Pređi na sadržaj
AdvokatX
Meni
Probajte besplatno

Zakon o advokaturi ukratko: uslovi, tajna, tarifa, disciplina

Zakon o advokaturi Srbije: važeći tekst, ko može biti advokat, advokatska tajna, zabrana reklamiranja, tarifa kao osnov honorara, osiguranje, pripravnici i kako se podnosi prijava komori.

INFO
Kratak odgovor. Zakon o advokaturi uređuje ko sme da se bavi advokaturom u Srbiji, koje dužnosti advokat ima prema klijentu i komori, kako se naplaćuje rad advokata, kako advokati mogu da se udružuju i kako odgovaraju za povrede dužnosti. Važeći tekst objavljen je u „Sl. glasniku RS“, br. 31/2011 i 24/2012 - odluka US. Novi zakon o advokaturi nije usvojen do septembra 2026. Ova stranica objašnjava zakon običnim jezikom i ne zamenjuje zvanični tekst.

Šta uređuje Zakon o advokaturi i na koga se primenjuje

Zakon o advokaturi uređuje advokatsku službu, uslove za bavljenje advokaturom, oblike rada, prava, obaveze i odgovornost advokata i advokatskih pripravnika i rad advokatskih komora (čl. 1). Advokatura je nezavisna i samostalna služba pružanja pravne pomoći fizičkim i pravnim licima (čl. 2). Pravna pomoć obuhvata savete i mišljenja, sastavljanje tužbi, ugovora, zaveštanja i drugih isprava, zastupanje i odbranu, posredovanje i druge poslove kojima se ostvaruju prava (čl. 3).

Zvanični citat glasi: Zakon o advokaturi („Sl. glasnik RS“, br. 31/2011 i 24/2012 - odluka US). Zakon se primenjuje na domaće advokate, na advokate strane državljane upisane u upisnik A i B (čl. 14, 25 i 26), na zajedničke advokatske kancelarije i advokatska ortačka društva, na pripravnike i na advokatske komore. Za građanina je važan zato što određuje šta od advokata sme da očekuje: tajnost, obračun po tarifi, odbijanje zastupanja u sukobu interesa i mogućnost prijave komori. Za diplomiranog pravnika određuje put do upisa u imenik.

Zakon se čita zajedno sa Statutom Advokatske komore Srbije, Kodeksom profesionalne etike advokata („Sl. glasnik RS“, br. 27/2012 i 159/2020 - odluka US) i Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, koji se svi objavljuju u Službenom glasniku (čl. 71).

Kako je zakon strukturisan

Zakon ima 95 članova u 11 glava:

  • I Osnovne odredbe (čl. 1-4)
  • II Uslovi za bavljenje advokaturom (čl. 5-14): upis u imenik, zakletva, legitimacija, strani advokati
  • III Prava i dužnosti advokata (čl. 15-38): tajna, sukob interesa, nagrada, zabrana reklamiranja, kancelarija, otkaz punomoćja, nepovredivost kancelarije, osiguranje
  • IV Privremeni prestanak i zabrana bavljenja advokaturom (čl. 39-43)
  • V Oblici rada (čl. 44-52): samostalno, zajednička kancelarija, ortačko društvo
  • VI Advokatski pripravnici (čl. 53-62)
  • VII Advokatske komore (čl. 63-74): javna ovlašćenja, organi, finansiranje
  • VIII Disciplinska odgovornost i prestanak prava na bavljenje advokaturom (čl. 75-83)
  • IX Zaštita prava (čl. 84-85): žalba i upravni spor
  • X Advokatska akademija i advokatski ispit (čl. 86-87)
  • XI Prelazne i završne odredbe (čl. 88-95)

