Zakon o izvršenju i obezbeđenju ukratko: izvršitelji, rokovi, zaštita
Zakon o izvršenju i obezbeđenju (ZIO): šta uređuje, važeći tekst i brojevi Sl. glasnika, rok za prigovor i žalbu, plenidba zarade, jedina nepokretnost.
Šta uređuje Zakon o izvršenju i obezbeđenju i na koga se primenjuje
Zakon o izvršenju i obezbeđenju, skraćeno ZIO, uređuje postupak u kome sudovi i javni izvršitelji prinudno namiruju potraživanja izvršnih poverilaca zasnovana na izvršnim i verodostojnim ispravama, postupak obezbeđenja potraživanja i položaj javnih izvršitelja (čl. 1). Parnica daje odgovor na pitanje ko kome duguje. Izvršni postupak sledi kada dužnik dobrovoljno ne plati.
Primenjuje se na sve: građane, preduzetnike, firme i državu kao dužnika ili poverioca. O predlogu za izvršenje odlučuje sud, a izvršenje po pravilu sprovodi javni izvršitelj. Sud je isključivo nadležan, između ostalog, za vraćanje zaposlenog na rad i za izvršenje odluka u vezi sa porodičnim odnosima, osim naplate zakonskog izdržavanja (čl. 4).
Zvanični citat: Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Sl. glasnik RS“, br. 106/2015, 106/2016 - autentično tumačenje, 113/2017 - autentično tumačenje, 54/2019, 9/2020 - autentično tumačenje, 10/2023 - dr. zakon i 91/2025). Zakon se primenjuje od 1. jula 2016. Najveće izmene donete su 2019. godine (br. 54/2019). Poslednja je dopuna iz broja 91/2025, koja je stupila na snagu 31. oktobra 2025. i uvela zaštitu jedine nepokretnosti dužnika (čl. 151b-151g).
Kako je zakon strukturisan
Zakon ima preko 550 članova u osam delova:
- Deo prvi, Osnovne odredbe: pojmovi, nadležnost suda i javnih izvršitelja, pravni lekovi, dostavljanje.
- Deo drugi, Opšta pravila izvršnog postupka: izvršna i verodostojna isprava, predlog za izvršenje, rešenje o izvršenju, žalba i prigovor, prigovor trećeg lica, odlaganje, obustava i sprovođenje izvršenja.
- Deo treći, Izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja: na nepokretnostima, pokretnim stvarima, zaradi i drugim primanjima, novčanim sredstvima na računu, udelima i hartijama od vrednosti.
- Deo četvrti, Izvršenje radi ostvarenja nenovčanog potraživanja: predaja stvari, iseljenje, činjenje i nečinjenje, vraćanje zaposlenog na rad, predaja deteta.
- Deo peti, Namirenje potraživanja iz komunalnih i srodnih delatnosti.
- Deo šesti, Obezbeđenje: založno pravo, prethodne i privremene mere.
- Deo sedmi, Javni izvršitelji.
- Deo osmi: prelazne i završne odredbe.
Odredbe koje se najčešće traže
Izvršna i verodostojna isprava (čl. 41 i 52). Od vrste isprave zavisi pravni lek. Protiv rešenja na osnovu izvršne isprave izjavljuje se žalba, a protiv rešenja na osnovu verodostojne isprave prigovor.
Žalba izvršnog dužnika (čl. 73 i 74). Rešenje o izvršenju može se pobijati samo iz razloga koji sprečavaju sprovođenje izvršenja, na primer ako je izvršna isprava ukinuta ili ako je dug u međuvremenu plaćen. U izvršnom postupku se ne raspravlja ponovo da li je presuda pravilna.
Prigovor dužnika (čl. 85 i 86). Kod verodostojne isprave prigovor otvara put ka parnici u kojoj poverilac mora da dokaže potraživanje.
Prigovor trećeg lica (čl. 108). Ako je popisana vaša stvar zbog tuđeg duga, prigovorom tražite da se izvršenje na toj stvari utvrdi nedozvoljenim.
Odlaganje izvršenja (čl. 122). Moguće je jednom, ako dužnik učini verovatnim da bi pretrpeo nenadoknadivu ili teško nadoknadivu štetu, veću od one koju bi zbog odlaganja pretrpeo poverilac.
Srazmera (čl. 151a). Ako postoji očigledna nesrazmera između visine duga i vrednosti nepokretnosti, javni izvršitelj određuje izvršenje na drugom predmetu ili drugim sredstvom, kada je to dovoljno za namirenje.
Jedina nepokretnost (čl. 151b-151g i 394). O ispunjenosti uslova za zaštitu odlučuje sud, po službenoj dužnosti ili po zahtevu dužnika.
Stvari i primanja izuzeti od izvršenja (čl. 218 i 257) i ograničenja na zaradi i penziji (čl. 258).
Prodaja nepokretnosti (čl. 178 i 179). Prodaja se vrši javnim nadmetanjem, sa početnom cenom od 70% procenjene vrednosti na prvom i 50% na drugom nadmetanju.
Komunalni dugovi (čl. 392-394). Poverilac prvo traži od Komore javnih izvršitelja da odredi izvršitelja. Verodostojna isprava je račun ili izvod iz poslovnih knjiga, a rešenje se izvršava tek posle pravnosnažnosti.
Gde pročitati zvanični tekst
Zvanični prečišćeni tekst dostupan je u Pravno-informacionom sistemu Republike Srbije: Zakon o izvršenju i obezbeđenju na pravno-informacioni-sistem.rs. Rokovi u izvršnom postupku su kratki, najčešće osam dana, i računaju se od dostavljanja. Zato je pri prijemu rešenja ili zaključka javnog izvršitelja prvi korak da zapišete datum prijema i pročitate pouku o pravnom leku na kraju akta.
