Pređi na sadržaj
AdvokatX
Meni
Probajte besplatno

Ugovor o zakupu poslovnog prostora: sadržaj, overa, raskid i porez

Ugovor o zakupu poslovnog prostora: šta mora da sadrži, da li mora biti overen, zakup od fizičkog lica i porez, zakup bez naknade, sedište firme u APR i raskid.

INFO
Kratak odgovor. Ugovor o zakupu poslovnog prostora je ugovor kojim zakupodavac predaje lokal, kancelariju, magacin ili drugi poslovni prostor zakupcu na upotrebu, a zakupac za to plaća zakupninu. Uređen je opštim pravilima o zakupu iz čl. 567 do 599 Zakona o obligacionim odnosima. Ne mora biti overen ni solemnizovan da bi važio, ali se u praksi zaključuje u pisanoj formi, a često i kao solemnizovana isprava sa klauzulom o izvršnosti, kako bi se iseljenje i naplata mogli tražiti bez parnice. Kada je zakupodavac fizičko lice, firma zakupac obračunava i plaća porez na prihod od nepokretnosti po odbitku: 20% na zakupninu umanjenu za 25% normiranih troškova. Ako je zakupodavac obveznik PDV-a, na zakupninu se dodaje PDV od 20%.
ROK
Rok. Ako trajanje zakupa nije određeno, svaka strana može otkazati ugovor uz otkazni rok. Kada otkazni rok nije ugovoren niti propisan, iznosi osam dana, s tim da otkaz ne može biti dat u nevreme. Zbog neplaćanja zakupodavac može otkazati ugovor ako zakupac ne plati ni u roku od 15 dana pošto ga je pozvao na plaćanje; ugovor ostaje na snazi ako zakupac plati pre nego što mu otkaz bude saopšten. (Čl. 597 st. 2 i čl. 584 Zakona o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78 ... "Sl. glasnik RS", br. 18/2020).)

Šta je ugovor o zakupu poslovnog prostora

Ugovor o zakupu poslovnog prostora je ugovor kojim se zakupodavac obavezuje da preda lokal, kancelariju, magacin, halu ili drugi poslovni prostor zakupcu na upotrebu, a zakupac da mu za to plaća zakupninu (čl. 567 Zakona o obligacionim odnosima, „Sl. list SFRJ“, br. 29/78 ... „Sl. glasnik RS“, br. 18/2020). Za razliku od zakupa stana, koji ima poseban režim u Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada, za poslovni prostor važe samo opšta pravila o zakupu iz čl. 567 do 599 Zakona o obligacionim odnosima. Nema posebnog „zakona o zakupu poslovnog prostora“, niti je u 2025. ili 2026. donet novi propis koji bi ta pravila menjao. Osnovna pravila ovog zakona nepromenjena su od 1978. godine.

Skoro sve se može ugovoriti slobodno, a zakon popunjava praznine tamo gde ugovor ćuti. Njegova pravila nisu pisana za poslovni prostor: otkazni rok od osam dana, polugodišnje plaćanje zakupnine ako nije ugovoreno drugačije (čl. 583 st. 2) ili podzakup bez saglasnosti zakupodavca (čl. 586) retko odgovaraju stranama. Zato je ugovor o zakupu poslovnog prostora po pravilu duži i detaljniji od ugovora o zakupu stana.

Šta ugovor o zakupu poslovnog prostora mora da sadrži

Bitni elementi su predmet zakupa i zakupnina. Ostalo je stvar dogovora, a odredbe koje se najčešće uređuju su:

