Poslodavac mi ne isplaćuje bolovanje
Šta da uradite kad poslodavac kasni ili odbija da isplati naknadu za bolovanje, uključujući doznake i e-bolovanje.
Šta da uradite
Pre svega treba razlikovati dva različita problema koja se u praksi mešaju. Prvi je administrativni: doznaka (potvrda o privremenoj sprečenosti za rad) nije uredno izdata ili nije stigla do poslodavca, pa poslodavac formalno nema osnov da obračuna naknadu. Drugi je pravni: doznaka postoji i poslodavac je primio, ali svesno kasni ili odbija da isplati naknadu za period za koji je sâm odgovoran (prvih 30 dana bolovanja) ili ne prosleđuje RFZO-u zahtev za refundaciju za period od 31. dana nadalje.
Za administrativni deo, prva provera ide kod izabranog lekara i nadležne filijale RFZO-a - da li je doznaka, odnosno od 2026. godine e-doznaka, uopšte izdata i evidentirana. Tek kada je taj deo uredan, a poslodavac i dalje ne isplaćuje dospelu naknadu, reč je o neizvršenoj novčanoj obavezi iz radnog odnosa. Tada se šalje pisani zahtev poslodavcu, a ako ni to ne pomogne, dostupne su dve paralelne mogućnosti: prijava inspekciji rada (koja može naložiti isplatu) i tužba nadležnom sudu radi naplate duga, uz zateznu kamatu.
Za period od 31. dana bolovanja nadalje, kašnjenje često nastaje jer poslodavac nije blagovremeno podneo zahtev za refundaciju RFZO-u - to ne oslobađa poslodavca obaveze da naknadu isplati zaposlenom na vreme, jer je odnos refundacije stvar između poslodavca i RFZO-a, a ne razlog da zaposleni ostane bez isplate.
Kada se obratiti advokatu
Ako administrativna provera pokaže da su doznake uredne, a poslodavac uporno ne isplaćuje naknadu ni posle pisanog zahteva i prijave inspekciji rada, konsultacija sa advokatom pre podnošenja tužbe pomaže da se obračun duga (glavnica i zatezna kamata) pravilno postavi i da se izbegnu greške koje mogu produžiti spor. Za manje iznose i kraća kašnjenja, u praksi je često dovoljan pisani zahtev i prijava inspekciji rada, bez potrebe za tužbom.
Izvori
Šta da uradite
- Proverite da li je vaš lekar (izabrani lekar) uredno izdao i evidentirao doznaku, odnosno e-doznaku, i da li je poslodavac tu doznaku primio i evidentirao - nemogućnost isplate ponekad nastaje zbog administrativnog propusta u dostavi doznake, a ne zbog odbijanja poslodavca da plati.
- Ako je administrativni deo uredan, a poslodavac ipak ne isplaćuje naknadu za prvih 30 dana bolovanja, pisanim putem (mejlom ili preporučenom poštom) zatražite isplatu i obračun, sa pozivom na broj doznake i period bolovanja.
- Ako se radi o periodu od 31. dana bolovanja nadalje, proverite kod poslodavca da li je podneo zahtev za refundaciju RFZO-u - kašnjenje često nastaje na toj administrativnoj relaciji, a ne kod samog zaposlenog.
- Ako poslodavac i posle pisanog zahteva ne isplati dospelu naknadu, prijavu možete podneti nadležnoj inspekciji rada, koja može naložiti isplatu, i/ili podneti tužbu nadležnom osnovnom sudu radi naplate novčanog potraživanja.
Šta ovo košta
Tužba za naplatu neisplaćene naknade zarade je novčano potraživanje iz radnog odnosa i po pravilu je oslobođena sudske takse na strani zaposlenog kao tužioca. Trošak koji ostaje je advokatska nagrada, srazmerna iznosu duga, ako se angažuje advokat - za manje iznose to često čini vansudski zahtev ili prijavu inspekciji ekonomski isplativijim prvim korakom.
Osnov za advokatsku nagradu: Tarifni broj: 13 Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata (zastupanje u parničnom postupku, procenjivi predmet) - vrednost spora je iznos neisplaćene naknade.
Pitanja i odgovori
Ko isplaćuje bolovanje - poslodavac ili država?
Zavisi od dužine bolovanja. Za prvih 30 dana privremene sprečenosti za rad naknadu isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava, a od 31. dana nadalje sredstva obezbeđuje RFZO, s tim što isplatu i dalje vrši poslodavac. Poslodavac podnosi filijali RFZO-a zahtev za isplatu, filijala u roku od 21 dana od prijema kompletne dokumentacije prenosi sredstva na poseban račun poslodavca, a poslodavac je dužan da ih isplati zaposlenom u roku od sedam dana. Poslodavac može naknadu isplatiti i unapred iz svojih sredstava, pa mu filijala iznos vraća u roku od 15 dana. Preduzetnicima bez posebnog računa i njihovim zaposlenima filijala isplaćuje naknadu direktno (čl. 102. Zakona o zdravstvenom osiguranju).
Koliki procenat zarade se isplaćuje na bolovanju?
Osnovno pravilo je najmanje 65% prosečne zarade zaposlenog iz prethodnih 12 meseci. Naknada iznosi 100% kod povrede na radu i profesionalne bolesti, dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva (ne i krvi), bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, kao i kod nege deteta do 18 godina sa teškim oštećenjem zdravlja, na primer zbog maligne bolesti (čl. 95. Zakona o zdravstvenom osiguranju). Porodiljsko odsustvo nije bolovanje i uređeno je posebnim propisima.
Šta je e-bolovanje i menja li nešto u isplati?
Od 1. januara 2026. u Srbiji se uvodi sistem elektronskog izdavanja i praćenja doznaka (e-bolovanje) - lekar izdaje doznaku elektronski, poslodavac je prihvata elektronski, a RFZO automatski dobija podatke potrebne za refundaciju. Sistem menja administrativni tok dostave doznake, ali ne menja pravila o tome ko i u kom procentu isplaćuje naknadu.
Šta ako poslodavac tvrdi da nije dobio doznaku?
U tom slučaju je prvi korak provera kod izabranog lekara odnosno nadležne filijale RFZO-a da li je doznaka uopšte izdata i na koji način dostavljena, pre nego što se pokreće bilo kakav spor - nemogućnost isplate često potiče od administrativnog propusta u dostavi, a ne od odbijanja poslodavca da plati dospelu obavezu.