Ko može biti advokat

Pravo na bavljenje advokaturom stiče se odlukom o upisu u imenik advokata i polaganjem advokatske zakletve (čl. 5). Zahtev se podnosi advokatskoj komori na čijem području će biti sedište kancelarije. Uslovi za upis (čl. 6): diploma pravnog fakulteta stečena u Srbiji ili priznata strana diploma; položen pravosudni i advokatski ispit; državljanstvo Srbije; zdravstvena i poslovna sposobnost; nepostojanje radnog odnosa; neosuđivanost za krivično delo koje kandidata čini nedostojnim; nepostojanje druge registrovane delatnosti ili funkcije direktora, zastupnika, prokuriste i sličnih; dostojnost; obezbeđen radni prostor; i protek najmanje tri godine od ranijeg odbijanja zahteva. Dostojnost i neosuđivanost komora ceni po slobodnoj oceni. Kandidat koji je bio sudija ili javni tužilac najmanje 12 godina ne polaže advokatski ispit.

Advokatski ispit polaže lice sa položenim pravosudnim ispitom, pred komisijom Advokatske komore Srbije, i proverava poznavanje propisa o advokaturi (čl. 87). Komora je dužna da u roku od 30 dana od odluke o upisu omogući polaganje zakletve, a na dan zakletve donosi rešenje o upisu i izdaje advokatsku legitimaciju (čl. 9 i 10). Upis se poništava ako se naknadno sazna da uslovi nisu bili ispunjeni (čl. 12). Advokat može imati samo jednu kancelariju (čl. 27), a pravnu pomoć pruža na celoj teritoriji Srbije (čl. 16).

Advokat se bavi advokaturom samostalno, u zajedničkoj advokatskoj kancelariji, koja nema svojstvo pravnog lica, ili kao član advokatskog ortačkog društva čija je jedina delatnost advokatura (čl. 44-52).

Dužnosti advokata prema klijentu

Stručnost i savesnost (čl. 15). Advokat je dužan da pravnu pomoć pruža stručno i savesno, da čuva advokatsku tajnu i ugled advokature i da se stalno stručno usavršava (čl. 17).

Sloboda i obaveza odbijanja (čl. 18 i 19). Advokat slobodno odlučuje da li će prihvatiti zastupanje, osim kad ga postavi sud ili komora. Mora odbiti ako je u istoj stvari zastupao suprotnu stranku, ako je u toj stvari postupao kao sudija ili službeno lice, ili ako su interesi stranke u sukobu sa njegovim interesima ili interesima drugih stranaka.

Advokatska tajna (čl. 20). Sve što stranka poveri i sve što advokat u predmetu sazna, pre, tokom i posle zastupanja, čuva se kao profesionalna tajna, bez vremenskog ograničenja. Isto važi za zaposlene u kancelariji.

Nagrada po tarifi (čl. 23). Advokat ima pravo na nagradu i naknadu troškova prema tarifi Advokatske komore Srbije, koja zavisi od vrste postupka, radnje, vrednosti spora ili zaprećene kazne. Advokat je dužan da klijentu izda obračun; obračun je verodostojna isprava u izvršnom postupku, što znači da advokat na osnovu njega može tražiti prinudnu naplatu. Traženje više od tarife je teža disciplinska povreda (čl. 75). Orijentacioni iznosi za tipične postupke nalaze se na stranama Koliko košta radni spor i Koliko košta razvod braka, a obračun za konkretnu radnju na alatu Advokatska tarifa.

Zabrana reklamiranja (čl. 24). Reklamiranje advokata, zajedničke kancelarije i ortačkog društva je zabranjeno. Šta je dopušteno predstavljanje uređuju statut komore i kodeks; Kodeks profesionalne etike u pravilu 17 nabraja slučajeve koji se smatraju reklamiranjem, od objavljivanja ponuda u medijima do davanja pravnih saveta u javnim glasilima i traženja da se advokat u imenicima označi kao izuzetan.

Otkaz punomoćja i spisi (čl. 30 i 31). Advokat može otkazati zastupanje, ali mora odmah obavestiti organ pred kojim se vodi postupak i još 30 dana nastaviti sa pružanjem pomoći, osim ako ga stranka toga oslobodi. Spise i isprave stranke advokat čuva u rokovima za arhivsku građu i predaje ih stranci na njen zahtev.