  • Namena prostora i dozvole. Zakupac sme da koristi prostor samo onako kako je određeno ugovorom ili namenom stvari (čl. 581). U ugovor se upisuje delatnost koja će se obavljati i ko pribavlja saglasnosti za nju (na primer za ugostiteljstvo, proizvodnju ili promenu namene). Ako zakupac i posle opomene koristi prostor protivno ugovoru, zakupodavac može otkazati bez otkaznog roka (čl. 582).
  • Stanje prostora i održavanje. Zakupodavac predaje prostor u ispravnom stanju i održava ga u tom stanju, dok sitne opravke izazvane redovnom upotrebom i troškove same upotrebe snosi zakupac (čl. 569 i 570). Zakupodavac odgovara za nedostatke koji smetaju ugovorenoj upotrebi (čl. 573).
  • Adaptacija. Poslovni prostor se skoro uvek prilagođava. U ugovor se upisuje šta zakupac sme da menja, ko plaća radove, da li se ulaganje kompenzuje kroz zakupninu i šta ostaje po isteku zakupa. Zakon kaže samo da zakupac vraća stvar u stanju u kome ju je primio i da može odneti dodatke koji se mogu odvojiti bez oštećenja, a zakupodavac ih može zadržati ako naknadi njihovu vrednost (čl. 585).
  • Zakupnina i usklađivanje. Iznos, dospeće, valutna klauzula i PDV. Zakon o deviznom poslovanju dopušta da se zakupnina za nepokretnost između rezidenata plaća i u devizama (čl. 34 st. 2 tač. 5), ali se u praksi ugovara dinarska protivvrednost po kursu. Kod dužih zakupa ugovara se godišnje usklađivanje sa indeksom potrošačkih cena.
  • Trajanje i otkaz. Zakup na određeno vreme prestaje istekom roka (čl. 595). Ako zakupac nastavi da koristi prostor, a zakupodavac se ne protivi, nastaje novi ugovor na neodređeno vreme pod istim uslovima, a obezbeđenja trećih lica prestaju (čl. 596). Zato se produženje ugovara izričito, uz nov depozit ili garanciju.
  • Podzakup. Bez zabrane u ugovoru zakupac može dati prostor u podzakup ako time ne nanosi štetu zakupodavcu (čl. 586). Ako je saglasnost ugovorena, zakupodavac je može odbiti samo iz opravdanih razloga (čl. 587), a podzakup bez potrebne saglasnosti je razlog za otkaz (čl. 588). Zakupodavac može naplatu tražiti i neposredno od podzakupca (čl. 589).
  • Obezbeđenje. Depozit zakon ne uređuje, pa se iznos, svrha i rok vraćanja pišu u ugovor. Kod većih zakupa se traži menica, bankarska garancija ili jemstvo osnivača.

Da li ugovor o zakupu poslovnog prostora mora biti overen

Ne mora. Zakup nije na listi ugovora koji se obavezno solemnizuju (čl. 93 Zakona o javnom beležništvu, „Sl. glasnik RS“, br. 31/2011 ... 80/2026), a Zakon o obligacionim odnosima za njega ne traži ni pisanu formu. Usmeni zakup poslovnog prostora je punovažan, ali se u praksi ne sreće, jer pisani ugovor traže banka, knjigovođa, inspekcije i APR pri promeni sedišta.

Postoje tri nivoa forme:

  1. Običan pisani ugovor sa potpisima strana. Dovoljan je za punovažnost i za poresku evidenciju.
  2. Overa potpisa kod javnog beležnika. Potvrđuje ko je i kada potpisao, što otklanja spor o potpisu i datumu.
  3. Solemnizacija (javnobeležnički potvrđena isprava) ili javnobeležnički zapis sa izjavom o pristanku na neposredno izvršenje. Takva isprava je izvršna isprava ako je u njoj utvrđena određena obaveza na činidbu i ako sadrži izričitu izjavu obavezanog lica da se na osnovu nje, po dospelosti, može sprovesti prinudno izvršenje (čl. 85 Zakona o javnom beležništvu). Obaveza može biti novčana (zakupnina) i nenovčana (ispražnjenje i predaja prostora po isteku ili raskidu). Zakupodavac tada ne mora da vodi parnicu, već na osnovu te isprave podnosi predlog za izvršenje sudu, a iseljenje sprovodi javni izvršitelj (čl. 353 i 355 Zakona o izvršenju i obezbeđenju).

Treći nivo košta više, ali zakupodavcu štedi parnicu protiv zakupca koji ne plaća i ne izlazi. Za zakupca znači rizik brzog izvršenja, pa tada treba precizno ugovoriti šta se smatra dospelošću i kako se dokazuje raskid.

Sedište firme na adresi zakupljenog prostora

Ugovor o zakupu poslovnog prostora je najčešći osnov za sedište firme. Sedište je mesto i adresa iz koje se upravlja poslovanjem društva i registruje se u APR-u (čl. 19 Zakona o privrednim društvima, „Sl. glasnik RS“, br. 36/2011 ... 19/2025). Za registraciju osnivanja APR traži osnivački akt, dokaz o identitetu osnivača i dokaz o uplati naknade, ali ne i ugovor o zakupu ili saglasnost vlasnika prostora.

