Ugovor o pozajmici (zajmu novca): šta mora da sadrži, kamata i overa
Ugovor o pozajmici: šta ugovor o zajmu novca mora da sadrži, da li je potrebna overa, kolika kamata sme da se ugovori i kada potraživanje zastareva.
Šta je ugovor o pozajmici
Ugovor o pozajmici je svakodnevni naziv za ugovor o zajmu iz čl. 557 Zakona o obligacionim odnosima: zajmodavac se obavezuje da zajmoprimcu preda u svojinu određenu količinu novca ili drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac da mu posle izvesnog vremena vrati istu količinu novca, odnosno istu količinu stvari iste vrste i kvaliteta.
Novac prelazi u svojinu zajmoprimca, koji njime slobodno raspolaže. Izuzetak je namenski zajam: ako je ugovorom određena svrha, a zajmoprimac novac upotrebi u drugu svrhu, zajmodavac može izjaviti da raskida ugovor (čl. 566).
Zajam između fizičkih lica je beskamatan ako kamata nije ugovorena. U ugovorima u privredi zajmoprimac duguje kamatu i kada nije ugovorena (čl. 558).
Šta ugovor o zajmu novca mora da sadrži
Bitni elementi su iznos i obaveza vraćanja. Ako se iz ugovora ne vidi da novac treba vratiti, druga strana može tvrditi da je reč o poklonu ili o plaćanju nekog drugog duga. Zato se u ugovor o zajmu novca jasno upisuje da zajmoprimac novac prima kao zajam i da ga vraća u određenom roku.
Pravila zakona koja važe ako ugovor ne kaže drugačije:
- ako rok vraćanja nije određen, zajam se vraća po isteku primerenog roka koji ne može biti kraći od dva meseca od zahteva zajmodavca (čl. 562),
- zajmoprimac može vratiti zajam i pre roka, ali o tome unapred obaveštava zajmodavca i naknađuje mu štetu (čl. 565), što je bitno kod zajma sa kamatom,
- zajmodavac može odbiti da preda obećani novac ako se pokaže da su materijalne prilike zajmoprimca takve da je vraćanje neizvesno, a to pri zaključenju nije znao (čl. 560).
Kada se zajam vraća u ratama, u ugovor se upisuje i šta se dešava ako zajmoprimac propusti ratu. Bez takve odredbe zajmodavac po pravilu može tražiti samo dospele rate.
Forma, overa i obezbeđenje
Za punovažnost nije potrebna ni pisana forma ni overa, osim za zajam novca između fizičkih lica od 10.000 evra ili više, koji se mora solemnizovati (čl. 93 st. 2 tač. 4 Zakona o javnom beležništvu). Pisani ugovor se zaključuje zbog dokazivanja. Overa potpisa kod javnog beležnika otklanja spor o tome ko je ugovor potpisao, ali ne dokazuje da je novac stvarno predat. Predaja novca se dokazuje uplatom na račun ili priznanicom.
Kod većih iznosa ugovara se obezbeđenje:
- jemstvo, koje mora biti u pisanoj formi (čl. 998),
- menica zajmoprimca,
- zaloga na pokretnoj stvari upisana u Registar založnog prava,
- hipoteka na nepokretnosti.
Ugovor u formi javnobeležničkog zapisa može imati snagu izvršne isprave ako sadrži izjavu dužnika da pristaje na neposredno izvršenje po dospelosti (čl. 85 Zakona o javnom beležništvu).
Pravno lice i preduzetnik mogu davati i primati pozajmice, ali banke i druge finansijske institucije imaju poseban režim. Davanje zajmova kao delatnost, bez dozvole, nije dopušteno.
Ugovor o pozajmici osnivača je čest slučaj: osnivač daje novac svom društvu, a društvo ga vraća. To je običan ugovor o zajmu, a ne ulog u osnovni kapital, pa ga treba zaključiti pisano i uplatiti novac preko računa. Kada je osnivač povezano lice, primenjuju se i pravila o transfernim cenama (čl. 59-61 Zakona o porezu na dobit pravnih lica).
„Dajem novčane pozajmice uz ugovor“: kada to nije dozvoljeno
Oglasi tipa „dajem novčane pozajmice uz ugovor“ opisuju nešto drugo od pozajmice prijatelju ili rođaku. Ko novac pozajmljuje javnosti, više puta i radi zarade, bavi se davanjem kredita kao delatnošću. Zakon o bankama propisuje da niko osim banke ne može da se bavi davanjem kredita, osim ako je za to ovlašćen zakonom (čl. 5 st. 2). Pojedinačna pozajmica poznatom licu je dozvoljena, a posao kreditiranja nije.
Takve pozajmice često prate i visoke kamate. Između fizičkih lica stopa ugovorne kamate je ograničena (čl. 399 Zakona o obligacionim odnosima). Ugovor kojim neko koristi tuđu nuždu, teško materijalno stanje, neiskustvo ili lakomislenost i ugovori očigledno nesrazmernu korist je zelenaški i ništav (čl. 141). Oštećeni može u roku od pet godina od zaključenja ugovora tražiti da se njegova obaveza smanji na pravičan iznos. Zelenaštvo je i krivično delo (čl. 217 Krivičnog zakonika), za koje se gonjenje preduzima po predlogu oštećenog.
