za to zakonski zadužen, a za teže povrede i inspekciju rada mora obavestiti u roku od 24 časa.
  • Sačuvajte svu dokumentaciju: prijavu povrede, medicinsku dokumentaciju, potvrde o bolovanju koje sledi iz povrede, i, ako postoje, izjave kolega koji su bili prisutni ili imaju saznanja o okolnostima povrede.
  • Proverite da li poslodavac ima osiguranje od odgovornosti prema zaposlenima - ako ima, zahtev za naknadu štete se može uputiti i direktno osiguravaču.
  • Ako poslodavac osporava odgovornost ili ne reaguje na zahtev za naknadu štete, razmotrite podnošenje tužbe nadležnom sudu pre isteka roka zastarelosti.

Šta ovo košta

Trošak veštačenja (medicinsko veštačenje stepena telesnog oštećenja) je poseban i po pravilu ga prvo predujmljuje strana koja ga predlaže, a na kraju postupka ga snosi strana koja izgubi spor, srazmerno uspehu u sporu. U sporu iz radnog odnosa zaposleni plaća sudsku taksu samo ako se zahtev odnosi na novčano potraživanje (Taksena tarifa uz Zakon o sudskim taksama, tar. br. 1, napomena 8), pa se za tužbu za naknadu štete taksa po pravilu plaća prema vrednosti spora; sud može osloboditi od takse zbog slabog imovnog stanja (čl. 10) - detaljnije na stranici o troškovima radnog spora.

Osnov za advokatsku nagradu: Tarifni broj: 13 Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata (procenjivi zahtev za naknadu štete); u ovakvim predmetima je uobičajeno i angažovanje sudskog veštaka medicinske struke radi procene stepena umanjenja radne sposobnosti.

Pitanja i odgovori

Da li poslodavac uvek odgovara za povredu na radu?

Ne automatski. Poslodavac odgovara za štetu ako je do povrede došlo njegovom krivicom (npr. propust u obezbeđivanju bezbednih uslova rada, neispravna oprema, nedostatak obuke), dok se odgovornosti oslobađa ako dokaže da je povreda isključivo posledica više sile ili isključive krivice zaposlenog ili trećeg lica koju nije mogao predvideti niti otkloniti. Kod rada sa opasnim mašinama ili u opasnim delatnostima, u obzir dolazi i stroža, objektivna odgovornost nezavisna od krivice: smatra se da šteta potiče od opasne stvari ili delatnosti, osim ako se dokaže da ona nije bila uzrok štete (čl. 173-174 Zakona o obligacionim odnosima).

Šta obuhvata naknada štete kod povrede na radu?

Materijalna šteta obuhvata stvarne troškove lečenja i rehabilitacije i izgubljenu zaradu za vreme nesposobnosti za rad, kao i eventualnu rentu ako je posledica trajno umanjenje radne sposobnosti. Nematerijalna šteta obuhvata naknadu za fizički bol, strah i umanjenje životne aktivnosti, a njena visina se procenjuje od slučaja do slučaja, često uz pomoć sudskog veštačenja.

Da li moram da čekam da se lečenje završi pre nego što tražim naknadu?

Zahtev se može podneti i pre konačnog okončanja lečenja, ali se konačna visina štete (posebno kod trajnih posledica) po pravilu utvrđuje tek kada je zdravstveno stanje stabilizovano - u praksi se to rešava kroz veštačenje u toku samog postupka, a ne čekanjem van njega.

Šta ako mi poslodavac nije prijavio povredu?

Propust poslodavca da prijavi povredu ne oduzima zaposlenom pravo na naknadu štete, ali otežava dokazivanje - u tom slučaju je važno samostalno obezbediti medicinsku dokumentaciju odmah po nastanku povrede i, po mogućnosti, prijaviti propust inspekciji rada.