Zaštita vlasnika ide drugim putem: lice koje ima pravo svojine može tužbom tražiti brisanje registrovane adrese sedišta ako nije dozvolilo upotrebu prostora za upravljanje društvom, postupak je hitan, a ako društvo u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude ne registruje novu adresu, APR po službenoj dužnosti pokreće prinudnu likvidaciju (čl. 19 st. 5 do 9). Zato se u ugovor unosi izričita saglasnost zakupodavca da zakupac registruje sedište, ogranak ili adresu za prijem pošte na adresi prostora, kao i obaveza zakupca da adresu promeni u određenom roku posle prestanka zakupa.

Ugovor o zakupu poslovnog prostora od fizičkog lica: porez i PDV

Kada firma ili preduzetnik zakupljuje prostor od fizičkog lica, zakupodavac ostvaruje prihod od nepokretnosti po Zakonu o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001 ... 80/2026):

  • osnovica je bruto zakupnina umanjena za normirane troškove od 25% (čl. 65v), a u bruto zakupninu ulazi i vrednost obaveza koje je preuzeo zakupac, osim troškova koji zavise od njegove potrošnje, kao što su struja i telefon (čl. 65a st. 2),
  • stopa je 20% (čl. 65g), pa je porez 15% bruto zakupnine,
  • zakupodavac može umesto normiranih tražiti priznavanje stvarnih troškova ako ih dokaže (čl. 65v st. 3),
  • kada je isplatilac pravno lice, preduzetnik ili preduzetnik paušalac, porez se obračunava i plaća po odbitku (čl. 99 st. 1 tač. 4): zakupac obustavlja porez pri isplati i zakupodavcu isplaćuje neto iznos,
  • kada zakupninu plaća fizičko lice, zakupodavac sam podnosi prijavu PP OPO u roku od 30 dana od dana ostvarivanja prihoda (čl. 100a st. 1 tač. 3 i čl. 95).

U ugovoru se zato jasno piše da li je zakupnina bruto ili neto. Ako piše samo „100.000 dinara“, zakupac obračunava porez iz tog iznosa i isplaćuje 85.000 dinara, što je čest izvor spora u prvom mesecu.

Ako zakupodavac fizičko lice izdaje više prostora i to obavlja kao registrovanu delatnost, prihod se oporezuje kao prihod od samostalne delatnosti (čl. 65a st. 3 i čl. 65b st. 2). Porez na imovinu za prostor plaća vlasnik (čl. 4 Zakona o porezima na imovinu), a ako se ugovori da ga refundira zakupac, taj iznos ulazi u bruto zakupninu.

PDV. Od PDV-a je oslobođen samo zakup stanova za stambene potrebe (čl. 25 st. 2 tač. 4 Zakona o porezu na dodatu vrednost, „Sl. glasnik RS“, br. 84/2004 ... 80/2026). Zakup poslovnog prostora se oporezuje po opštoj stopi od 20% (čl. 23), ali samo ako je zakupodavac obveznik PDV-a. Fizičko lice koje nije u sistemu PDV-a ne obračunava PDV, pa je za zakupca koji je u sistemu PDV-a takav zakup skuplji, jer nema prethodnog poreza za odbitak.

Ugovor o zakupu poslovnog prostora bez naknade

Ovaj naziv se traži kada osnivač hoće da svojoj firmi ustupi sopstveni prostor bez zakupnine, najčešće radi sedišta. Pravno to nije zakup: bez zakupnine nema zakupa (čl. 567), već je reč o posluzi, besplatnom ustupanju stvari na upotrebu. Zakon o obligacionim odnosima poslugu ne uređuje, pa se primenjuju opšta pravila o ugovorima i pravna pravila predratnih građanskih zakonika. Ugovor je punovažan, zaključuje se u pisanoj formi i sadrži iste elemente kao zakup, osim zakupnine: predmet, namenu, trajanje, troškove i saglasnost za registraciju sedišta.

Poreski efekat za vlasnika fizičko lice: prihod od nepokretnosti je ostvarena zakupnina (čl. 65a st. 2), pa bez zakupnine nema ni poreza na prihod od nepokretnosti. Ako je vlasnik obveznik PDV-a (na primer preduzetnik u sistemu PDV-a), pružanje usluga bez naknade u neposlovne svrhe izjednačava se sa prometom uz naknadu (čl. 5 st. 4 Zakona o porezu na dodatu vrednost), pa Poreska uprava može tražiti PDV na cenu koštanja usluge. Poreska uprava pri tome ceni ekonomsku suštinu posla: ako se zakupnina zapravo plaća u gotovini, ugovor bez naknade ne pomaže. Pre potpisivanja takvog ugovora proverite tretman sa knjigovođom.