Kamata i kašnjenje sa vraćanjem
Kod pozajmice između fizičkih lica postoje dve vrste kamate. Ugovorna kamata je cena korišćenja novca i duguje se samo ako je ugovorena. Njena stopa je ograničena čl. 399 Zakona o obligacionim odnosima, a ako se ugovori viša, primenjuje se najveća dozvoljena stopa. Ako je kamata ugovorena bez stope, između fizičkih lica važi stopa koja se u mestu ispunjenja plaća na štedne uloge po viđenju.
Zatezna kamata teče po zakonu od dana kada zajmoprimac zakasni sa vraćanjem, i kada nije ugovorena (čl. 277). Ako je ugovorna kamata viša od zatezne, ona teče i posle docnje. Kamata na kamatu se ne može ugovoriti.
Greške koje se često prave
- Novac se da u gotovini, bez priznanice i bez svedoka.
- U ugovoru piše iznos, ali ne i rok vraćanja.
- Ugovori se kamata iznad zakonskog ograničenja, pa se deo odredbe ne primenjuje.
- Ugovori se ugovorna kazna za kašnjenje sa vraćanjem novca. Ugovorna kazna se ne može ugovoriti za novčane obaveze (čl. 270), a za kašnjenje teče zatezna kamata.
- Zajmodavac godinama ne traži povraćaj, ne pribavi pisano priznanje duga i potraživanje zastari.
- Pozajmica se prikrije ugovorom o prodaji ili poklonu, pa se u sporu dokazuje prava priroda posla.
Kratak pregled klauzula koje se obično nalaze u ugovoru: ugovorne strane, iznos i valuta, predaja novca, rok i način vraćanja, kamata, docnja, obezbeđenje, prevremeno vraćanje, rešavanje sporova. Ovo je pregled sadržine, a ne gotov tekst ugovora.
Izvori
- Zakon o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78 ... „Sl. glasnik RS“, br. 18/2020), čl. 371, 372 i 557-566
- Zakon o javnom beležništvu („Sl. glasnik RS“, br. 31/2011 ... 80/2026), čl. 85 i 93
- Javnobeležnička tarifa („Sl. glasnik RS“, br. 91/2014 ... 59/2025), čl. 10 i tarifni br. 1, 8 i 9
- Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Sl. glasnik RS“, br. 113/2017 ... 19/2025), čl. 46
- Zakon o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001 ... 109/2025), čl. 61, 64, 99 i 100a
- Zakon o dopuni Zakona o javnom beležništvu („Sl. glasnik RS“, br. 94/2024) (paragraf.rs)
- Zakon o bankama („Sl. glasnik RS“, br. 107/2005, 91/2010, 14/2015 i 19/2025), čl. 5
- Zakon o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/2001 ... 94/2024 i 80/2026), čl. 59-61
- Krivični zakonik („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005 ... 94/2024 i 63/2026), čl. 217
Šta da uradite
- Podaci o zajmodavcu i zajmoprimcu: ime i prezime, JMBG, adresa i broj lične karte, a za pravna lica poslovno ime, matični broj i zastupnik.
- Iznos zajma brojem i slovima i valuta. Ako se ugovara valutna klauzula, navodi se kurs po kome se obračunava.
- Način i trenutak predaje novca. Uplata na račun ostavlja trag. Kod gotovine se u ugovor ili posebnu priznanicu upisuje da je zajmoprimac novac primio.
- Rok vraćanja: jednokratno ili u ratama, sa datumima dospeća i brojem računa za uplatu.
- Kamata: da li se ugovara, po kojoj stopi i kada dospeva. Ako se ne ugovori, između fizičkih lica zajam je beskamatan.
- Posledice kašnjenja: zatezna kamata i pravo zajmodavca da zatraži ceo iznos ako zajmoprimac kasni sa ratama.
- Sredstva obezbeđenja, ako se ugovaraju: jemac, menica, zaloga na pokretnoj stvari ili hipoteka.
- Namena zajma, ako je bitna, zatim mesto, datum i potpisi.
Šta ovo košta
Ugovor o zajmu novca između fizičkih lica na iznos od 10.000 evra ili više (po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan solemnizacije) mora se solemnizovati. Nagrada za solemnizaciju je 60% nagrade iz Tar. br. 1 (tarifni br. 9), na primer 60 bodova, odnosno 10.800 dinara plus PDV, za iznos od 600.001 do 2.500.000 dinara. Za manje iznose overa i solemnizacija nisu obavezne. Ako strane žele overu potpisa, tarifni broj 8 Javnobeležničke tarife ("Sl. glasnik RS", br. 91/2014 ... 59/2025) predviđa 1 bod po potpisu fizičkog lica, a vrednost boda je 180 dinara bez PDV-a. Ako se ugovor sačinjava kao javnobeležnički zapis, nagrada se računa prema iznosu zajma po Tar. br. 1 (na primer 60 bodova do 600.000 dinara i 100 bodova od 600.001 do 2.500.000 dinara). Hipoteka kao obezbeđenje nosi dodatne troškove javnog beležnika i upisa u katastar. Sama pozajmica za zajmoprimca nije prihod i ne oporezuje se. Kamata koju primi zajmodavac fizičko lice je prihod od kapitala i oporezuje se po stopi od 15%. Ako kamatu isplaćuje fizičko lice, zajmodavac porez plaća samooporezivanjem, a ako je isplaćuje pravno lice ili preduzetnik, porez obračunava isplatilac po odbitku (čl. 61, 64, 99 i 100a Zakona o porezu na dohodak građana).