Izvori
Šta da uradite
- Žalba i prigovor podnose se u roku od osam dana od dostavljanja rešenja, ako zakonom nije određen drugi rok; izvršenje odlažu samo kada zakon tako odredi (čl. 25).
- Prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave (na primer računa) podnosi se u roku od osam dana i odlaže izvršenje do pravnosnažnosti, osim kod menice (čl. 86).
- Ako u izvršnoj ispravi nije određen rok za dobrovoljno ispunjenje, on iznosi osam dana od dostavljanja isprave dužniku (čl. 47).
- Zahtev za otklanjanje nepravilnosti u sprovođenju izvršenja podnosi se u roku od osam dana od učinjene nepravilnosti (čl. 148).
- Prigovor trećeg lica, koje tvrdi da na predmetu izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje, može se podneti do okončanja izvršnog postupka (čl. 108).
- Odlaganje izvršenja izvršni dužnik može predložiti jednom u toku postupka (čl. 122).
- Na zaradi se izvršenje sprovodi do polovine, do trećine ako zarada ne prelazi prosečnu neto zaradu u Srbiji, a na minimalnoj zaradi do četvrtine (čl. 258).
- Na penziji se izvršenje sprovodi do trećine, do četvrtine ako penzija ne prelazi prosečnu, a do desetine kod najnižeg iznosa penzije (čl. 258).
- Nepokretnost se na prvom javnom nadmetanju ne može prodati ispod 70%, a na drugom ispod 50% procenjene vrednosti (čl. 178).
- Zahtev da se utvrdi da jedina nepokretnost ne može biti predmet izvršenja podnosi se sudu preko javnog izvršitelja u roku od osam dana od dostavljanja zaključka, odnosno zapisnika o popisu (čl. 151g).
Pitanja i odgovori
Koliki je rok za prigovor na rešenje o izvršenju?
Rok iznosi osam dana od dana dostavljanja rešenja (čl. 25 i 86). Kod rešenja donetog na osnovu verodostojne isprave, kao što je račun za komunalne usluge, blagovremen prigovor odlaže izvršenje do pravnosnažnosti. Ako prigovor izostane, rešenje postaje pravnosnažno i javni izvršitelj nastavlja sprovođenje.
Koliko izvršitelj može da skine sa plate ili penzije?
Sa zarade najviše polovinu, a najviše trećinu ako zarada ne prelazi prosečnu neto zaradu po poslednjem objavljenom podatku republičke statistike; sa minimalne zarade najviše četvrtinu. Sa penzije najviše trećinu, četvrtinu ako ne prelazi prosečnu penziju i desetinu ako ne prelazi najniži iznos penzije. Za naplatu zakonskog izdržavanja granica je polovina primanja (čl. 258).
Da li izvršitelj može da proda jedini stan u kome živim?
Od izmena iz oktobra 2025. (br. 91/2025) jedina nepokretnost u isključivoj svojini dužnika koja služi njegovim stambenim potrebama ne može biti predmet izvršenja ako su ispunjeni svi uslovi iz čl. 151b: dužnik na njoj ima prebivalište najmanje pet godina pre predloga za izvršenje, površina je do 60 m2, glavnica duga ne prelazi polovinu tržišne vrednosti nepokretnosti i dužnik u prethodne tri godine nije otuđio drugu nepokretnost. Uz to, za komunalne dugove sa glavnicom do 5.000 evra ne može se odrediti prodaja jedine nepokretnosti fizičkog lica (čl. 394). Zaštita se ne primenjuje ako je na nepokretnosti upisana izvršna vansudska hipoteka, ako je dužnik u javnoj ili overenoj ispravi pristao na izvršenje na toj nepokretnosti, ili ako potraživanje potiče iz krivičnog dela, zakonskog izdržavanja ili naknade štete zbog narušenja zdravlja (čl. 151d).
Koje stvari i primanja izvršitelj ne sme da zapleni?
Ne mogu se popisati odeća, obuća, posteljina, posuđe, neophodan nameštaj, šporet, frižider i peć za grejanje, kao ni hrana i ogrev za tri meseca (čl. 218). Od primanja su izuzeti, između ostalog, zakonsko izdržavanje, naknada štete zbog narušenja zdravlja i primanja po propisima o socijalnoj zaštiti (čl. 257).
Šta je izvršna, a šta verodostojna isprava?
Izvršna isprava je, na primer, izvršna sudska odluka, sudsko poravnanje, izvršna odluka iz upravnog ili prekršajnog postupka koja glasi na novčanu obavezu, ugovor o hipoteci i založna izjava (čl. 41). Verodostojna isprava je dokument o dugu koji još nije prošao kroz sud, kao što su menica, račun ili izvod iz poslovnih knjiga, i na osnovu nje se određuje samo naplata novčanog potraživanja (čl. 52).
Kome da se žalim na postupanje javnog izvršitelja?
Nepravilnosti u sprovođenju izvršenja otklanjaju se zahtevom za otklanjanje nepravilnosti, koji se podnosi u roku od osam dana (čl. 148). Zahtev se podnosi onome ko sprovodi izvršenje, sudu ili javnom izvršitelju, koji o njemu odlučuje u roku od osam dana. Zahtev nije dozvoljen protiv rešenja suda i javnog izvršitelja. Pritužbu na rad javnog izvršitelja stranka može podneti ministarstvu nadležnom za pravosuđe, koje vrši nadzor, i Komori javnih izvršitelja, koja može izvršiti vanredni nadzor (čl. 523 i 524). Disciplinski postupak pokreću ministar, disciplinski tužilac Komore ili ministarstva i predsednik Komore, a ne sama stranka (čl. 536).