Raskid ugovora o zakupu poslovnog prostora i iseljenje

Zakon razlikuje otkaz i raskid, ali se u praksi oba nazivaju raskidom. Ugovor prestaje:

  • istekom roka kod zakupa na određeno vreme (čl. 595), bez potrebe za otkazom,
  • otkazom kod zakupa na neodređeno vreme, uz ugovoreni otkazni rok, a ako nije ugovoren, uz rok od osam dana, s tim da otkaz ne može biti dat u nevreme (čl. 597),
  • otkazom zakupodavca zbog neplaćanja, ako zakupac ne plati ni u roku od 15 dana od poziva na plaćanje, pri čemu ugovor ostaje na snazi ako plati pre nego što mu otkaz bude saopšten (čl. 584), zbog upotrebe protivno ugovoru posle opomene (čl. 582) i zbog nedozvoljenog podzakupa (čl. 588),
  • raskidom na zahtev zakupca zbog nedostataka prostora koji se ne mogu otkloniti ili nisu otklonjeni u naknadnom roku (čl. 578) i zbog opravki koje ometaju upotrebu u znatnoj meri i za duže vreme (čl. 571),
  • propašću prostora usled više sile (čl. 598); smrt strane ne prekida zakup, već se nastavlja sa naslednicima ako nije drugačije ugovoreno (čl. 599).

Za ostale povrede važe opšta pravila: drugoj strani se ostavlja primeren naknadni rok, a raskid zbog neznatnog dela obaveze nije dozvoljen (čl. 126 i 131). Otkaz i raskid se daju pisano, sa dokazom o prijemu.

Kada zakupac ne izlazi iz prostora, zakupodavac ne sme da menja bravu ni iznosi stvari. Iseljenje se sprovodi kao izvršenje radi ispražnjenja i predaje nepokretnosti (čl. 353 do 355 Zakona o izvršenju i obezbeđenju), za koje je potrebna izvršna isprava: pravnosnažna presuda ili javnobeležnička isprava sa klauzulom o izvršnosti (čl. 41). Sprovođenje počinje kada istekne 30 dana od kada je dužnik primio rešenje o izvršenju. Bez klauzule o izvršnosti zakupodavac prvo mora da dobije presudu u parnici, što traje. To je glavni razlog zbog koga se ugovori o zakupu poslovnog prostora solemnizuju.

Greške koje se često prave

  • Zakupnina je ugovorena bez naznake da li je bruto ili neto i da li uključuje PDV.
  • Nema odredbe o adaptaciji, pa se po isteku zakupa spore oko ulaganja i uklanjanja opreme.
  • Otkazni rok nije ugovoren, pa važi zakonskih osam dana.
  • Nema saglasnosti za registraciju sedišta, a vlasnik posle traži brisanje adrese.
  • Zakup na određeno vreme je prećutno produžen, a menica ili garancija su istekle sa prvim ugovorom (čl. 596 st. 2).

Kratak pregled klauzula koje se obično nalaze u ugovoru: ugovorne strane, predmet i stanje prostora, namena i sedište, zakupnina i PDV, usklađivanje, trajanje i otkaz, troškovi i održavanje, adaptacija, podzakup, obezbeđenje, primopredaja, klauzula o izvršnosti, rešavanje sporova. Ovo je pregled sadržine, a ne gotov tekst ugovora.

