Želim da se razvedem
Koraci za sporazumni ili parnični razvod braka i šta da očekujete od postupka: kako da se pripremite i kada se obratiti advokatu.
Šta treba da znate
Prvi korak je da procenite da li se sa supružnikom slažete oko svih posledica razvoda - ko će vršiti roditeljsko pravo, kako će izgledati kontakt deteta sa roditeljem sa kojim ne živi, koliko iznosi izdržavanje i kako se deli zajednička imovina. Ako postoji potpuna saglasnost, na raspolaganju je sporazumni razvod: oba supružnika zajedno podnose predlog osnovnom sudu, uz obavezan pisani sporazum o vršenju roditeljskog prava (ako ima maloletne dece) i pisani sporazum o deobi zajedničke imovine, odnosno izjavu da je nema. Sporazum o deobi imovine sud unosi u presudu onakav kakav jeste, a sporazum o deci samo ako proceni da je u najboljem interesu deteta (čl. 225. Porodičnog zakona) - ako nije, predlog se vraća na dopunu ili se postupak nastavlja kao sporan.
Ako saglasnosti nema - bilo oko same odluke da se brak okonča, bilo oko dece, izdržavanja ili imovine - put je razvod po tužbi. Tužbu podnosi jedan ili oba supružnika osnovnom sudu opšte mesne nadležnosti ili sudu na čijem su području supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište (čl. 48. Zakona o parničnom postupku). Tužba se ne dostavlja tuženom na odgovor, već uz poziv na ročište za posredovanje. Postupak počinje pokušajem mirenja, a ako on ne uspe, nagodbom o spornim pitanjima (čl. 229-246. Porodičnog zakona); tek ako ni to ne dovede do dogovora, sud prelazi na dokazni postupak i donosi presudu. Nezavisno od toga da li je to izričito traženo, sud u presudi mora odlučiti o vršenju roditeljskog prava (čl. 226. Porodičnog zakona), a ako roditelji nemaju sporazum koji je u najboljem interesu deteta, i o izdržavanju i o održavanju ličnih odnosa sa drugim roditeljem (čl. 272. st. 2).
Za detaljan opis koraka, ročišta i rokova pogledajte stranicu o postupku razvoda braka; za sudsku taksu i orijentaciju o advokatskom honoraru pogledajte stranicu o ceni razvoda. Nagradu za pojedinačnu radnju advokata, na primer za sastav tužbe ili za ročište, daje kalkulator advokatske tarife.
Kada se obratiti advokatu
Kod potpuno nespornog sporazumnog razvoda bez maloletne dece i bez spora oko imovine, moguće je voditi postupak i samostalno. Advokat postaje koristan čim se pojavi bilo kakav spor - oko vršenja roditeljskog prava, modela kontakta sa detetom, visine izdržavanja ili podele imovine - jer ta pitanja utiču na sadržinu presude i teško se naknadno menjaju bez novog postupka. Advokat je takođe koristan pri sastavljanju sporazuma koji sud treba da oceni kao sporazum u najboljem interesu deteta, kao i u svakom postupku po tužbi, gde druga strana ima punomoćnika ili gde se očekuje sporenje o činjenicama.
Izvori
- Porodični zakon („Sl. glasnik RS“, br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon, 6/2015 i 109/2025 - dr. zakon), čl. 40, 41, 204, 221, 225, 226, 229-246, 266 i 272
- Zakon o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011 ... 18/2020 i 10/2023 - dr. zakon), čl. 48 i 101
- Zakon o sudskim taksama („Sl. glasnik RS“, br. 28/94 ... 91/2025)
- Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Sl. glasnik RS“, br. 43/2023 i 56/2025)
Šta da uradite
- Proverite da li se sa supružnikom slažete oko razvoda, vršenja roditeljskog prava, izdržavanja dece i podele zajedničke imovine. Ako se slažete oko svega, dostupan je sporazumni razvod.
- Za sporazumni razvod pripremite pisani sporazum o vršenju roditeljskog prava (ako imate maloletnu decu) i pisani sporazum o deobi zajedničke imovine, ili izjavu da zajedničke imovine nema. Prema čl. 40. st. 2. Porodičnog zakona oba sporazuma su obavezan deo sporazuma o razvodu; nepotpun predlog sud vraća radi dopune, a ako ga je podneo punomoćnik, odbacuje ga (čl. 101. Zakona o parničnom postupku).