Obavezno osiguranje (čl. 37). Advokat mora imati ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti; minimalnu sumu utvrđuje Advokatska komora Srbije, a komora može zaključiti kolektivno osiguranje. Bez osiguranja advokat ne dobija ni produženje legitimacije, a nezaključivanje ugovora je razlog za brisanje iz imenika (čl. 83).

Zaštita advokata (čl. 33-36). Advokat ne odgovara krivično ni prekršajno za pravno mišljenje izneto u postupku. Kancelarija se ne može zatvoriti ni pečatiti u postupku protiv advokata; pretres može odrediti samo sud za tačno određen spis, u prisustvu advokata koga odredi komora. Advokat ima pravo da od državnih organa traži informacije i spise potrebne za pružanje pravne pomoći.

Disciplinska odgovornost i prijava komori

Advokati i pripravnici disciplinski odgovaraju za lakše i teže povrede dužnosti i ugleda advokature (čl. 75). Teže povrede su naročito: očigledno nesavestan rad, pružanje pomoći kad je advokat dužan da odbije, bavljenje nespojivim poslovima, povreda tajne, traženje naknade veće od tarife i odbijanje da se stranci izda obračun.

Postupak pokreću i vode disciplinski tužilac i disciplinski sud nadležne komore (čl. 76). Prijavu može podneti zainteresovano lice, dakle klijent ili druga strana, kao i državni organ; podnosi se disciplinskom tužiocu komore u čiji je imenik advokat upisan. Mere su opomena, novčana kazna i brisanje iz imenika na šest meseci do trajno (čl. 77). Novčana kazna za lakšu povredu iznosi od deset do trideset, a za težu od trideset do šezdeset najnižih tarifnih nagrada. Pokretanje postupka zastareva šest meseci od saznanja, a najkasnije dve godine od povrede; vođenje postupka zastareva godinu dana od pokretanja, a u svakom slučaju posle dve godine (čl. 78). Konačna odluka disciplinskog suda je izvršna isprava za kaznu i troškove (čl. 81).

Protiv prvostepenih odluka komore dozvoljena je žalba Advokatskoj komori Srbije u roku od 15 dana, a protiv konačne odluke može se pokrenuti upravni spor (čl. 84 i 85). Disciplinski postupak ne rešava pitanje naknade štete klijentu; ona se traži u parnici, po pravilu uz osiguranje iz čl. 37.

Advokatu prestaje pravo na bavljenje advokaturom, između ostalog, na lični zahtev, brisanjem po disciplinskoj meri, osudom za delo koje ga čini nedostojnim, zasnivanjem radnog odnosa van advokature ili ako se advokaturom ne bavi neprekidno duže od šest meseci (čl. 83). Komora tada imenuje preuzimatelja predmeta, tako da klijenti ne ostaju bez spisa.

Advokatski pripravnik

Pripravnik je diplomirani pravnik upisan u imenik pripravnika koji se vežbom kod advokata osposobljava za advokaturu (čl. 4). Vežbu može da započne posle upisa i pripravničke zakletve (čl. 53). Uslovi su slični uslovima za advokata, bez pravosudnog ispita, uz ugovor o radu sa advokatom koji ima najmanje tri godine prakse (čl. 54). Pripravnik radi po uputstvima advokata, može da ga zamenjuje pred organima, ali ne može samostalno da se bavi advokaturom (čl. 60). Ima pravo na zaradu i prava iz radnog odnosa (čl. 59); pripravnik volonter ta prava nema (čl. 62). Status prestaje ako pripravnik ne položi pravosudni ispit u roku od dve godine od sticanja prava na polaganje, a posle položenog ispita staž traje još najviše godinu dana (čl. 61).

Da li postoji novi Zakon o advokaturi 2025. ili 2026. godine

Ne. Važi zakon iz 2011. godine sa odlukom Ustavnog suda iz 2012. godine. Do septembra 2026. novi zakon o advokaturi nije objavljen u Službenom glasniku, a ni Advokatska komora Srbije na svom sajtu ne objavljuje usvojen novi tekst. Promene koje građani osećaju u praksi dolaze iz tarife, koja se menja odlukama komore, i iz procesnih zakona. Ako se pojavi nacrt novog zakona, biće objavljen na sajtu Ministarstva pravde radi javne rasprave; do usvajanja i objavljivanja u Službenom glasniku važi tekst iz 2011. godine.