Izvori

Šta da uradite

  • Ugovorne strane: za zakupodavca fizičko lice ime, JMBG i adresa, za firmu poslovno ime, matični broj, PIB i zastupnik. Uz to dokaz da zakupodavac ima pravo da izdaje prostor (list nepokretnosti, saglasnost suvlasnika ili vlasnika kod podzakupa).
  • Predmet zakupa: adresa, broj posebnog dela i lista nepokretnosti, površina, sprat, pripadajući delovi (parking, magacin) i stanje prostora pri predaji, po pravilu uz zapisnik o primopredaji sa fotografijama i stanjem brojila.
  • Namena: koja delatnost sme da se obavlja, ko pribavlja dozvole za tu delatnost i da li zakupac sme da registruje sedište firme na adresi prostora (čl. 581 ZOO: prostor se koristi samo prema ugovoru ili nameni).
  • Zakupnina: iznos, valuta ili valutna klauzula, dan dospeća, način plaćanja, da li je iskazana sa PDV-om i da li se i kako usklađuje (na primer godišnje sa indeksom potrošačkih cena).
  • Trajanje: određeno ili neodređeno vreme, mogućnost produženja, otkazni rok i razlozi za raskid pre isteka. Bez odredbe važi zakonski otkazni rok od osam dana (čl. 597).
  • Troškovi: ko plaća komunalije, struju, grejanje, održavanje zajedničkih delova zgrade, porez na imovinu i osiguranje. Sitne opravke izazvane redovnom upotrebom po zakonu snosi zakupac, veće opravke zakupodavac (čl. 570).
  • Adaptacija: šta zakupac sme da menja, ko plaća radove, da li se ulaganje priznaje kroz zakupninu i šta ostaje u prostoru po prestanku zakupa. Po zakonu zakupac može odneti dodatke koji se mogu odvojiti bez oštećenja (čl. 585 st. 5).
  • Podzakup i obezbeđenje: da li je podzakup dozvoljen (bez zabrane u ugovoru jeste, čl. 586), depozit, menica ili bankarska garancija, kao i klauzula o izvršnosti ako se ugovor solemnizuje.

Šta ovo košta

Overa i solemnizacija nisu obavezne. Overa potpisa se naplaćuje po tarifnom broju 8 Javnobeležničke tarife ("Sl. glasnik RS", br. 91/2014 ... 59/2025): 1 bod po potpisu fizičkog lica, a vrednost boda je 180 dinara bez PDV-a. Ako se ugovor solemnizuje, nagrada je 60% nagrade iz Tar. br. 1 (tarifni br. 9), a kao vrednost posla uzima se jednogodišnja zakupnina (ili ukupna zakupnina, ako je zakup kraći od godinu dana). Za godišnju zakupninu do 600.000 dinara Tar. br. 1 predviđa 60 bodova, pa je solemnizacija 36 bodova, odnosno 6.480 dinara plus PDV; za zakupninu od 600.001 do 2.500.000 dinara 100 bodova, pa je solemnizacija 60 bodova, odnosno 10.800 dinara plus PDV. Uz nagradu se plaćaju i materijalni troškovi (za isprave o pravnim poslovima 8 bodova, čl. 14 tarife; kod overe potpisa 2 boda). Porez: kada je zakupodavac fizičko lice, porez na prihod od nepokretnosti je 20% na zakupninu umanjenu za 25% normiranih troškova, što je 15% bruto zakupnine; za zakupninu od 100.000 dinara mesečno porez je 15.000 dinara. Kada zakupninu plaća pravno lice ili preduzetnik, porez obračunava i plaća isplatilac po odbitku (čl. 65a-65g i čl. 99 Zakona o porezu na dohodak građana). Zakupodavac obveznik PDV-a na zakupninu obračunava PDV od 20% (čl. 23 Zakona o porezu na dodatu vrednost).

Pitanja i odgovori

Da li ugovor o zakupu poslovnog prostora mora biti overen?

Ne mora. Zakon o obligacionim odnosima za zakup ne traži ni pisanu formu ni overu, a Zakon o javnom beležništvu u čl. 93 ne navodi zakup među ugovorima koji se obavezno solemnizuju. Pisani ugovor je ipak jedini pouzdan dokaz o zakupnini, trajanju i depozitu, a treba i banci, APR-u i inspekcijama. Overa potpisa potvrđuje ko je i kada potpisao. Solemnizacija sa izjavom zakupca da pristaje na neposredno izvršenje daje ugovoru snagu izvršne isprave, pa zakupodavac po isteku ili raskidu može tražiti iseljenje i naplatu bez parnice (čl. 85 Zakona o javnom beležništvu).

Kako se oporezuje ugovor o zakupu poslovnog prostora od fizičkog lica?