- Predlog za sporazumni razvod i tužba za razvod podnose se osnovnom sudu. Pored suda opšte mesne nadležnosti, nadležan je i sud na čijem ste području kao supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište (čl. 48. Zakona o parničnom postupku).
- Ako se ne slažete oko razvoda ili oko dece i imovine, razvod se traži tužbom. Tužba se tuženom supružniku ne dostavlja na odgovor, već uz poziv na ročište za posredovanje (čl. 204. st. 2. i čl. 231. st. 2. Porodičnog zakona). Sud najpre pokušava mirenje, a potom nagodbu o roditeljskom pravu i imovini (čl. 229-246), pre nego što se pređe na dokazni postupak. Posredovanje se ne sprovodi ako jedan od supružnika na njega ne pristane, ako mu je boravište nepoznato ili ako živi u inostranstvu (čl. 230).
- U oba postupka sud je dužan da presudom odluči o vršenju roditeljskog prava, čak i kad to stranke izričito ne traže (čl. 226. st. 1. Porodičnog zakona). Sporazum roditelja unosi se u presudu samo ako sud proceni da je u najboljem interesu deteta (čl. 225. st. 1); ako sporazuma nema, sud odlučuje i o visini doprinosa za izdržavanje i o održavanju ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem (čl. 272. st. 2).
- Za detaljan tok postupka, potrebnu dokumentaciju i nadležnost pogledajte stranicu o postupku razvoda; za očekivane troškove pogledajte stranicu o ceni razvoda.
Šta ovo košta
Sudska taksa je ista i za sporazumni i za parnični put, jer se plaća samo jedna taksa na tužbu odnosno predlog za razvod. Na ukupan trošak najviše utiče broj ročišta i obim eventualnog spora oko dece i imovine. Detaljan pregled je na stranici Koliko košta razvod braka.
Osnov za advokatsku nagradu: Prvi tarifni broj Zakona o sudskim taksama (taksa na tužbu odnosno predlog za razvod); Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata za zastupanje
Pitanja i odgovori
Koja je razlika između sporazumnog i parničnog razvoda?
Kod sporazumnog razvoda oba supružnika se slažu da se brak okonča i podnose zajednički predlog sa već usaglašenim sporazumima o deci i imovini; postupak se po pravilu okonča na jednom ročištu. Kod razvoda po tužbi jedan supružnik pokreće spor, a sud odlučuje o postojanju uslova za razvod i, po potrebi, o vršenju roditeljskog prava, izdržavanju i podeli imovine, što obično traje duže i zahteva više ročišta.
Da li mi je potreban advokat da bih se razveo ili razvela?
Za postupak pred prvostepenim sudom nije propisano obavezno zastupanje po advokatu - supružnici mogu sami podneti predlog za sporazumni razvod ili tužbu. Kod sporazumnog razvoda oba supružnika ne mogu imati istog punomoćnika (čl. 221. st. 3. Porodičnog zakona). Angažovanje advokata je u praksi korisno kad postoji spor oko dece, imovine ili izdržavanja, ili kad stranka nije upućena u sam postupak.
Šta ako se supružnik ne slaže sa razvodom?
Ako drugi supružnik ne pristaje na razvod ili ne prihvata predložene uslove, sporazumni put nije moguć i razvod se traži tužbom. Sud tada ispituje da li su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili je zajednica života objektivno postala neostvariva, u smislu čl. 41. Porodičnog zakona.
Ko odlučuje sa kim će deca živeti posle razvoda?
Ako se roditelji slože, sporazum o vršenju roditeljskog prava unosi se u presudu, pod uslovom da ga sud oceni kao sporazum u najboljem interesu deteta (čl. 225. st. 1. Porodičnog zakona). Ako se ne slože, o tome odlučuje sud, rukovodeći se najboljim interesom deteta i uzimajući u obzir mišljenje deteta koje je sposobno da ga formira (čl. 266. i 272. Porodičnog zakona).