Gde pročitati zvanični tekst

Zvanični prečišćeni tekst dostupan je u Pravno-informacionom sistemu Republike Srbije: Zakon o advokaturi na pravno-informacioni-sistem.rs. Statut, kodeks i tarifu objavljuje Advokatska komora Srbije na aks.org.rs, gde je dostupan i imenik advokata za proveru upisa.

Izvori

Šta da uradite

  • Advokat je lice upisano u imenik advokata koje je položilo advokatsku zakletvu; pravo na bavljenje advokaturom stiče se odlukom o upisu i polaganjem zakletve (čl. 4 i 5).
  • Uslovi za upis su, između ostalog, diploma pravnog fakulteta, položen pravosudni i advokatski ispit, državljanstvo Srbije, nepostojanje radnog odnosa i dostojnost; kandidat sa najmanje 12 godina sudijske ili tužilačke funkcije ne polaže advokatski ispit (čl. 6).
  • Advokat je dužan da čuva kao profesionalnu tajnu sve što mu je stranka poverila ili što je u predmetu saznao; obaveza nije vremenski ograničena (čl. 20).
  • Advokat mora odbiti zastupanje ako je u istoj stvari zastupao suprotnu stranu ili ako su interesi stranke u sukobu sa njegovim (čl. 19).
  • Nagrada i naknada troškova utvrđuju se prema tarifi koju donosi Advokatska komora Srbije; advokat je dužan da klijentu izda obračun, a taj obračun je verodostojna isprava u izvršnom postupku (čl. 23).
  • Reklamiranje advokata, zajedničke kancelarije i ortačkog društva je zabranjeno; dopušten način predstavljanja uređuju statut komore i kodeks (čl. 24).
  • Advokat je dužan da zaključi ugovor o obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti; bez njega komora uskraćuje advokatsku legitimaciju (čl. 37).
  • Advokat ima pravo da otkaže punomoćje, ali je dužan da još 30 dana od obaveštenja organa nastavi sa pružanjem pravne pomoći, osim ako ga je stranka toga oslobodila (čl. 30).
  • Disciplinska prijava podnosi se disciplinskom tužiocu nadležne advokatske komore; mere su opomena, novčana kazna i brisanje iz imenika (čl. 76 i 77). Pokretanje postupka zastareva šest meseci od saznanja, a najkasnije dve godine od povrede (čl. 78).
  • Advokatski pripravnik ne može samostalno da se bavi advokaturom i može zamenjivati samo advokata kod koga je na vežbi (čl. 60).

Pitanja i odgovori

Koji Zakon o advokaturi važi 2025. i 2026. godine i da li se sprema novi?

Važi Zakon o advokaturi iz 2011. godine („Sl. glasnik RS“, br. 31/2011), koji je stupio na snagu 17. maja 2011. godine i zamenio savezni zakon iz 1998. godine (čl. 94). Jedina kasnija promena je odluka Ustavnog suda objavljena u br. 24/2012, koja se prema oznakama u prečišćenom tekstu odnosi na pojedine odredbe o advokatskim komorama (čl. 64 i 65). Do septembra 2026. novi zakon o advokaturi nije objavljen u Službenom glasniku. Ako se pojavi nacrt, objavljuje se na sajtu Ministarstva pravde i Advokatske komore Srbije; do tada važi tekst iz 2011. godine.

Kako da proverim da li je neko zaista advokat?

Imenik advokata je javna knjiga koju vode advokatske komore (čl. 65). Advokat na zahtev pokazuje advokatsku legitimaciju, koja sadrži ime, fotografiju i datum upisa (čl. 10 i 11). Advokatska komora Srbije vodi javno dostupan imenik na sajtu aks.org.rs. Ako lice nije u imeniku, ne sme da pruža pravnu pomoć uz naknadu kao advokat; diplomirani pravnik bez upisa nije advokat, a advokatski pripravnik može da radi samo pod nadzorom advokata (čl. 60).