Pitanja i odgovori
Da li ugovor o pozajmici mora da se overi kod notara?
Zavisi od iznosa. Ugovor o zajmu novca između fizičkih lica na iznos od 10.000 evra ili više mora biti solemnizovan kod javnog beležnika, koji overen prepis dostavlja Upravi za sprečavanje pranja novca (čl. 93 Zakona o javnom beležništvu, u primeni od 5. decembra 2024). Za manje iznose ugovor je po Zakonu o obligacionim odnosima neformalan. Overa potpisa potvrđuje ko je i kada potpisao ugovor, pa zajmoprimac kasnije teško može da ospori potpis. Ako se zajam obezbeđuje hipotekom, za založnu izjavu ili ugovor o hipoteci važe posebna pravila o formi.
Koja je razlika između ugovora o pozajmici i ugovora o zajmu novca?
Pravno nema razlike. Zakon o obligacionim odnosima poznaje ugovor o zajmu (čl. 557 do 566), a pozajmica je uobičajen naziv za isti ugovor. U privrednim društvima se pozajmicom obično naziva zajam između osnivača i društva. Zajam ne treba mešati sa poslugom, kod koje se vraća ista stvar, a ne ista količina stvari.
Kolika kamata sme da se ugovori između fizičkih lica?
Čl. 399 Zakona o obligacionim odnosima propisuje da stopa ugovorne kamate između fizičkih lica ne može biti veća od kamatne stope koja se u mestu ispunjenja plaća na štedne uloge po viđenju. Ako se ugovori veća kamata, primenjuje se najveća dozvoljena stopa. Zelenaški ugovor, kojim neko koristi tuđu nuždu i ugovara očigledno nesrazmernu korist, ništav je po čl. 141. Ništava je i odredba o kamati na kamatu (čl. 400).
Kako da dokažem pozajmicu ako nemamo pisani ugovor?
Usmeni zajam je punovažan, ali teret dokazivanja snosi onaj ko tvrdi da je novac dat. Kao dokazi služe izvodi sa računa, poruke i prepiska u kojima dužnik priznaje dug, priznanica i svedoci. Priznanje duga, na primer pisanom izjavom ili delimičnom otplatom, prekida zastarelost (čl. 387).
Šta ako zajmoprimac ne vrati novac u roku?
Od dana docnje teče zakonska zatezna kamata po stopi iz Zakona o zateznoj kamati. Zajmodavac može poslati pisanu opomenu, a zatim podneti tužbu. Ako postoji menica ili javnobeležnički zapis sa izjavom o pristanku na neposredno izvršenje, moguće je tražiti izvršenje bez parnice. Javnobeležnički zapis je izvršna isprava ako utvrđuje određenu obavezu i sadrži izričitu izjavu dužnika da se na osnovu njega, po dospelosti, može neposredno sprovesti prinudno izvršenje. Isto važi za solemnizovanu ispravu sa takvom izjavom (čl. 85 Zakona o javnom beležništvu).
Da li sme da se pozajmi veći iznos u gotovini?
Zakon o obligacionim odnosima ne ograničava iznos pozajmice između fizičkih lica. Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, međutim, zabranjuje fizičkom licu da po osnovu ugovora o zajmu primi gotov novac u iznosu od 10.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti. Takav iznos mora se uplatiti na račun u banci (čl. 46). Uplata preko računa je u svakom slučaju pouzdaniji dokaz.
Kako izgleda ugovor o pozajmici osnivača društvu?
Osnivač može društvu (na primer DOO) dati novac na zajam po istim pravilima kao i bilo ko drugi (čl. 557 Zakona o obligacionim odnosima). Pisani ugovor nije uslov punovažnosti, ali je potreban zbog knjigovodstva i dokazivanja da je novac dat kao zajam, a ne kao ulog u kapital. Kamata nije obavezna ako je osnivač fizičko lice. Ako su i osnivač i društvo privredni subjekti, kamata se duguje i kada nije ugovorena (čl. 25 i 558). Za društvo je pozajmica dug prema osnivaču koji se vraća. Osnivač sa najmanje 25% udela je povezano lice, pa društvo transakciju posebno prikazuje u poreskom bilansu i dokumentuje kamatu po principu „van dohvata ruke“ (čl. 59-61 Zakona o porezu na dobit pravnih lica). Kamatu koju društvo isplati osnivaču fizičkom licu društvo oporezuje po odbitku.