Zakupodavac fizičko lice ostvaruje prihod od nepokretnosti. Osnovica je bruto zakupnina, u koju ulaze i obaveze koje je preuzeo zakupac (na primer porez na imovinu), ali ne i troškovi koji zavise od njegove potrošnje, umanjena za 25% normiranih troškova. Stopa je 20%, pa porez iznosi 15% bruto zakupnine (čl. 65a-65g Zakona o porezu na dohodak građana). Ako je zakupac pravno lice ili preduzetnik, porez obračunava, obustavlja i plaća zakupac kao isplatilac, uz poresku prijavu po odbitku (čl. 99). Ako prostor od fizičkog lica zakupljuje drugo fizičko lice, zakupodavac sam podnosi prijavu PP OPO u roku od 30 dana od ostvarenog prihoda (čl. 100a st. 1 tač. 3 i čl. 95).

Da li se na zakup poslovnog prostora plaća PDV?

Zavisi od zakupodavca. Od PDV-a je oslobođen samo zakup stanova za stambene potrebe (čl. 25 st. 2 tač. 4 Zakona o porezu na dodatu vrednost). Zakup poslovnog prostora je oporeziv promet usluga po opštoj stopi od 20% (čl. 23), pa zakupodavac koji je obveznik PDV-a na zakupninu obračunava PDV i izdaje račun. Fizičko lice koje nije u sistemu PDV-a i firma koja nije prešla prag za evidentiranje ne obračunavaju PDV. U ugovoru se zato piše da li je zakupnina iskazana sa PDV-om ili bez njega.

Može li se zaključiti ugovor o zakupu poslovnog prostora bez naknade?

Ugovor bez zakupnine nije zakup, jer je zakupnina bitan element zakupa (čl. 567 Zakona o obligacionim odnosima). Besplatno ustupanje prostora na upotrebu je posluga, koju taj zakon ne uređuje, pa se na nju primenjuju opšta pravila o ugovorima i pravna pravila ranijih građanskih zakonika. Takav ugovor je punovažan i najčešće se zaključuje između osnivača kao vlasnika prostora i njegove firme. Vlasnik nema prihod, pa ni porez na prihod od nepokretnosti. Ako je vlasnik obveznik PDV-a, ustupanje bez naknade može se izjednačiti sa prometom uz naknadu (čl. 5 st. 4 Zakona o porezu na dodatu vrednost), pa taj slučaj treba proveriti sa knjigovođom pre potpisivanja.

Kako se raskida ugovor o zakupu poslovnog prostora pre isteka?

Ugovor na određeno vreme prestaje istekom roka (čl. 595). Pre isteka se raskida sporazumno, iz razloga predviđenih ugovorom ili po zakonu: zakupodavac može otkazati zbog neplaćanja posle poziva na plaćanje i roka od 15 dana (čl. 584), zbog upotrebe protivno ugovoru i posle opomene bez otkaznog roka (čl. 582) i zbog nedozvoljenog podzakupa (čl. 588). Zakupac može raskinuti zbog nedostataka koji smetaju upotrebi (čl. 578) ili opravki koje ometaju upotrebu duže vreme (čl. 571). Otkaz se daje pisano, sa pozivanjem na razlog. Ugovor na neodređeno vreme prestaje otkazom uz otkazni rok, koji bez ugovora iznosi osam dana (čl. 597).

Da li mogu da registrujem sedište firme na adresi zakupljenog prostora?

Možete. Sedište je adresa iz koje se upravlja poslovanjem i registruje se u APR-u (čl. 19 Zakona o privrednim društvima). Za registraciju osnivanja APR ne traži ugovor o zakupu ni saglasnost vlasnika. Ipak, lice koje ima pravo svojine na prostoru može tužbom tražiti brisanje registrovane adrese ako nije dozvolilo upotrebu prostora za upravljanje društvom, a ako društvo u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude ne registruje novu adresu, APR pokreće prinudnu likvidaciju (čl. 19 st. 5 i 9). Zato se u ugovor o zakupu upisuje da zakupac sme da registruje sedište na toj adresi.

Šta ako vlasnik proda poslovni prostor dok traje zakup?

Ako je prostor predat zakupcu pre prodaje, kupac stupa na mesto zakupodavca i zakup se nastavlja pod istim uslovima. Kupac ne može tražiti predaju prostora pre isteka ugovorenog vremena, a kod zakupa na neodređeno vreme pre isteka otkaznog roka. Prodavac odgovara kao solidarni jemac za obaveze kupca prema zakupcu (čl. 591 Zakona o obligacionim odnosima). Od trenutka kada sazna za prodaju, zakupac zakupninu plaća samo novom vlasniku (čl. 592). Zakupac može zbog prodaje i otkazati ugovor, uz zakonski otkazni rok (čl. 594).