Da li advokat sme da se reklamira?

Ne. Zakon zabranjuje reklamiranje advokata, zajedničke advokatske kancelarije i advokatskog ortačkog društva, a dopušteni način predstavljanja uređuju statut komore i Kodeks profesionalne etike advokata (čl. 24). Kodeks u pravilu 17 navodi šta se naročito smatra reklamiranjem: javno hvaljenje svog znanja, objavljivanje ponuda usluga u medijima, korišćenje posrednika za dovođenje klijenata, deljenje posetnica i blanko punomoćja, upadljivo označavanje kancelarije, davanje pravnih saveta u javnim glasilima. Advokat sme da ima tablu sa nazivom „advokat“ i imenom (čl. 28). Kršenje zabrane je disciplinska povreda.

Koliko advokat sme da naplati i gde je to propisano?

Advokat ima pravo na nagradu i naknadu troškova u skladu sa Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, koju donosi Advokatska komora Srbije i koja se objavljuje u Službenom glasniku (čl. 23 i 71). Nagrada zavisi od vrste postupka, radnje, vrednosti spora ili zaprećene kazne. Traženje naknade veće od tarifne i odbijanje da se stranci izda obračun su teže disciplinske povrede (čl. 75). Klijent i advokat mogu ugovoriti nagradu u granicama tarife. Iznos za konkretnu radnju možete izračunati na strani Advokatska tarifa, alat za obračun.

Šta je advokatska tajna i kada advokat sme da je otkrije?

Advokat je dužan da čuva kao profesionalnu tajnu sve što mu je stranka ili njen predstavnik poverio i sve što je u predmetu saznao, pre, tokom i po prestanku zastupanja, i da se stara da to čine i zaposleni u kancelariji (čl. 20). Obaveza nije vremenski ograničena. Način čuvanja i izuzetke uređuju statut komore i kodeks. Zakon štiti i kancelariju: pretres može odrediti samo sud, za tačno određen spis, i sprovodi se u prisustvu advokata koga odredi predsednik komore (čl. 35). Advokat ne odgovara krivično ni prekršajno za pravno mišljenje izneto u postupku (čl. 33).

Kako da se žalim na advokata?

Disciplinski postupak pokreće se na osnovu prijave zainteresovanog lica, dakle i klijenta, koja se podnosi disciplinskom tužiocu advokatske komore u čiji je imenik advokat upisan (čl. 76). O odgovornosti odlučuje disciplinski sud komore, a mere su opomena, novčana kazna i brisanje iz imenika na šest meseci do trajno (čl. 77). Teže povrede su, na primer, očigledno nesavestan rad, povreda tajne, zastupanje uprkos sukobu interesa i naplata iznad tarife (čl. 75). Pokretanje postupka zastareva šest meseci od saznanja za povredu, a najkasnije dve godine od povrede (čl. 78). Naknada štete zbog lošeg zastupanja traži se posebno, od advokata ili njegovog osiguravača (čl. 37).

Ko može biti advokatski pripravnik i koliko traje vežba?

Pripravnik je diplomirani pravnik upisan u imenik advokatskih pripravnika koji se obavljanjem vežbe kod advokata osposobljava za advokaturu (čl. 4). Uslovi su diploma pravnog fakulteta, državljanstvo, poslovna sposobnost, nepostojanje radnog odnosa i drugog registrovanog posla, neosuđivanost, dostojnost i zaključen ugovor o radu sa advokatom koji ima najmanje tri godine prakse (čl. 54). Pripravnik ima pravo na zaradu i prava iz radnog odnosa, osim pripravnika volontera (čl. 59 i 62). Status prestaje ako pripravnik ne položi pravosudni ispit u roku od dve godine od sticanja prava na polaganje; posle položenog ispita staž može trajati još najviše godinu dana (čl. 61).